ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 03.06.2017. u 22:00 Dimitrije Bukvić

Kruna Petra Prvog jedina sačuvana od zaborava

Jubilarnih osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog Srbija dočekuje samo sa jednom očuvanom kraljevskom insignijom, starom „tek” nešto više od jednog veka
Крунисање краља Петра у Београду 1904. године (Фото архива „Политике”)

Ove godine navršava se osam vekova otkako je Srbija postala kraljevina. Taj jubilej dočekujemo sa samo jednom sačuvanom krunom nekog od srpskih kraljeva, starom „tek” nešto više od jednog veka. Otkako je 1904. u Beogradu njome krunisan Petar Prvi Karađorđević, „prebrodila” je dva svetska rata, a danas je u zbirci Istorijskog muzeja Srbije.

S druge strane, kad je reč o krunama vladara iz loze Nemanjića – koji krunisanjem Stefana Prvovenčanog 1217. godine izdižu Srbiju u rang međunarodno priznate kraljevine, sve do sloma države i turske okupacije – o njihovom izgledu možemo doznati samo na osnovu fresaka. Jer, one po svoj prilici nisu preživele osmansku vladavinu, kaže Nebojša Damnjanović, kustos savetnik u Istorijskom muzeju Srbije. To što je po oslobođenju od Turaka očuvana samo kruna kralja Petra Prvog utoliko je razumljivije što je on jedini srpski vladar iz 19. i 20. stoleća koji je uopšte krunisan.

– U 19. stoleću, kad se obnavlja državnost Srbije, jedino je Karađorđe imao titulu vrhovnog vožda. Posle njega, Miloš i Mihailo Obrenović su bili knezovi. Pod tim zvanjem, svoju vladavinu će započeti i Milan Obrenović, koji 1882. postaje kralj, baš kao i njegov sin Aleksandar. Ali niko od Obrenovića nije krunisan – navodi Damnjanović.

Odmah posle ustanaka protiv Turaka Srbija je sve do 1830. još bila pod suštinski vazalnim položajem.

– U to vreme imate samo raju u pašaluku, mada s nekom vrstom autonomije. Krunisanje nije dolazilo u obzir u takvim okolnostima. Tek od 1830. Srbija postaje autonomna kneževina i Miloš čak dobija nasledno dostojanstvo, koje je u Osmanskom carstvu imao samo gospodar Tunisa. Tom prilikom on dobija i ogrtač koji mu je poslao sultan, a osvećen je u pravoslavnoj crkvi. Slično je bilo i s knezom Mihailom – ističe Damnjanović.

Tek s formalnim sticanjem nezavisnosti i međunarodnim priznanjem samostalne Srbije 1878. godine, knez Milan Obrenović odlučuje da državu izdigne u rang kraljevine i postaje kralj. Ali ni on se nije krunisao, jer mu Beč to nije dozvolio, uprkos austrofilskoj politici koju je zastupao, kaže Damnjanović. Što se tiče Aleksandra Obrenovića, za njega nema saznanja zbog čega nije pristupio tom činu.

– Stoga su jedine krune koje su nakratko poneli srpski vladari 19. veka bile one crkvene, koje su im stavljane na glavu za vreme crkvenog venčanja – zaključuje Damnjanović.

Tek 1904. godine, Petar Prvi Karađorđević postaje jedini krunisani kralj u istoriji moderne srpske države. Tome je prethodio surovi dinastički prevrat godinu dana ranije, koji je bio „izuzetno kompromitujući čin za naš narod i našu kulturu”, kaže Damnjanović. Upravo zbog odjeka brutalnosti Majskog prevrata u Evropi, mnogi strani vladari nisu prisustvovali Petrovom krunisanju, kojem su se protivili i pojedini ministri, smatrajući da će državu skupo koštati. Istini za volju, uštedelo se na izradi krune, napravljene u Parizu po nacrtima Mihaila Valtrovića i to od ručke jednog od topova koji su koristili Karađorđevi ustanici. Time je, kaže Damnjanović, Petar Prvi poslao znak da baštini delo svoga dede. Još je zanimljivije putešestvije koje je kruna prošla kako bi bila sačuvana u doba svetskih ratova.

– Za vreme Prvog svetskog rata bila je zakopana u bogosloviji u Prizrenu, jer su tuda pri povlačenju prošli kralj, vlada, regent i ostali zvaničnici. Taj deo postao je bugarska okupaciona zona, ali kruna nikad nije otkrivena. A za vreme Drugog svetskog rata bila je pohranjena u manastiru Žiča, uz ostale kraljevske insignije, poput žezla i plašta, odnosno ogrtača od venecijanske kadife optočenog hermelinovim krznom. Pretpostavlja se da je i tamo bila zakopana, jer je deo oko Žiče i Kraljeva bio poprište žestokih borbi po izbijanju ustanka protiv nemačkog okupatora – navodi Damnjanović.

Posle rata ušla je u fond Narodnog muzeja, zatim je prenesena u Muzej Prvog srpskog ustanka, da bi danas opstala u zbirci Istorijskog muzeja Srbije. Ovu krunu, inače, za vreme svoje vladavine nije koristio ni Aleksandar Karađorđević, sin Petra Prvog.

– Aleksandar ne samo da se posle očeve smrti 1921. nije krunisao, već nema nijednog snimka gde uopšte nosi krunu. Moguće objašnjenje jeste da u novonastaloj jugoslovenskoj državi Srbi jesu bili najbrojniji, ali su populaciju natpolovično činili pripadnici nepravoslavnih konfesija – katolici, muslimani, protestanti, Jevreji i drugi. A pošto bi krunisanje moralo da bude uz svečanu pravoslavnu liturgiju, verovatno je novom kralju napomenuto da bi to upalo u oči – kaže Damnjanović.

Aleksandrov sin Petar Drugi dočekaće ubistvo svog oca u Marselju 1934. kao maloletan, pa će u njegovo ime vlast preuzeti Namesništvo.

– Zanimljivo je da postoji fotografija gde Petar Drugi Karađorđević stoji pored krune svog dede. Ali ni on nije bio krunisan, a u okolnostima rata koji se bližio nije bilo ni prilike, ni vremena za to – zaključuje Damnjanović.

U nedostatku dokaza

Često se na internetu mogu naći podaci da se pojedine srpske srednjovekovne krune kriju na različitim mestima. Tako se navodi da je kruna Stefana Dečanskog, čuvana u Karlovačkoj mitropoliji, poklonjena Petru Petroviću Njegošu prilikom njegovog susreta s mitropolitom, a danas se čuva na Cetinju. Nebojša Damnjanović kaže, međutim, da nema dokaza da je ova insignija pripadala pomenutom vladaru iz dinastije Nemanjića.

– Čak je pitanje ima li ona uopšte veze sa srednjim vekom, jer izgledom više liči na baroknu krunu iz 18. ili 19. veka – ističe on.

Poznate su i takozvane „Bočkajeve krune”, navodno srpskog porekla, o kojima je pisao dr Aleksa Ivić u glasniku istorijskog društva u Novom Sadu 1935. godine. Reč je o insignijama koje su početkom 17. veka, u odvojenim susretima, knezu Štefanu Bočkaju dali veliki vezir Lala Mohamed i delegacija grada Kronštata. Jedna se čuva u Beču, a druga u Budimpešti. Damnjanović navodi da nema dokaza da su one ponikle odavde.

Komеntari32
cbe3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bumbic Miodrag
Kruna cara Dusana je u jednoj svajcarskoj banci, Srbija srecom placa takes za njeno drzanje. Vreme je da se vrati u Srbiju!!!
Petar .Stanimirovic
Pre nekoliko godina,na jednom svenarodnom konkursu-referendumu za prvog i najvećeg Čeha u istoriji ovoga naroda,glatko je pobedio kralj i car /rimski / Karel IV Lucemburški. Bio je sin kralja Češke Jana Lucemburškog,jednog od najpoznatijih vitezova tadašnje Evrope i princeze Eliške Premislovne.Ovim brakom je poznati vitez iz Luksemburga dobio u miraz češko kraljevstvo. Za vlade njegovog sina Karla IV Češka srednjovekovna država dostigla je svoj vrhunac,a popularnost ovoga vladara živi u narodu i danas. /Osnovao I univerzitet severno od Alpa,Novi Prag,Karlov most,mnogo dokumenata i zakona /I sve se to dešavalo pedesetak godina pre naše Kosovske bitke.Kruna Karla IV normalno se čuva u "Državnoj riznici ",ispod koje je i Grobnica čeških kraljeva /Hram Sv.Vita / .Sve je to iza "sedam brava " /različitih./ Današnji visoki dužnostnici ih sleduju pri "inaguraciji ".Da proba krunu nikom ne pada na pamet.Poslednji ju je probao zloglasni Hajdrih.Svako bira mirno da završi svoj put.
Bosa S
U beogradskom muzeju bi mogao da se napravi prostor o srpskoj kraljevskoj istoriji. Nasa istorija nije nesto sto moze da se nadje ili kupi, posebno ne 800 godina iste.
Леон Давидович
Ево видим како људима смета када поменем да су Османлије били највећи зликовци и штеточине. Њима су за све криве некакве комуњаре , тако сочно бих опсовао и њих и комуњаре. За толико векова владавине Османлије су Србима нанеле неизмерно зло. Колико су само Срба превели у друге народе и онима који су опстали као Срби створили највеће непријатеље. О уништењу српске културе затирању историје да и не говорим. Куд ће веће зло него да мајкама децу отимају и у јаничаре одводе ? Сад су им за све криве комуњаре. Какве год да су биле комуњаре они су подизали фабрике, градили инфраструктуру , запошљавали народ. А онда су дошли људи који су гледали само свој интерес и све окренули наопако. Када год видим рушевине какве фабрике онда видим слику савременог друштва видим менталитет рушилаштва и егоизма. И сад неће многи да признају неуспех, неће рећи да су људи некада радили и градили већ кажу ма то су трошене стотине милијарди поклоњног новца. Какве глупости ко још поклања толики новац?
Milos Djukic
Sto pisati o komunjarama na ovu temu kad se u tekstu i ne spominju. Turcin je bio okupator u to niko ne sumnja, ali te tvoje komunjare unistile su i poslednju nadu da se povrati srpska drzavnost i da se sacuva koliko toliko integritet i istorija. A taj mit o gradnji i izgradnji nema potrebe da se siri jer je mnogo stetan i lazan. To sto se radilo, radilo se do 70tih, posle toga nista, veci bruto rast imala je Srbija posle 2000tih nego tada. Ko ne veruje, lagan pogled na statistiku, a ne pricaju ljudi radilo se.
Dimitrije Bukvić
Poštovani Mihail, Sotire, Minče, povodom kruna s Cetinja, iz Beča i Budimpešte, Pozivam Vas da pročitate ceo tekst u današnjem broju štampanog izdanja "Politike" u kojem naš uvaženi sagovornik govori i o te tri krune obrazlažući zbog čega se ne može tvrditi da su pripadale vladarima kojima se pripisuju. Hvala Vam što nas čitate. Srdačno, Dimitrije Bukvić, novinar "Politike"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja