subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.04.2008. u 22:00 Stojan Todorović

Konačno, carska i srpska

Ромулијана, мозаици

Zaječar – Sredinom prošle godine rimska carska palata Romulijana, u Gamzigradu kod Zaječara, dospela je konačno na listu spomenika svetske kulture pod zaštitom Uneska, a ove godine već su u toku opsežne pripreme i za njenu dostojnu turističku promociju. Gotovo istovremeno, uz pomoć države, veća nego ikada, počeće gradnja savremenog vizitorskog centra za prihvat turista i svetskih istraživača, a zatim udešavanje pristupnog puta od raskrsnice u selu Zvezdan do palate.Obnavlja se i ugovor o zajedničkim istraživanjima sa nemačkim stručnjacima koji su ovde još pre četiri godine stigli iz Frankfurta na Majni. Stiglo je i više od milion evra iz Nacionalnog investicionog plana, u Ministarstvu kulture osnovan je Odbor za Romulijanu...

Direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Bora Dimitrijević kaže da je zaokret u odnosu države prema Romulijani, jedinom našem arheološkom nalazištu pod zaštitom Uneska, vrlo uočljiv i ohrabrujući. Već su se, veli, stekli svi uslovi da gamzigradska Romulijana, uz pravu pomoć države, u opštem interesu, bude predstavljena svetu kao najočuvaniji dragulj rimske dvorske arhitekture. Baš onako kako je to želeo njen najpoznatiji i najuspešniji istraživač – akademik Dragoslav Srejović. I, onako kako su sanjale brojne ekipe svih naših poznatih arheologa i konzervatora, počev od 1953. godine, kada su ovde i zvanično otvorena prva sistematska istraživanja.

Putem rimskih careva

U susret pravoj svetskoj promociji Galerijeve palate, još krajem prošle godine na Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu predstavljena je nova srpska turistička maršruta „Put kulture rimskih imperatora”, sa Romulijanom u njenom središtu. Ubrzo je predstavljeni master plan ove maršrute, koji je sačinio dr Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Plan naznačava kako da se ova maršruta, jedna od najatraktivnijih u Evropi, i ostvari. Da radoznali turistički nomadi istinski uživaju počev od Sirmijuma, preko Singidunuma, Viminacijuma i Romulijane do Medijane i Justinijane. Da na tom putu vide i Trajanovu tablu u Đerdapu i Trajanov most kod Kladova, i Šarkamen kod Negotina i Ravnu kod Knjaževca.

– Veća državna briga za Romulijanu uočljiva je već od 2004. godine, kada je Vlada Srbije donela uredbu o reprezentativnom Prostornom planu arheološkog nalazišta Romulijana – Gamzigrad, objašnjava direktor Zaječarskog muzeja. – To je ohrabrilo ljude iz Arheološkog instituta i one iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i nas u zaječarskoj opštini. Do tada nije bilo prave koordinacije, ni prave finansijske potpore.

Stvoreni su bolji uslovi, veli Dimitrijević, da Romulijana konačno predstavi svetu Srbiju kao zemlju na čijem je tlu rođeno 17 rimskih careva. A to je u svetu turizma gotovo nepoznato, baš kao što je velikom broju ljudi, svima izuzev najupućenijim naučnicima, apsolutno nepoznato da se sa teritorije Srbije, između 249. i 421. godine, upravljalo tadašnjim Rimskim carstvom. To će pisati u brojnim turističkim prospektima, kao što je zapisano u master planu, i to će privlačiti svet.

Direktor Dimitrijević podseća da je Romulijanu prošle godine posetilo 32.000 turista, dvostruko više nego pre šest godina. Bilo je i više od hiljadu stranaca. Zaštita sa pečatom Uneska i sve državne mere uticaće da posećenost osetnije raste, baš kao što je nedavno, boraveći na Romulijani, sličnu procenu izneo i Talet Rifai, zamenik generalnog sekretara Svetske turističke organizacije. Bio je fasciniran magijom stare palate i njene okoline.

Kapije širom otvorene

Gamzigradskom palatom oduševljeni su i nemački stručnjaci iz Arheološkog instituta u Frankfurtu. Dosadašnja detaljna geofizička i geomagnetska prospekcija terena oko palate, uz primenu najsavremenije tehnike, ukazuje nemačkim i našim stručnjacima da Romulijana i okolina verovatno skrivaju mnoge tajne. Ekipa nemačkih stručnjaka tek će sumirati dosadašnja istraživanja, ali je izvesno da je izvan zidina palate, ispod zemlje, snimljeno 12 objekata čija detaljna istraživanja tek predstoje. Ukazale su se konture velikih građevina koje liče na velike žitnice i verske objekte.

Ovog proleća nemačka ekipa stigla je u Gamzigrad ranije nego obično. Kao da sluti nešto značajno. Već 4. aprila njihovi snimatelji i arheolozi predstaviće ovde javnosti šta su novim metodama otkrili ispod zemlje. Naš Odbor za Romulijanu, u kojem su naši najeminentniji stručnjaci, odlučiće šta će se dalje istraživati i u čemu ćemo s Nemcima sarađivati narednih godina.

Pregovara se i sa Italijanima o rekonzervaciji gamzigradskih mozaika „Dionisa”, „Venatora” i „Lavirinta”. Namera je da se primene nove metode konzervacije pomoću prohromskih mreža, kako bi se težina sada glomaznih mozaika smanjila samo na četvrtinu. Ima izgleda da se u ovaj posao uključe i stručnjaci iz Francuske. Tako bi se ovi mozaici mnogo lakše transportovali do svetskih izložbenih centara i tamo pobuđivali veću pažnju svetske javnosti.

Gradnja vizitorskog centra treba da bude završena do kraja iduće godine. Građevina će imati 1.300 kvadratnih metara prostora i pružaće posetiocima najudobniji smeštaj i sve informacije, kao i svi takvi centri u svetu.

Romulijana će širom biti otvorena prema svetu, stručnom i turističkom. Baš kao što su i sada njene kapije otvorene u toku cele godine, leti i zimi. Opština Zaječar pomogla je da se obezbedi dovoljno čuvara i vodiča.

------------------------------------------------------------

Pored palate i Galerijeva rodna kuća?

Zaječar – Nova otkrića do kojih su, tokom minulog meseca, geomagnetskom prospekcijom došli nemački i naši stručnjaci upućuju da je rimski car Galerije svoju velelepnu carsku palatu Romulijanu, na Gamzigradu, sagradio neposredno pored doma u kojem je rođen. Zaključak se izvodi na osnovu najnovijih pronalazaka velikog broja objekata, ali i otkrića tokom protekle četiri godine, a direktor Zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević rekao je novinarima da stručnjaci procenjuju kako bi Galerijev rodni dom novim arheološkim iskopavanjima mogao biti u naselju pored samog severnog bedema palate. Bilo bi to, kaže Dimitrijević, značajno otkriće s obzirom na to da se do sada smatralo da je Galerije rođen u nekom od okolnih sela.

Komеntari1
4c21d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан Ранђеловић
Па одавно је требало да се обнови, шта се чекало до сада?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja