ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51
U NOVOM KULTURNOM DODATKU

Cinizam je sudbina malodušnih

Uzvišenost savremenog čoveka je u protestu. Slava onome ko iz protesta spaljuje samog sebe pred nemom gomilom i onima koji izlaze na trgove i protestuju s plakatima i parolama osuđujući sebe na represiju i svima koji kažu „ne” egoistima i karijeristima i bezbožnicima
petak, 02.06.2017. u 18:37
(Фото Институто Интернационале Андреј Тарковски Фиренца)

Iz dnevnika, 9. septembar, 1970.
Sudeći po tome što je danas već 9. septembar, Ekspo-70 smo već profulali. Jesenje eksterijere takođe. Svaka čast Gutkinu! Odlično radi!

Pročitao sam Vonegatovu Kolevku za macu. Mračna knjiga. I veoma smelo napisana. Ipak, pesimizam nema mnogo veze s umetnošću. Književnost je, kao i umetnost uopšte, religiozna. U svojoj najvišoj manifestaciji ona daje snagu, iznosi nadu pred lice savremenog, čudovišno surovog sveta koji je u svom besmislu došao do apsurda. Savremenoj umetnosti današnjice potrebna je katarza kojom bi očistila ljude pred nastupajućim katastrofama ili možda jednom katastrofom.

Neka je i nada i obmana, ona ipak daje mogućnost da se živi i voli ono lepo. Bez nade nema čoveka. Umetnost treba da prikaže sav onaj užas u kojem ljudi žive, ali samo ako postoji način da se na kraju stigne do Vere i Nade. U šta? Vere u to da je, bez obzira na sve, čovek ispunjen dobrom voljom i osećanjem sopstvene vrednosti. Čak i pred licem smrti. Nade u to da nikada neće izdati ideal – fatamorganu – svoju ljudsku misiju.

Andrej Tarkovski

 

Jezici pred „shop & go” invazijom

Koliko se danas „mali” jezici štite, neguju, koriste, ili ćemo svi mi biti pretvoreni u plemena koja brbljaju na svojim lokalnim dijalektima dok engleski ostaje jezik moći, na kome se donose najvažnije političke odluke koje kroje život na celoj planeti

Boris Buden, Đorđe Božović i Vlado Đukanović

Kada je pre nekoliko meseci na Ajfelovoj kuli otkriven slogan na engleskom  jeziku („Made for sharing”) kojim je Pariz zvanično predstavio svoju kandidaturu za domaćina Olimpijskih igara 2024, u francuskoj javnosti je to dočekano kao prvoklasni skandal.

Uprkos objašnjenju da je izabran slogan na engleskom da bi „dao univerzalni karakter ovom projektu”, francuski zvaničnici su odmah reagovali, asocijacije za odbranu francuskog su uložile protest, a reagovala je i Francuska akademija izražavajući jednoglasno neslaganje sa sloganom „Made for sharing” („Stvoren da se deli”), koji je pri tome korišćen i u drugim kampanjama, na primer, za reklamu pice, i podsećajući da je odbor koji je radio na kandidaturi ponudio drugu verziju ovog slogana, na francuskom „Venez partager” („Dođite da delimo”).

U zahtevu koji je podneo advokat Emanuel Lido traži se da slogan bude i na francuskom jeziku (uz engleski) ili samo na francuskom, jer slogan samo na engleskom može da predstavlja kršenje zakona o zaštiti francuskog jezika.

Gordana Popović

 

Bavim se stvarnošću, ali je dodatno komplikujem

Pisce je sve manje briga da li će posegnuti za ovim ili onim žanrom. Važno je samo da ste savladali zanat, da imate šta da kažete i da vas ne mrzi da satima sedite za kompjuterom. A to šta pripada ili ne pripada kojem žanru ostavio bih preentuzijastičnim „markentingašima“ i dokonim kritičarima, kaže pisac Darko Tuševljaković

Evropska nagrada za književnost: Darko Tuševljaković (Foto iz lične arhive)

Darku Tuševljakoviću nedavno je uručena Evropska nagrada za književnost, u Briselu, za roman Jaz, u izdanju „Arhipelaga“. Tuševljaković se tako našao u društvu Jelene Lengold i Uglješe Šajtinca, autora koji su takođe ovenčani ovom nagradom. Junaci romana Jaz, letujući na Krfu, sećaju se predaka koji su u Prvom svetskom ratu prešli albansku golgotu, sećaju se bivše jedinstvene države, ali ne uspevaju da održe korak sa sopstvenim potomcima. Oni, pak, pronalaze nove svetove u koje će smestiti svoje snove o budućnosti. I tako nastaje jaz... stvarnost se delom preobražava u nadrealno...

Kako vidite svoj roman u kontekstu ovog priznanja i vrednosti koje ono podstiče? Osećate li da će vaša karijera sada poprimiti neki novi smer?

Evropska nagrada za književnost podrazumeva da se nagrađene knjige nađu u kontekstu širem od nacionalnog, da izađu iz okvira jezika na kom su pisane, i u tom smislu mi je izuzetno drago što će Jaz dobiti priliku da komunicira sa publikom sa drugih jezičkih područja i zaživi svojim životom, možda čak bogatijim od onog kojim živi njen autor. U nedostatku relevantne književne kritike, kao i medijskog prostora posvećenog umetnosti, nagrade su postale praktično jedina sredstva kojima ljudi od reči mogu da dovedu neko delo u žižu interesovanja javnosti, tako da je svaka nagrada važna. Tržište je veliko i teško je skrenuti pažnju na svoj rad. Naravno da bi kvalitet dela trebalo da je presudan, ali često nije dovoljno da knjiga bude dobra. Potrebno je da to neko ljudima kaže. Nagrada prevashodno treba da utiče na odnos između dela i publike, a ne na odnos pisca prema svom radu. U tom smislu, nastavljam da pišem kao da se ništa nije desilo, iako sam svestan toga da se s onim što sam već napisao desilo nešto zaista lepo.

Marina Vulićević

 

Navijačka strast patriota

Da uzroke naše nesreće ne tražimo u sebi, nego isključivo u drugima, možemo videti ovih dana, kad su novine pune pretnji koje nam stižu iz Prištine – da će Albanci uzeti trećinu Srbije, da će ući u Niš. U isto vreme, u Beogradu smo mogli čuti nešto mnogo opasnije i zlokobnije: mislim na neprijateljsko skandiranje kojim su navijači „Partizana“ dočekali navijače „Vojvodine“, o čemu niko nije procedio ni „a“.

Naslov knjige vladike Grigorija, „Preko praga“, ukazuje nam na odluku mladog čoveka da se, prelazeći preko praga rodne kuće, otisne u svet, da ga upozna, i da u njemu potraži svoje mesto. I, ako bude imao sreće i snage, da u njemu otkrije i ispuni i svoje poslanje.

Ova knjiga nije plod spisateljske imaginacije: ona je dokument i lično svedočanstvo o onome što je u tom svetu ovaj pisac video i doživeo, ali u kojoj je zabeležio i dramatična svedočenja koja su mu drugi ljudi, kao saputniku, prijatelju ili ispovedniku, tokom godina poveravali. Tako su se sve te priče stopile u jedinstvenu i dramatičnu sliku sudbine naroda koji živi na tlu Hercegovine.

Nažalost, sudbina tog naroda ne može se napisati bez onoga što u njoj zauzima centralno mesto: bez rata. Bolje da sam rekao: bez ratova. Jer svi ti ratovi koji su se dimili širom ove zemlje ukazuju nam se kao jedan isti rat, sa istim povodima i motivima, sa istim mržnjama i zverstvima, i sa istim tragičnim rezultatom.

Svaki novi rat kao da je nastavak prethodnog. Kao da u novom ratu svi vide priliku da povrate ono što su izgubili, ili da dobiju ono što su se nadali da će dobiti, a nisu dobili, u prethodnom.

Osim toga, čak i onda kada su „svetski“, kod nas su svi ratovi u isto vreme, neizostavno, i verski i građanski, a kad ovo kažem ne mogu a da se ne setim Eliota, koji se, na osnovu svog britanskog iskustva, pitao „da li se ijedan ozbiljan građanski rat ikada završi“, što, sa našim balkanskim iskustvom, dobija nove i ubedljivije potvrde.

„Davne mržnje nisu zaboravljene, samo su čekale svoj čas“, kaže Jovan Hristić u Tri ratne pesme. A taj čas je kucnuo u poslednjoj deceniji prošlog veka, čemu vladika u ovoj knjizi posvećuje najveću pažnju.

Ljubomir Simović

 

REČ NAGRAĐENIH

Tetoviranje vlastitog tkiva

Biljana Đurđević i Perica Donkov laureati su 21. Prolećnog anala u Čačku, izložbe čiji je umetnički selektor istoričarka umetnosti Danijela Purešević, a o nagradama je odlučivao žiri u sastavu Ljiljana Ćinkul Mileta Prodanović i Saša Janjić

Soba s pogledom

Soba sa pogledom je rad iz mog najnovijeg ciklusa, koji tek da se osmelio da napusti radni prostor ateljea. Najnoviji ciklus radova nastaje, nastavlja se na prethodni ciklus FUGA, što na latinskom znači bekstvo.

Pokušavam da uspostavim dijalog sa okruženjem, nađem čvrstu tačku oslonca, rezonantnu tačku, mesto, sklonište, sa koga se taj dijalog može uspostaviti. On je moguć samo u slučaju bekstva, izmeštanjem iz vlastite pozicije sigurnosti.

Prostor slike Soba sa pogledom formira se na grubo tkanoj podlozi – sargiji, minimalnim sredstvima, koloritom svedenim na odnose crne sive i suptilnog utiska bele, kao i vrstom linijskog crteža presovanim ugljenom koji više liči na grebanje grafičke ploče. Mučan i mukotrpan postupak tetoviranja vlastitog tkiva, samopovređivanja vlastitih misli bez želje da se bude monah.

U prostoru slike dominiraju horizontale, kao jasni znaci indiferentnosti i mogućeg beznađa. Stvara se sklop linija i horizontalnih površina kao neka ograda i prepreka, nepremostivi zidovi. 

Perica Donkov

Pod maskom sigurnosti

Crtež Doček (100h200cm) urađen je u kombinovanoj tehnici, nastao je u ovoj godini i u njegovoj osnovi je stanje savremenog čoveka u društvenom sistemu koje se sve bahatije odnosi prema pojedincu, negirajući one osnovne principe za koje se čovečanstvo borilo kroz 19. i 20. vek.

Doček je jedan u nizu radova koji su nastali ove i prošle godine, a koji su tematski objedinjeni u ciklus Oruđe delanja. Ovaj ciklus radova govori o apatičnosti čoveka, o nevoljnosti da se probudi iz novostvorenog sveta u kome se živi da bi se proizvodilo, time hraneći jednu sistemsku hidru, koja zadire u sve aspekte života i koja nameće konzumerizam kao postulat savremenog bića.

U tom procesu stvaralac proizvoda je i njen konzument, ukodiran da stalno robuje sistemu kako bi bio deo sistema. Ujedno, višedecenijska medijska indoktrinacija postala je osnovno sredstvo manipulacije, i upravo kroz manipulaciju svi su objedinjeni bez obzira na prividan status koji im je dat. 

Biljana Đurđević

 

Hormon stresa i spomenici kulture

Visok stepen kulturne participacije u nekom društvu uslovljava i veći stepen inovacija, kao i prosečno duži životni vek za dve i po godine. Umesto da pitate nekoga kako je, pitajte ga da li ide u bioskop, pozorište, muzej, kaže profesor Pjer Luiđi Sako

Janko Ljumović, ministar kulture Crne Gore, Korina Suteu, bivša ministarka kulture Rumunije, 
Nina Obuljen Koržinek, ministarka kulture Hrvatske, Robert Manćin,
generalni sekretar Culture Action Europe (Foto M. Stefanović)

U organizaciji Instituta za razvoj i međunarodne odnose je od 17. do 19. maja u Zagrebu održana konferencija s temom „Perspektive razvoja nacionalnih kulturnih politika u kontekstu Evropske unije”, gde se diskutovalo o ulozi kulture u održivom razvoju, o instrumentalizaciji kulturne politike, ali i o važnosti lokalnih kulturnih politika u svetlu najpoznatijeg evropskog projekta u domenu kulture – Evropske prestonice kulture.

Uvodno predavanje održao je, profesor Pjer Luiđi Sako, trenutno velika zvezda u akademskim krugovima između ostalog specijalni savetnik Tibora Navračiča, Evropskog komesara za obrazovanje, kulturu, mlade i sport.

U svom inspirativnom i provokativnom izlaganju, profesor Sako ukazao je na važnost podizanja pitanja kulturne politike u sveukupnoj evropskoj agendi, ukazujući da će naredna godina biti izvanredna prilika za to jer je proglašena Evropskom godinom kulturnog nasleđa.

Profesor Sako predstavio je svoju teoriju kulturne politike koja se zasniva na analizama uticaja koji produkcija i participacija u kulturi ima na kvalitet života pojedinca. Jedno od empirijskih istraživanja njegovog tima ispitivalo je nivo tzv. hormona stresa – kortizola, posle posete jednom italijanskom spomeniku kulture. Rezultati eksperimenta ukazali su na direktnu vezu između participacije u kulturi i smanjenja nivoa stresa.

Milena Stefanović

 

DIGITALNOM AVENIJOM

Nova era propagande

Sa 150 lajkova na Fejsbuku nečija ličnost se može upoznati bolje nego što je poznaje bračni partner, a sa 300 mi o vama znamo više nego vi sami.

„Ono sve što znamo o vama, to je toliko mnogo da vas poznajemo bolje od vas samih.“

Ovo je nedvosmislena poruka serije analiza objavljenih poslednjih meseci u zapadnim medijima koje se bave temom tehnologije i demokratije i uticaja prvog na drugo – na štetu drugog. Konkretno, reč je o tome da se danas gotovo svugde prave velike baze podataka o ljudima, njihovim interesovanjima, sklonostima, nadama i strahovima – i eksploatišu u komercijalne i političke svrhe.

Kao ključni dokaz za to uzimaju dva primera političkih ishoda koji su bili neočekivani i uveliko šokantni: referenduma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije i pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.

U oba slučaja trijumfovale su populističke, desno orijentisane političke snage – i oba rezultata su povod da se u fokus stavi socijalno profilisanje birača uz pomoć digitalnih tehnologija i potom eksploatisanje tih podataka zarad manipulisanja njihovog ponašanja na biračkom mestu.

Milan Mišić


Komentari0
be06f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja