Napušteni projekat gasovoda „Južni tok” kojim je trebalo da se gas transportuje iz Rusije do zemalja Evropske unije, kroz turske teritorijalne vode, do Varne u Bugarskoj preko Srbije i Mađarske do Austrije, mogao bi ponovo da zaživi.
Posle četiri godine od kada je stavljena tačka na dalju gradnju, jer su Bugari pod pritiskom Brisela i Amerike morali da odustanu od posla, Peter Sijetro, ministar inostranih poslova Mađarske, otkrio je pre dva dana da su Rusija, Mađarska i Srbija obnovile pregovore o izgradnji ovog gasovoda.
Mađarski šef diplomatije je rekao da bi novi gasovod bio manjeg kapaciteta od predviđene 63 milijarde kubika gasa godišnje. Sijetro je naveo da će Mađarska uskoro održati konsultacije s Evropskom komisijom i Bugarskom povodom ideje o obnovi gradnje gasovoda i dodao da je u interesu Mađarske, Srbije i Bugarske da se ponovo pokrene projekat. Ove zemlje na zapadnom Balkanu i centralnoj Evropi imaju interes da se revitalizuje „Južnog tok”.
Prema prvobitnom dogovoru gasovod je trebalo da se finansira zajedničkim kapitalom iz Rusije i Italije, a kasnije su se priključile firme iz Nemačke i Francuske. Vlasnik gasovoda je trebalo da bude firma „Saut strim transport” u kojoj ruski „Gasprom” ima 50 odsto vlasništva, Italijani 20 procenata, a Nemci i Francuzi po 15 odsto.
Prvi ašov u Srbiji zaboden je u selu Šajkaš, nedaleko od Novog Sada, novembra 2013. godine. Bilo je predviđeno da jedan krak vodi i ka Zvorniku, odnosno Republici Srpskoj, a deo i prema Federaciji BiH.
U decembru 2014. godine Rusija je, međutim, objavila da prekida rad na „Južnom toku” zbog pritiska Evropske unije i SAD, zbog čega su se Rusi okrenuli gradnji „Turskog” i „Severnog toka 2”.
Ovo nije prvi put da se govori o ponovnom oživljavanju „Južnog toka”, niti je to veliko iznenađenje za upućene u gasne prilike. Rusija je svesna spremnosti Bugarske da obnovi „Južni tok”, ali su za to potrebne snažne zakonske garancije Evrope, što je potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin.
Upitan koliko je uopšte izvesno da se ovaj projekat realizuje, Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da još treba sačekati.
– Najava mađarskog ministra je tek načelna mogućnost, praktično novi početak, sa mnogo nepoznanica. To su maršruta gasovoda, kapacitet, ekonomska opravdanost. Osim toga, još uvek nije jasan stav Brisela i Amerike koji su minirale prvi projekat, kaže Đukić.
On još dodaje da je ostalo i nerešeno pitanje trećeg energetskog paketa, a što je još važnije, ne zna se ko će finansirati novi pokušaj gradnje, kao i ko će biti vlasnik. Tada je ključno pitanje bilo, da li „Gasprom” može biti vlasnik i gasa i gasovoda.
S nešto manje skepse od Đukića, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je realno očekivati da se „Južni tok” izgradi.
– Reč je o najperspektivnijem projektu za potrebe Evrope koja je energetski zavisna od uvoza gasa. Gradnja bi mogla da počne odmah, jer je projekat inženjerski rešen, ali to opet zavisi od toga kada će Evropa skupiti snage da Americi kaže dosta. Sada je valjda svima jasno da od američkog gasa koji će do Srbije stići preko terminala na Krku, kako je dugo bilo obećavano, nema ništa – kaže Vuletić.
On ističe da Evropa nema drugih izvora da obezbedi gas u bližoj perspektivi i da 2019. godine neće imati nijedan kubik za tranzit preko Ukrajine, jer Rusija tom rutom obustavlja transport.
Vuletić kaže da Srbija odmah treba da krene u pregovore i pokuša da od Rusije dobije ono što je bilo planirano. Da nam grade gasovod preko Srbije, što sada ima još više smisla, jer je baš juče potpisan ugovor o proširenju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, koji se inače radi s „Gaspromom”.
Na stranu, ističe, što je ovaj gasovod neophodan za Srbiju i zbog činjenice da bi imali koristi ne samo od naplate tranzitnih taksi već i od velike količine gasa koje bi joj bile dostupne, ali i zbog zahteva Evrope da se ugase termoelektrane.
Direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović izjavio je ranije da je projekat izgradnje gasovoda „Južni tok” i te kako živ i aktuelan i da je on najbolji i za jugoistočnu Evropu najpovoljniji gasovod, kao i da su u tom projektu jedini rizik snosili Rusi.
Geostrateške igre su ipak ključne za sudbinu „Južnog toka”. Nemačka gradi gasovod „Severni tok 2”, iako Berlin produžava sankcije Rusiji. Turska je obezbedila snabdevanje „Turskim tokom” koji je počeo da se gradi. Balkan čeka Brisel i Vašington da klimnu glavom. Srbija već 10 godina čeka novac od EU (70 miliona evra), da sagradi rutu od Niša do Dimitrovgrada, što je Srbiji za sada jedina alternativa „Južnom toku”.
