Subotica – Palić više ne može sam, potreban mu je investitor. Upravo o takvom investitoru koji bi pokrenuo razvoj turizma na Paliću nedavno su razgovarali i premijer Aleksandar Vučića i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine.
„Naredne godine bi već mogla da počne izgradnja velnes centra na Paliću”, optimističan je Pastor. U izjavi za Panon RTV kaže da je u razgovoru sa Vučićem dogovoreno da pokrenu postupak javnog konkursa kako bi pozvali investitore.
Godinama se već govori o tome da je neophodno privući ozbiljnog ulagača na Palić, pre svega nekog poznatog u oblasti velnes turizma, ali i hotelijerstva i ugostiteljstva. Procenjuje se da bi to bilo rešenje za nekoliko problema koji postoje na Paliću, a to je zavisnost od kratke letnje sezone i nemogućnost da se, bez straha u pogledu kvaliteta vode, negde i okupa. Palić je kupalište i banja, a banja niti postoji niti se u njemu može okupati bez dileme koliko je to bezbedno zbog kvaliteta vode. Ovih dana upravo se obeležava 555 godina od prvog pominjanja Palića u nekom pisanom dokumentu, kada kralj Matija Korvin Palić poklanja svojoj majci Elizabeti, i ovo nekada, kako se rado ističe mondensko kupalište, još uvek radije pominje svoju staru slavu nego trenutnu situaciju u kojoj je malo toga što bi turistu privuklo da ostane duže od onog statističkog dana i po.
Zbog toga je još 2006. godine pokrenuta ideja o izgradnji velnes centra i kupališta, uostalom Subotičanima je pred očima uspešno iskustvo pograničnih velnes centara na jugu Mađarske, u Morahalomu, Segedinu, Đuli, Makou u koje hrle tokom čitave godine. Ideja je da se nešto slično pokuša i na Paliću, i 2015. godine je završen i prostorni plan koji obuhvata plac od 87.000 kvadratnih metara na prostoru između Palićkog i Krvavog jezera. Urađena je i preparcelizacija da bi se dobio jedinstveni plac na kom je moguće izgraditi kompleks zatvorenih i otvorenih bazena, kao i vodeni zabavni park.
Proceduru oko javnog poziva za izgradnju ovakvog kompleksa moguće je završiti ove godine, Pastor kaže da je u načelu dogovoreno da je potreban međunarodni konkurs kako bi se izabrao investitor koji će u roku završiti gradnju, a ona bi mogla da počne već naredne godine. Interes investitora svakako bi bio i da što pre završi gradnju, kako bi kompleks što pre pustio u rad. Pastor procenjuje da bi to moglo da bude najveće ulaganje u turizam Srbije u iznosu od oko 150 miliona evra.
Zamišljeno je da ovaj velnes centar bude središna tačka turističke ponude koji se širi na devet hektara, a obuhvata i izgradnju hotelskog kompleksa. Ove projekcije postoje i u master planu za Palić urađenom takođe pre deceniju, ali se za sada od planova nije dalje odmaklo. Urbano jezgro banje Palić se obnavlja i uređuje, ali uz dosta problema. Tako je pre nekoliko godina rekonstruisana Velika terasa, ali su ipak potrebna nova ulaganja. U protekloj deceniji međutim nije se našao zakupac za prizemlje ovog objekta namenjenog ugostiteljstvu, iako je zamišljeno da to bude centralno mesto turističke promenade.
U međuvremenu najveća ulaganja su napravljena u već „otpisano” jezero. Nemačka razvojna banka je na osnovu plana revitalizacije jezera koji su pripremili gradski timovi pre tri godine odlučila da ovde uloži bespovratnih 6,5 miliona evra. Plan podrazumeva uklanjanje svih izvora koji u jezero dovode fosfor i azot, zbog čega jezero odumire, a to znači izgradnju kanalizacione mreže oko jezera, formiranje zaštitne zone kako se nutrijenti sa poljoprivrednog zemljišta ne bi spirali u vodu, kao i promenu ribljeg fonda. U planu je i dalje „pooštravanje” režima rada prečistača jer se gradske otpadne vode ulivaju u jezero, i sve ove mere, iako još nisu dokraja sprovedene, počele su da daju rezultata u udaljenim sektorima Palića gde je voda već bistrija. Kada će se pročistiti i najveći, turistički deo jezera nemoguće je predvideti, ali stručnjaci procenjuju da je to izvesno. Političari uveravaju i da je izvestan dolazak investitora, što bi trebalo da znači da bi Palić mogao da povrati staru turističku slavu.
