subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 06.06.2017. u 22:00 Olga Janković

Vajfertovu zaostavštinu uništava oskudica

Prošlogodišnje nevreme oštetilo krov zadužbine Vajfertovih, a rekonstrukciju čeka i 9.000 kvadrata pivare, najstarijeg industrijskog objekta u Srbiji
Прве литре пива из овог здања изашла су још 1722. године ( Фото О. Јанковић)

Pančevo – Jedna od tačaka rute posvećene najpoznatijem Pančevcu, svojevrsnog putovanja kroz vreme tokom manifestacije „Dani Vajferta”, koja se ove godine održava po treći put, 9. i 10. juna je i zadužbina, katolička crkva posvećena Svetoj Ani, koju je Vajfert podigao svojim novcem i uz pomoć ovdašnjih graditelja i majstora. Kapela nedaleko od centra grada spomen je na grandioznu „zlatnu svadbu” – pola veka zajedničkog života, koju su bračni par Đorđe i Marija proslavili 1923. godine, a koja danas slabo može da dočara taj veliki društveni događaj, kada su supružnicima čestitke stizale i od najuglednijih ljudi, pa i od samog kralja Aleksandra i patrijarha.  

U ovim „danima” kada ova banatska varoš odzvanja od imena Vajfert, župnik Rimokatoličke župe pančevačke, koja je vlasnik ovog objekta, Robert Paščik priča za „Politiku” da je već dugi niz godina zdanje u lošem stanju i podseća da joj je preko potrebna rekonstrukcija za koju nikako da se iznađu sredstva.

„Pre tri decenije uređen je enterijer, fasada i ograda, a 2007. urađena hidroizolacija, ali je prošlogodišnje nevreme ozbiljno oštetilo krovnu konstrukciju, koja sada kod svake kiše propušta vodu, koja podliva zidove sa kojih otpada malter i opet su neophodni veći građevinski zahvati. Mi smo, uz odobrenje pančevačkog Zavoda za zaštitu kulture krenuli u taj posao pribavljanjem ponuda i po predračunima treba prikupiti milion i po dinara, kojih za sada nemamo”, kaže župnik Paščik.

Posao oko restauracije načeo je prošle godine i sam Zavod za zaštitu spomenika, sanacijom tek jednog od dva kipa anđela na ulaznom portalu crkve, ali se na tome stalo uz konstataciju da se oštećenja progresivno povećavaju i da će, ukoliko se ubrzo nešto ne preduzme, šteta biti nepopravljiva. Sami vernici župe nedavno su obavili veliko spremanje, kako bi mogle da se obave liturgijske aktivnosti, ali nekada bleštavo bela fasada kapele ostaje gotovo sljuštena, a ograda sa monogramima prvog počasnog građanina pa i čitava građevina, koju su Vajfertovi ostavili na staranje gradu, zarasla je u korov i oskudicu. Crkva je uglavnom zaključana, sem u „Dane Vajferta”, te tako znatiželjni nisu u mogućnosti da vide njenu lepu unutrašnjost.

Van dometa javnosti su tako izuzetni vitraži ugrađeni u prozorske otvore zapuštenog spomenika kulture, bronzani reljef sa portretima Đorđevih roditelja Ignaca i Ane, a netragom je nestala i monumentalna oltarska slika sa predstavom Svete Ane i Bogorodice sa Hristom. Delo prijatelja i portretiste Vajfertovih, Uroša Predića, krasila je crkvu sve do osamdesetih godina prošlog veka, kada je iščupana iz rama i po nekim pričama završila na starom pančevačkom buvljaku, a po drugim zauvek uništena.

Vizionarstvo, humanizam, srčanost, upornost i strastvenost u svemu čega se latio obeležili su život, koji se završio 12. januara 1937. godine u 17.20 časova u vili Vajfertovih u Beogradu. Na svom poslednjem putu do rodnog grada, najpoznatijeg Pančevca, izveštava „Politika”, ispratio je ceo Beograd, te da su se čitava dva dana upravo u crkvi Svete Ane nizali oproštajni govori zahvalnosti i poštovanja.

U „Dane Vajferta” posetioci Pančeva sjatiće se u uže jezgro grada, najpre na trg koji nosi njegovo ime, odakle lako zavija staza kojom se može i u zapuštenu unutrašnjost pivare koja je prve litre penušavog pića proizvela 1722. godine. Tu počinje još jedna tužna priča o fabrici, koja pre deceniju umalo nije izgorela do temelja i gradu u kojem se posle dva i po veka pivo više ne proizvodi, jer kapital ne zna za emocije. Unutar zidina je 9.000 kvadrata pogona i ozbiljno oštećenih parnih, a kasnije gasnih postrojenja, koja podsećaju na početak 18. veka i prvi dim najstarije pivare na Balkanu, druge u Evropi i najdugovečnijeg industrijskog objekta današnje Srbije. 

A treći ulaz, na broju 2 u Ulici Nikole Tesle, po obodu oronulog kompleksa mesto je u kojem je 1850. godine svet ugledao Georg Vajfert, sahranjen u svom rodnom gradu kao Đorđe. Mesto početka životnog puta koji je trajao 87 godina – novo je otkriće, baš kao i podatak da se veliki sin i njegov prvi zaslužni građanin ove varoši rodio 15. jula, a ne mesec dana ranije, kako stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji. Da, istine radi njegov datum rođenja treba prepraviti, obnarodovao etnolog i Pančevac Nikola Vlajić, sve potkrepljujući rubrikom iz knjige krštenih Rimokatoličke crkve u Pančevu.

Komеntari3
54dba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko
E pa ovo nisam znao, drugara pivara u Evropi?! To treba uzeti od crkve i pokrenuti proizvodnju pod istim imenom
Bosa S
Ovu zgradu treba restaurirari, opremiti i napraviti muzej. Ovako nesto da propada!
Bumbic Miodrag
Nekome jos uvek treba to zemljiste, zato je u rusevinama!!!??? Majku mu skorojevicu!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja