sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Više u novčaniku – isto u korpi

U prva četiri meseca prosečna zarada nije realno porasla, ali, ako se povećaju plate u javnom sektoru, njen rast u 2017. je izvestan. – Najviše plate u Beogradu i okolini, a najniže na jugu
Autor: Aleksandar Mikavicasubota, 03.06.2017. u 22:05
(Фото Раде Крстинић)

Prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u aprilu 2017. dostigla je 49.635 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na prethodni mesec bila je veća za 3,8 procenata nominalno i za tri odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto plata u aprilu bila je nominalno veća za 0,8 procenata, ali realno je bila manja za 3,1 odsto.

Zarade su od početka ove godine rasle, naročito u privatnom sektoru, ali je istovremeno rasla i inflacija. 

Iako je preračunata u evro prosečna neto zarada isplaćena u aprilu dostigla 401 evro, dok se u celoj 2016. godini kretala se oko 370 evra, statističari su izračunali da prosečna zarada isplaćena u prva četiri meseca 2017. nije realno bila veća nego u istom periodu 2016.

Drugim rečima, u novčanicima građana, u proseku, bilo je više dinara, ali je za njih moglo da se kupi isto kao u prva četiri meseca 2016. Međutim, ako dođe do obećanog povećanja plata u javnom sektoru, uz očekivan rast zarada u privatnom sektoru, realni rast prosečne zarade u 2017. biće sasvim izvestan.

Procena je zvanične statistike da su zarade bez poreza i doprinosa u 2016, u odnosu na 2015. godinu, bile nominalno veće za 3,7 odsto, a realno za 2,6 procenata. Ostaje da se vidi da li će prosečna zarada u 2017. dostići 440 evra, kao što je nedavno izjavio Aleksandar Vučić, do pre nekoliko dana premijer, a sada predsednik Srbije.

Ekonomisti smatraju da će u ovoj godini standard građana, opet u proseku, malo porasti, ali svakome od nas preostaje da u decembru podvuče crtu i proceni lični bilans u 2017.

Statističke tabele kazuju da lični standard svakog od nas umnogome zavisi od toga šta i gde radi, ali i u kom delu zemlje živi. Poslednja anketa o prihodima i uslovima života je potvrdila da naša zemlja ima najveću nejednakost u raspodeli dohotka u Evropi u poslednje tri godine. U Srbiji 20 odsto stanovništva sa najvišim dohotkom zarađuje čak devet puta više od 20 odsto najsiromašnijih i taj raspon je najveći u Evropi.

Prosečna neto plata zaposlenih u prva četiri meseca 2017. bila je 46.489 dinara. Četvoromesečni prosek zarada u prerađivačkoj industriji bio je 44.156 dinara, u poljoprivredi i šumarstvu – 40.686, u građevinarstvu – 41.386, u rudarstvu – 76.181, snabdevanju električnom energijom i gasom – 78.502, u bankama i osiguranju, bez PIO fonda – 82.046 dinara. Najniže zarade u ovom periodu imali su zaposleni u preradi drveta – 26.220 dinara u proseku, slede proizvođači odeće – 26.833 dinara i proizvođači kože i kožnih proizvoda – 27.809. Najviše se zarađuje u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima – 176.612 dinara.

Kada je reč o javnom sektoru, četvoromesečni prosek zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju bio je 48.373 dinara. Prosek zaposlenih u obrazovanju bio je 41.999, a u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti 39.895 dinara.

Zvanična statistika beleži i kretanje prosečnih neto zarada po statističkim teritorijalnim jedinicama. Odnos sever–jug je 51.686 prema 39.545 dinara, u korist severa. Mesečni neto prosek u prva četiri meseca u Beogradskom regionu – grad Beograd sa 17 opština, iznosio je 58.598 dinara, a u Vojvodini 44.504 dinara. Mesečni neto prosek u južnoj i istočnoj Srbiji u ovom periodu bio je 40.270, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 38.941 dinar.

Posmatrano po opštinama i gradovima, najbolje se zarađuje na teritoriji grada Beograda – četvoromesečni prosek 58.598 dinara. Od deset opština, svrstanih po visini prosečnih zarada u prva četiri ovogodišnja meseca, osam pripadaju gradu Beogradu. Prednjači opština Surčin, na čijoj teritoriji je aerodrom „Nikola Tesla”, sa četvoromesečnim prosekom od 81.691 dinara. Ali Beogradu pripadaju i opštine Sopot, u kojoj je četvoromesečni prosek neto zarada bio 33.418 dinara, Grocka – sa prosekom od 36.180 i Barajevo sa 36.438 dinara.

Najviše opština sa najnižim prosekom zarada je na jugu Srbije. Četvoromesečni prosek u Topličkoj oblasti bio je 34.110 dinara, sledi Jablanička oblast sa 34.826 dinara, Mačvanska 36.278, Rasinska sa 37.362 i Zaječarska sa 37.382 dinara.

Uslov da živimo znatno bolje je da bruto domaći proizvod (BDP) u dužem vremenskom periodu raste po stopi od 4–5 odsto. Za takav brz i održiv rast potrebne su visoke investicije od oko 25 odsto BDP, koje bi se u većoj meri finansirale iz domaćih sredstava.

U prošloj godini vrednost ukupnih investicija dostigla je 19 procenata BDP.


Komentari6
92354
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Penzionerka
Do izbora 2. aprila g. Vučić je pominjao povećanje plata i penzija. Posle ubedljive pobede koju je dobio zahvaljujući pre svega penzionerima, ovi se više ne pominju. Neupućeni bi pomislili da ih ovde i nema, da su možda izvršili kolektivno samoubistvo koje ponekad sigurno mnogima padne na pamet. Nije ni čudo, odahnuli bi konačno a vlast bi potajno likovala pa bi opet bili na njenoj strani. Raspitivala sam se i saznala da su mladi apstinirali ili glasali za Preletačevića. Čak su dolazili iz inostranstva gde im ništa ne fali, ubeđivali svoju rodbinu da ne bude tako tragikomično naivna, a usput se i lepo zabavili. Predlažem da se umesto raznih modernih saobraćajnica napravi atmosfera za povratak ovih ljudi kako bi drugima koji se takođe spremaju za tamo daleko dokazali da je kod kuće najlepše. Da je Srbija stvarno lepša od Švajcarske. Bez mladosti , pameti i obrazovanja, nema napretka u ovoj zemlji, večno tlačenoj ne samo od Turaka, Nemaca, "saveznika", već i od sopstvenih vlastodržaca.
Portir Djura
Recimo , da poznajemo 20 zaposlenih ljudi.Njih 10 radi za platu od 30 000 dinara.Da bi bio prosek od 49 635 dinara ,drugih 10 ljudi bi morali primati platu od skoro 70 000dinara.Teško.Jedino da poznajemo samo ljude koji rade u Narodnoj banci,naftnoj industriji,elektroprivredi...Malo je onih koji mogu "ispeglati"prosek na 49 635 dinara,u odnosu na vecinu cije su plate do 30 000.Statistika je kao" žena u bikiniju",pokaže sve a ne vidiš nista.Možda se prosek "duva",radi koecifijenata , koji se koriste za obračun penzija...Ili, ako je sve ovo tačno,onda se moramo debelo zamisliti,pošto znamo kolike su plate lekara,profesora,inzenjera,koja je to "novokomponovana"elita koja utiče na izračunati prosek.
Mara M.
Možda bi autor ovog teksta mogao da mi objasni tu logiku naše vlasti koja govori da nam je mnogo bolje nego što je bilo... Ako dinar jača a to se vidi po kursu, zašto ja za iste pare mogu da kupim mnogo manje robe? To nema logike da je dinar jak a nama sve teže...
pukovnik Dragoljub
...znaci sa 404€ na 440 €...nikad vece plate, a nikad manja vrednost istih...
Божидар Продановићп
Не верујем.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja