subota, 19.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:21
FORMULE ŽIVLjENjA

Ličnost kao grupa

Autor: Zoran Milivojevićnedelja, 04.06.2017. u 08:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Često možemo da primetimo da se jedna osoba u nekim situacijama ponaša na jedan način, a da se ta ista osoba u drugim situacijama ponaša na drugi, sasvim različit način – kao da je neka druga osoba.

Kako većina ljudi ima predstavu o ljudskom biću kao konzistentnom i integrisanom, takav nesklad u tuđem ponašanju stvara zapitanost koje ponašanje date osobe odražava njeno „pravo Ja”: ono u prvim ili ono u drugim situacijama.

Savremene psihoterapijske teorije na ovako postavljeno pitanje daju iznenađujući odgovor: iako su različita i često suprotstavljena, oba lica date osobe odražavaju njeno „pravo Ja”. Pretpostavka od koje se polazi u ovakvom objašnjenju nečijeg ponašanja jeste da osoba, tačnije njena ličnost nije integrisana u skladnu celinu, već da u njoj postoje slabije povezani „delovi” koji se u različitim situacijama različito izražavaju. Što je osoba slabije integrisana, a više „fragmentisana”, to je veći broj ovih „delova”, a njeno ponašanje više nekonzistentno i nedosledno.

Na ljudsku ličnost možemo da gledamo kao na sistem ili strukturu, a svaka struktura teži unutrašnjoj konzistentnosti jer tada najbolje funkcioniše. Međutim, potpuno konzistenta i integrisana ličnost je više ideal nego pravilo. U stvarnom životu većina ljudi nosi u sebi neku privremenu ili trajniju podeljenost koja može, ali i ne mora da bude problematična. Razlikujemo normalnu unutrašnju podeljenost i patološku, koja značajno ometa funkcionisanje ličnosti.

Za decu i mlade, kao osobe čija je ličnost u procesu formiranja, sasvim je normalno da su često nekonzistentni. Rast i razvoj ličnosti se ne zaustavlja postizanjem odraslosti, već je to trajniji proces emocionalnog i socijalnog sazrevanja koji vodi ka sve većem stepenu integracije ličnosti.

Drugi način na koji se izražavaju ovi „delovi” ličnosti – koji se nekada nazivaju podličnosti ili ego-stanja – jeste situacija kada se istovremeno aktiviraju u nekoj situaciji, što osoba doživljava kao svoj unutrašnji konflikt. U psihoterapijskoj teoriji se ovakve situacije predstavljaju kao sukob dve podličnosti.

Kada se konflikt između delova ličnosti tiče nekog za osobu važnog životnog pitanja i kada traje predugo, tada može da blokira i njeno funkcionisanje i njeno sazrevanje. Tada psihoterapeut može da pomogne osobi da se „dogovori sama sa sobom” i da tako prevaziđe i preraste unutrašnji konflikt.

Danas ima više psihoterapijskih pristupa koje nude rad sa delovima ličnosti i koje podstiču njihov međusobni dijalog sa ciljem integracije ličnosti. Kod nas su najpoznatiji transakciona analiza, u kojoj se delovi nazivaju odrasli, dete i roditelj, kao i geštalt terapija koja pomaže osobi da osvesti delove sebe i njihovu interakciju, ali i psihodrama koja je među njima najstarija.


Komentari3
e93f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Istrazivanjem licnosti bave se ne samo psihoanaliticari i psiholozi, vec je u mnogo sirem koncetricnom i kompleksnom kontekstu, kako sa naucno-filozofskog tako i sa umetnickog i religijskog aspekta, mnogim istrazivacima je to izazovna tema. Pa ipak, i dalje je aktuelna Njegoseva misao: "Kako hoces sudi o covjeku, tajna cojku covjek je najvisa". Smisao psihoanalitickog istrazivanja se sastoji u tome da se analizira funkcionalnost licnosti kao slozenog dinamickog sistema koji je u subordinaciji sa svojim podlicnostima. U istrazivanju je nuzno koristiti holisticki pristup - kada se interakcije podlicnosti i licnosti, proucavaju sa aspekta f u n k c i o n a l n o s t i sistema i podsistema, a ne odvojeno. U istrazivackom postupku nuzno je pridrzavati se: (1) principa izomorfnosti licnosti- kada vise razlicitih podlicnosti imaju ista svojstva i jednako reaguju na spoljasnja zbivanja, i (2) principa ekvifinalnosti - kada se funkcija licnosti postize na vise razlicitih nacina.
Slavka T.
U slobodnije iskazanoj klasifikaciji razlikujemo tri vrste licnosti: konstruktivna, kompromisna i konfliktna. U tom kontekstu je potrebno sagledati sklad i nesklad u ponasanju drugih, sto je rezultat borbe suprostavljenih sublicnosti. Konstruktivna licnost je kreativna, tu vlada skladan odnos izmedju njene osobenosti i socijabilnosti.Jacinu svoje licnosti ispoljava u principijelnom i beskompromisnom ponasanju a njena fleksibilnost se ogleda u aktivnom dijalogu njenih ravnopravnih sublicnosti. Kompromisna licnost, zbog "mira u kuci" kao i sopstvene mirne savesti,uvek je spremna na kompromis.Ona obazrivo proverava te osetljive sublicne interakcije, kako ne bi doslo do totalnog "pucanja" kao kod iskljucivih konfliktnih licnosti. Konfliktne licnosti su nesrecni "buntovnici bez razloga" koji u svemu vide razloge za konfrotaciju i konflikt.Dok je prva vrsta pozitivna a druga koliko toliko pozitivna, treca negativno gleda na zivot i svet, pa joj je neophodno potrebna svestrana strucna pomoc.
Вукица
Добар увод у самопсихоанализу. Ако и не успемо да до краја раскрстимо које од својих его- стања да послушамо у конфликтним тренуцима, знаћемо да и други имају сличне проблеме, па ће нам бити лакше. Отворено остаје питање јесмо ли у стању да проценимо тренутак када своја супротстављена его-стања више не можемо да контролишемо, и сами затражимо стручну помоћ, или то уместо нас мора учинити неко други? (О шизофренији, можда, неком другом приликом? )

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Život i stil
Život i stil
Život i stil
Život i stil
Život i stil

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja