četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 04.06.2017. u 21:57 Ozren Milanović

SPC traži zakon o sektama

U Srbiji ima oko 150 organizacija koje se mogu nazvati sektama, a s njima je na različite načine povezano gotovo pola miliona ljudi
(Фото Пиксабеј)

Na nedavno završenom zasedanju Sabora Srpske pravoslavne crkve doneta je zvanična odluka da se pri Svetom Sinodu osnuje „Odeljenje za praćenje razbijačke delatnosti jeretičkih organizacija, sekti i nekanonskih grupacija”.

„Politika” od vrha SPC saznaje da je razlog za ovakvu odluku sve veći destruktivni uticaj ovih grupa u srpskom društvu. Edukacija, praćenje i ukazivanje na rastuće probleme i negativne posledice, smatraju u SPC-u, najbolji su načini da se suzbije ova pošast. Tražiće se i da se donese zakon o ovoj oblasti.

O delovanju i uticaju sekti u Srbiji govori se poslednjih godina samo kad se desi samoubistvo ili ubistvo sa sumnjivim ritualnim povodom, kad se oskrnave grobnice ili ispišu grafiti na vidnom mestu. Da li je za ubistvo pevačice iz Borče Jelene Marjanović odgovorna Guruistička sekta? Ili iza samoubistva mladića iz Višnjičke Banje stoji uticaj sekte Crna ruža? Sve se najčešće završi na nivou nagađanja, jer se država ne bavi ovom pojavom.

Koliko nam sekte utiču na život a da toga nismo sasvim svesni?

Prema Aleksandru Seniću i Slađanu Mijaljeviću, poznatim sektolozima, u Srbiji trenutno ima oko 150 organizacija koje se mogu nazvati sektama, a s njima je na različite načine povezano gotovo pola miliona ljudi. Procenjuje se da imaju oko 300.000 stalnih članova koji čine tvrdo jezgro, dok su 200.000 povremeni sledbenici. Svake godine 10 do 20 odsto napusti, a isto toliko novih članova uđe u razne sekte. One, naravno, nisu registrovane kao sekte, već kao male verske zajednice, grupe građana ili humanitarne organizacije, udruženja građana, pa tako grupa od deset ljudi može sebe da proglasi za versku organizaciju i dobije dozvolu za rad.

Iz teološkog ugla, sekte imaju negativne konotacije. One verske zajednice koje mi ovde nipodaštavajuće gledamo kao sekte, poput Hrišćanske baptističke crkve, Hrišćanske adventističke crkve ili raznih pentakostalnih pravaca protestantizma, u matičnim zemljama na Zapadu predstavljaju zvanične crkve. Zato se kod nas sada, najviše iz neznanja, mešaju male verske zajednice sa onim poluverskim grupama koje deluju ilegalno, polutajno, uz obrede necivilizacijskog sadržaja. Takve grupe označavaju se kao kultovi i problem i kod nas i u drugim zemljama postoji upravo u vezi s takvim grupama. Upravo tu SPC vidi svoju ulogu – u demaskiranju i prepoznavanju ovakvih grupa.

Najčešća meta napada tih tvrdih sektaša su takozvane osetljive grupe – adolescenti, bolesni, ljudi s materijalnim, ali i psihičkim problemima... Vodeće sekte prodiru na perfidne načine. Tinejdžere kao po pravilu napadaju ispred škola, i to na trotoaru izvan školskog dvorišta, jer im tako ni direktori ni policija ne mogu ništa, kažu sektolozi. Postoji primer kada je jedna sekta vrbovala tinejdžere pod okriljem izmišljene organizacije koja besplatno drži časove engleskog jezika. Namamljuju buduće „učenike” deljenjem besplatnih flajera, drugi obilaze stanove, zvone, dele literaturu, a tu su i društvene mreže na internetu, gde se sve više, na razne načine, mame „klijenti”. Najpre se žrtva zainteresuje za učenje i oduševi idejama novog pokreta, zatim počne da se bavi misionarskim radom, da bi, kao po pravilu, nakon izvesnog vremena počela da oseća nervozu i depresiju. Posle toga može da usledi tragičan kraj – samoubistvo.

Dobit sektaša najčešće zavisi od žrtve. Od nekoga uzmu „ono što ima u glavi”, od drugoga novac, stan ili bilo koje materijalno dobro, od trećih – veze i uticaj u društvu. Najmlađa žrtva sektaša u Srbiji imala je 14 godina. Ta devojčica je izvršila samoubistvo, dok je najstarija imala 70 godina i takođe je nasilno završila život – ubivši se hicem iz puške.

Karakteristično za skoro sve sekte jeste da koriste članove kako bi gomilale bogatstvo.

– Ako želiš da zaradiš milion dolara, osnuj crkvu – izrekao je svojevremeno Ronald Habard, pisac naučne fantastike i osnivač sajentologa, priznatih kao religija u SAD, Švedskoj, Španiji, Portugaliji, Sloveniji, Hrvatskoj... U Nemačkoj je sajentologija na granici da bude zabranjena. U Srbiji se svrstava u sekte. Članovi koji su napustili ovu sektu optuživali su vođe za psihofizičko maltretiranje i trgovinu ljudima.

Najbrojnije organizacije sektnog tipa, koje se po našem zakonu sada zovu verske zajednice, jesu Jehovini svedoci, subotari, pentakostalci, baptisti, metodisti, adventisti i sledbenici transcendentalne meditacije. One imaju legalni okvir rada i delovanja.

Među „tvrdim sektama” najpoznatiji su satanisti, koji teže da navedu žrtve da se ponašaju što približnije satanističkom idealu, dakle suprotno od svih uvreženih vrednosti i morala. Za najopasniju ilegalnu sektu stručnjaci smatraju „crnu ružu”. Članovi ove sekte oduzimaju sebi život po principu „bacanja kockice”, na obredima piju ljudsku i životinjsku krv, vrbuju maloletne osobe...

Sasvim je logično da sektaši i njihovi gurui nemaju stalno mesto boravka. Stalna mesta na kojima sekte deluju nemoguće je pronaći. Obično se okupljaju u zabačenim kućama, stanovima, na periferiji gradova, po grobljima ili u šumarcima. Čim osete da ih je neko „provalio”, oni se sele kako bi nesmetano mogli da nastave svoje delovanje.

U nekoliko državnih ustanova „Politika” je proveravala i tražila sagovornike koje se bave proučavanjem uloge sekti, kao i njihovim žrtvama, ali bezuspešno. Jedine dve adrese kojima roditelji treba da se obrate kada primete da se njihova deca čudno ponašaju jesu – školski psiholozi i centri za socijalni rad. I u SPC-u planiraju da uskoro otvore savetovališta za žrtve sektaškog rada, kakvih je ranije bilo pri pojedinim parohijama.

Komentari47
87702
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Зашто онда не идете у православну Русију и Бугарску него своју децу шаљете у западне протестанске земље које сматрате сектама? Како то да су протестанти у Србији секташи а на западу добри људи који неће никоме наудити? Па тамо их има много више.
jana
hoce li dati neki kontakt ako primetimo nesto da javimo tesko ce biti odrediti sta je predmet ali je istina da su puno I da se uguravaju na bitna mesta I funkcije kako bi imali sto veci ucinak sta ako se zaposle u preduzeca koja prave hranu I tamo deluju dajte neki kontakt
коста д
Чланак је теолошки поглед једне верске заједнице,СПЦ на постојање других верских заједница на простору који СПЦ сматра искључиво својим те га "брани" од конкуренције, називајући друге верске заједнице сектама. Тиме се одступање од догми СПЦ квалификује као секташтво. Спрам чега?. Стога клир СПЦ тражи од државе да догму СПЦ учини монополом и заштити законом! Трагање за истином подразумева и различите путеве до бога. Бити против другачијег пута к богу је ширење религиозног непријатељства. Религиозни непријатељ СПЦ, према жељама њеног клир, није само њен непријатељ већ и непријатељ државе, непријатељ бога. Историјска је чињеница да се много срба "иселило" из своје националне заједниц јер СПЦ не прихвата могућност да србин буде друге вероисповести сем српске православне, стога су срби друге вере "прелазили" у друге нације. Сад би СПЦ наново у борбу за православље, траживши од државе репресивне мере као испомоћ свештенству у њеном послу! Не могу се законом другачије мисли учини својим.
Mihailo
SPC prvo da se pozabavi zilotima u svojim redovima sto se u tekstu nigde ne pominje nego se drzi kao najstrozije cuvana tajna, a za to vreme sve vise manastira i crkava zatvara vrata za patrijarha i SPC. Btw, crna ruza je izmisljena i ne postoji, ostale sektice su redak i minoran problem, ako uopste, izmisljaju ljudi sami sebi posao, a to da li ce neko da ostavi stan jehovinim svedocima ili crkvi, to je licni izbor i na isto se svodi.
Perica
Vatikan je krenuo na Vladiku Artemija.Samo su zaboravili ekumenisti Irineju da napomenu onu poznatu...Tesko Ti Je Protiv Bodila Pracati Se....Cuva Bog Artemija Svog!!!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja