sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Stanišić i Simatović vratili se u sudski pritvor u Hagu

četvrtak, 01.06.2017. u 15:40
Јовица Станишић (Фото Ројтерс)

HAG/BEOGRAD - Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović Frenki vratili su se iz Srbije u pritvor međunarodnog suda u Hagu, potvrđeno je Beti u tom sudu. Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću počeće 13. juna pred sudskim Mehanizmom (MICT), pravnim naslednikom Haškog tribunala.

Stanišić (66) i Simatović (67) optuženi su za zločine Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila. Od decembra 2015. godine, Stanišić i Simatović bili su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola odbilo je Stanišićev zahtev da mu se zbog bolesti dozvoli da u Srbiji ostane i tokom prvog dela ponovljenog suđenja, dok tužioci u Hagu budu izvodili dokaze protiv njega.

Podnoseći zahtev, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje suđenju, što je mogućnost koju dozvoljavaju pravila suda, ako optuženi ima pravne zastupnike. On je predložio da proces prati preko interneta iz Beograda i da u njemu učestvuje svakodnevno se konsultujući s advokatima koji ga zastupaju u sudnici.

Ne isključujući mogućnost da će Stanišiću - zbog dobrog vladanja na privremenoj slobodi - kasnije tokom suđenja dozvoliti da se vrati u Srbiju, sudije su, za sada, taj zahtev odbile uz ocenu da je neophodno da prvooptuženi prisustvuje otvaranju suđenja i prvom delu dokaznog postupka optužbe.


Franko Simatović (Foto P. Pavlović)

Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića nepravosnažno oslobodio krivice po svih pet tačaka optužnice. Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Kako su utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije. Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj na tok prvog suđenja, koje je u Hagu posle jednog neuspešnog pokušaja počelo 2009.

Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je, pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu, preko video veze.

Stanišića su dok je bio na privremenoj slobodi u Beogradu pregledali specijalista za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao haški sud. Oni su zatim sudijama podneli izveštaj o Stanišćevoj sposobnosti da putuje i da mu bude suđeno.

Ti izveštaji lekara su poverljivi u skladu sa stavom suda da su medicinski podaci privatna stvar optuženih. Kako je najavilo raspravno veće, Stanišić će po povratku sa privremene slobode u Hagu biti podvrgnut lekarskim pregledima, kako bi se dobile dodatne informacije o njegovoj bolesti.

Zbog Stanišićeve bolesti, po rečima sudije Hola, ponovljeno suđenje će se odvijati tri dana nedeljno, sa dva jednipočasovna dnevna zasedanja između kojih će biti dva sata pauze. Stanišiću i Simatoviću, pred Mehanizmom će se suditi po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal jednom već sudio.

Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku. Tužilaštvo će izvođenje dokaza protiv Stanišića i Simatovića morati da završi za 104 radna sata.

Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnili su se da nisu krivi za zločine za koje su optuženi. Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je Stanišića i Simatovića puštao u Srbiju, na privremenu slobodu.

(Beta)


Komentari0
1b70f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja