sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Vaučeri regulišu staž sezonskim radnicima

Novim zakonom o privremenom radnom angažovanju trebalo bi da se sezoncima plaćaju doprinosi za posao do 90 radnih dana
Autor: J. Petrović Stojanovićsubota, 03.06.2017. u 22:00
Сва­ке го­ди­не на се­зон­ским по­сло­ви­ма у по­љо­при­вре­ди бу­де ан­га­жо­ва­но око 300.000 рад­ни­ка на цр­но (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Sezonski radnici, posebno oni u poljoprivredi, ne bi više trebalo da rade na crno. Usvajanjem novog zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, beračima trešanja, jabuka, malina i kajsija bi se za tih nekoliko meseci rada uplaćivali doprinosi, što sada nije slučaj.

Ministarstvo rada, koje priprema zakon, trebalo bi da  uvede još jedan fleksibilan oblik rada i da obezbedi da nosioci individualnog poljoprivrednog gazdinstva angažuju radnike po tom osnovu. Time bi se stvorili uslovi za smanjenje rada na crno, koji je naročito prisutan u poljoprivredi.

U resornom ministarstvu za „Politiku” kažu da će se novim zakonom urediti rad do 90 radnih dana na sezonskim poslovima, koji se pojavljuju povremeno i privremeno u poljoprivredi.

Za ovaj posao će moći da se angažuju radnici na jednostavniji način –uz uplatu doprinosa i poreza za svaki dan rada. Obrazovana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih ministarstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou i PKS, koji rade na pisanju ovog zakona, kažu u ministarstvu, ali ne mogu da preciziraju kada bi zakon mogao da zaživi.

Iskustva sezonaca su manje-više ista. Kako kažu, angažuju ih poslodavci u određenom trenutku, oni rade nekoliko dana i za taj posao uglavnom dogovaraju dnevnicu, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se radi, a za deset sati rada iznosi oko 1.500 do 2.000 dinara.

Među sezoncima su i mladi, ali i vremešni. Niko od njih, međutim,   dok su radno angažovani ne ostvaruju niti radni staž, niti postoji bilo kakva evidencija da su negde radili. I sam ministar rada Aleksandar Vulin je više puta ponovio da je ovaj zakon važan u borbi protiv sive ekonomije, jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na crno, koji nemaju gotovo nikakva prava.
Jedan od predloga koji bi rešio status sezonaca jeste uvođenje  vaučera-markice, koje bi poslodavci kupovali. Ovakav sistem već postoji u Hrvatskoj, gde svake godine raste broj korisnika vaučera, a poslodavci su dobro prihvatili taj pojednostavljeni sistem prijavljivanja, odnosno zapošljavanja radnika.

Upravo bi, ukoliko sistem vaučera zaživi i u Srbiji, to bio dokaz da su uplaćeni porezi i doprinosi za vreme dok je radnik bio angažovan na polju.
Poslodavci bi u tom slučaju kupovali onoliko vaučera koliko im je potrebno za taj dan, ili određen broj dana, u zavisnosti od toga koliko će radnika angažovati. Praksa zemalja koje su uvele vaučere je da sezonac ima i knjižicu koja će predstavljati ugovor između poslodavca i njega i u koju će se vaučer lepiti.

U tu knjižicu bi se upisivali i svi drugi podaci o radnom angažmanu, iznos ili naknada koju zaposleni dobija kao dnevnicu, što će omogućiti da se radniku staž evidentira u Fondu PIO.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

– Oni koji rade na crno sutra ne mogu da računaju na penzijsko i invalidsko osiguranje i zato im je u interesu da ih poslodavac prijavi. Samo što donošenje zakona neće biti dovoljno samo po sebi. Potrebno je da poslodavci budu kontrolisani – kaže Ranka Savić, predsednik ASNS.

Statistika pokazuje da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih, odnosno neprijavljenih, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru – devet odsto, odnosno 30.809 ljudi.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da su o ovom zakonu razgovarali i na Socijalno-ekonomskom savetu i da ga poslodavci pozdravljaju.

– U interesu i radnika i poslodavaca, koji legalno rade, jeste da se i oni koji drže radnike na crno, uvedu u legalne tokove. Poslodavac koji bi prijavio sezonskog radnika uplaćivao bi poreze i doprinose koji bi punili i budžet države – kaže on.

S tim što njemu nije bliska ideja o vaučerima i hrvatskom modelu, o kome se kod nas često govori.

– Pre treba videti kako se sezonski radnici registruju u Holandiji kojoj svakog leta nedostaje oko 100.000 sezonaca. Vaučeri jesu jedan od predloga, ali treba razmotriti druge mogućnosti, ako ih ima. Važnije od svega je da i kada se taj zakon donese, a trebalo bi do kraja godine, da se on i primenjuje. I da se poslodavci kontrolišu da li ga poštuju – zaključuje Atanacković.


Komentari2
97e2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Ne dirati narod koji hoce da radi u poljuprivredi sa porezok,prirezom i drugim financiskim obavezama. Ako se zmljka obradjuje i doprinpsi to je najvece bogastvo za drzavu. Obradljiva zemlja ce raseliti gradove i spasiti drzavu od MMF zaduzivanja,podici natalitet. Politicari treba da uzmu alatku u ruke i provedu poneki mesen na polju . Oni koji to ne rade ne bi trebali imati profesionalni i drutveni napredak. Tako je lilo 1946 kada se zemlja oporavljavala od rata. Dnasnje stanje nije nista bolje. Rad na zemlji bi doprineo porastu nataliteta. Ne ubijati koku koja nosi zlatno jaje.
bice veselo
Neverovatno je koliko nam vremena treba da prepisemo od drugih.Koliko nam treba vremena od uocavanja problema do valjanog resenja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja