petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:09

Umesto odliva mozgova da okupimo pamet

Novoformirana organizacija Inicijativa digitalna Srbija veruje da postoji šansa da iz četvrte tehnološke revolucije ne izađemo kao gubitnici već možda kao jedni od lidera
Autor: Jelena Kavajautorak, 30.05.2017. u 22:00
Генерални директор и суоснивач Нордеуса Бранко Милутиновић (Фото: Танјуг / Зоран Жестић)

Branko Milutinović vratio se pre osam godina u Srbiju iz „belog sveta” gde je s diplomom ETF-a potražio bolju budućnost. Ne obazirući se na ocene da je lud što ovde pokušava da napravi bilo šta, s kolegom se upustio u poduhvat koji liči na američke priče o uspešnoj firmi potekloj iz garaže.

Danas njegov „Nordeus”, tvorac popularne sportske igre „Top ileven”, sa najboljim svetskim kompanijama deli pozamašan kolač u industriji igara, koja je po prihodima prestigla filmsku i muzičku zajedno.

„Nismo jedini koji ovde uspešno rade niti su igre jedino što znamo. Ono što fali jeste podrška i to smo rešili da promenimo”, rekao je Milutinović, predsednik novoformirane Inicijative digitalna Srbija. Ovo neprofitno udruženje okuplja devet uspešnih kompanija koje su postavile za cilj da ujedine srpsko društvo oko digitalizacije, verujući da postoji šansa da iz četvrte tehnološke revolucije ne izađemo kao gubitnici već možda kao jedni od lidera.

Na skupu u ponedeljak obećali su da će dati doprinos u obrazovanju, podsticati preduzetnički duh, pomagati preduzetnicima znanjem i u prikupljanju početnih sredstava. Nastojaće da se Srbija pročuje kao sjajno mesto za rad, spajaće digitalne inovacije sa industrijom i predlagati promene uslova poslovanja. Uvereni su da Srbija sa ovakim kapitalom znanja može da bude relevantna na svetskoj mapi i da je trenutna situacija u potpunom neskladu sa našim potencijalima.

„Ne samo da možemo da sprečimo odliv mozgova. Zašto ne bismo uvozili pamet. U ’Nordeus’ je 34 ljudi došlo iz Njujorka, Londona, San Franciska, Novog Zelanda... Imamo šansu da iz ove revolucije izađemo kao bolje i uspešnije društvo, da možda isplivamo na vrh ili blizu njega”, poručio je Milutinović.

Za to je neophodno da napravimo „kvantni skok” kako bismo nadoknadili trenutni zaostatak, što, smatraju učesnici inicijative, nije neizvodljivo. Kao uzor može da posluži pozitivno iskustvo Irske, koja je iz ekonomije zasnovane na poljoprivredi izrasla u visokotehnološki i inovativni ekosistem.

 „Znanje je ultimativni kapital jedne zemlje, a mi taj kapital imamo. Naši stručnjaci su spremni da podele znanje i doprinesu proizvodnji novih stručnjaka. Ne bi trebalo da budemo samo jeftina radna snaga drugima, nego inovatori”, poručio je Igor Bogićević, jedan od osnivača kompanije „Seven bridžiz”.

Informacione tehnologije su ušle na velika vrata i u poljoprivredu. Bez njih biće teško sa ograničenim obradivim površinama prehraniti čovečanstvo koje će 2050. narasti na 10 milijardi. Tzv. precizna poljoprivreda za naše naučnike nije budućnost već sadašnjost. Naučni tim instituta „Biosens” pri Novosadskom univerzitetu nedavno je osvojio prvo mesto na konkursu američkog proizvođača semena soje za algoritam za pametnu setvu.

Na institutu se razvijaju alati koji omogućavaju daljinsko „očitavanje” stanja zemljišta i useva pomoću satelitskih snimaka i senzora. Dva robota su na njivama oko Novog Sada i vrše razne analize. Hiperspektralnom detekcijom moguće je otkriti bolesti biljaka ili proceniti najbolji stupanj zrelosti ploda, objasnila je profesorka Vesna Crnojević Bengin. Neki od softvera sledeće godine biće besplatno dostupni poljoprivrednicima.

Deo novoosnovane organizacije je i švajcarska kompanija RAS, koja izdaje nekoliko listova u Srbiji. I sami teško pogođeni digitalizacijom koja je udarila u temelje poslovnog modela jer je odjednom sve bilo dostupno na internetu, kompanija je morala da zaposli nove ljude sa drugačijim veštinama, rekao je Mark Dekan. On se nada da će švajcarsko iskustvo biti od koristi i drugim sektorima jer digitalizacija pogađa jednu industriju za drugom. Da bi kompanije ostale konkurentne u digitalnoj ekonomiji, potrebna je pomoć i na nacionalnom nivou i na nivou EU, poručio je Dekan.

Osnivači inicijative su „Infostud”, „Majkrosoft”, „Nordeus”, „Prajsvotershaus kupers”, „Ringier Aksel Springer”, „Seven bridžiz”, „Startit”, „Telekom Srbija” i „Telenor”, uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Većina bioinformatičara „Seven bridžiza” je u Srbiji

Najviše bioinformatičara na svetu koncentrisano je u firmi „Seven bridžiz” i većina ih je u Srbiji. Rade na algoritmima koji pomažu naučnicima da istraže razna genetska oboljenja i rak, jer najteža bolest sve manje je biološki, a sve više računarski problem. Da bi razumeli bolest jednog čoveka, naučnici moraju da obrade podatke stotina miliona ljudi, a informatičari su im taj posao znatno olakšali


Komentari5
00828
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zarko
Ideja Vam je dobra ali ima jedan problem, nemate poslovno obrazovanje. Bez toga Vase sanse da postanete relevantan faktor na IT trzistu su nikakve. Mozete da radite za druge - outsorcing ili da budete ono sto vecina od Vas jeste, tkz. "fah idioti" kod nekog poslodavca. Razlog za to je Vase obrazovanje gde ucite da usavrsite struku ali ne i kako da steceno znanje pretvorite u proizvod i ponudite na trzistu. U tome segmentu niste relevantni. Slicno je na globalnom nivou, ni jedna od prica koja kruzi svetom o tome kako su "genijalci" napustali fakultete ili skole i pokrenuli posao ne "drzi vodi", to je prica za naivne. Njihove ideje su u stvarnost pretvorili oni koji se pozivaju na MBA, EMBA i sl. Ne kaze se uzalud: znanje i obrazovanje, u ovome slucaju poslovno.
Zoe
Svaka cast momci na entuzijazmu i sposobnostima! Ono sto je ocigledna cinjenica, na zalost, jeste da su oni uspeli UPRKOS sistemu koji ih ovde okruzuje, a ne zbog dobrog okruzenja. Upravo zato sam i pesimista jer gledam svakodnevno kako se sve u SR urusava. Volela bih da se varam.
Милош Ј. Косовац
Србин по оцу,из Сурдулице, одличан студент на Елекротехничком факултету у Скопљу,осамдесетих година је почео у гаражи да производи штампане плоче, на које се повезују чипови.Док је преко лета радио као физички радник код оца зидара у Бечу научио је немачки језик,па је сам писао писма проузвођачима којима су биле потребне штамапне плоче,а које су носечи елементи сваке уатоматике.Купио је јефтино неплодно земљииште у селу удаљеном од Скопља и подигао је малу, па све већу и већу фабрику.1997. био сам принуђен због накарадне српске политике на Косову да напустим инжењерски рад, па сам почео да пишем за македонске новине.Када је почео да излази месеченик на српском језику прво сам направио интервју са Станковићем, 2004. Тада је имао 2800. потрошача у Европи.Највећи потрошач, 70% је Немачка, и фирме БМВ, Мерцедесе, Сименс, Бош, Панасоник, Интел и др. Саво је изјавио:"За разлику од Словеније коју воде људи од знања и искуства, у Македонији и Србији доминира политика и неискусни политичари."
Boki
Svaka cast pojedincima ali Srbija je zemlja botova, korumpiranog sistema, i vlasti koju predstavljaju nepismeni i priuceni ljudi. Ovakve akcije osim kratkotrajnog PR efekta koji bi vladajuca klika samo iskoristila nazalost nemaju neku vrednost. Odliv mozgova je srpska realnost jer oni koji je vode zele sto manje mozga a sto vise poslusnih glasaca.
Marko
Svaka cast samo napred, kakva ce biti Srbija od nas zavisi. Kritikovanje je najlaksa stvar na svetu. Fali nam malo solidarnosti i pomisljanja na drugog, komsiju, rodjaka. Nikad nisam podrzavao ove stranke na vlasti ali ima i dobrih stvari, bilo je tezih vremena.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja