subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00

Tranzicija „pojela” profesionalna oboljenja

Poslodavci izbegavaju da prijave radnike koji pate od bolesti stečenih na radu i nude im nagodbu: da o tome ćute, a za to će dobiti izvesnu novčanu nadoknadu
Autor: Olivera Popovićutorak, 06.06.2017. u 22:20
Институту за медицину рада више се не пријављују ни професионалне болести рудара, а таквих случајева је некада било по десетак недељно (Фото Танјуг / Зоран Жестић)

U Srbiji je u toku izrada nove liste profesionalnih oboljenja, koja će jasno odrediti zbog kojih bolesti radnik ubuduće može da računa na povlastice u lečenju i penzionisanju.

Specijalisti medicine rada, međutim, upozoravaju da je podjednako važno insistirati da lekari prijavljuju slučajeve  profesionalnih oboljenja.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada „Karajović”, ukazuje na apsurdan podatak da se ovoj ustanovi, kojoj je briga o zdravlju radnika i prevencija profesionalnih oboljenja i povreda na radu glavni zadatak, godišnje prijavi svega desetak slučajeva profesionalnih oboljenja.

– Nekada je godišnje prijavljivano na stotine slučajeva, danas ih brojimo na prste. U Nemačkoj se godišnje prijavi na desetine hiljada slučajeva profesionalnih oboljenja – navodi za „Politiku” dr Milovanović.

On tvrdi da je ovakvo stanje posledica promenjenih tržišnih odnosa: današnji poslodavci izbegavaju da prijave radnike koji pate od oboljenja nastalih usled uslova rada, da ne bi plaćali odštetu. Zato radnicima nude nagodbu – da o bolesti ćute, a da će za to dobiti izvesnu novčanu nadoknadu.

– Od astme kao profesionalnog oboljenja ranije smo imali godišnje najmanje stotinak prijavljenih obolelih. Na klinci Instituta „Karajović” nedeljno smo ispitivali između 10 i 12 rudara. Danas ih toliko imamo godišnje – navodi neke od drastičnih slučajeva profesionalnih oboljenja, koje je tranzicija – ukinula.

Kao poseban paradoks naš sagovornik ističe činjenicu da su u Institutu za medicinu rada godišnje lečili stotine radnika od takozvane vibrirajuće bolesti, koja se dobija usled rada motornom testerom, bušilicom i sličnim alatima. Ova bolest pogađa kosti, nerve, zglobove, mišiće i krvne sudove.

Dr Milovanović kaže da je pokušao da sklopi ugovor o sistematskim pregledima sa preduzećem „Srbijašume”, koje je tradicionalno imalo najveći broj radnika s vibrirajućom bolesti. Nadležni iz te firme su mu odgovorili da više nemaju nijednog zaposlenog sekača. Radnike koji se služe motornim testerama sada angažuju preko privatne kompanije. Kada posle pet-šest godina radnici počnu da obolevaju, privatnik ih zameni zdravima.

– Takvo iskorišćavanje ljudi mora da se promeni – ukazuje dr Milovanović i navodi da ako je Ministarstvo zdravlja prepoznalo važnost prijavljivanja povreda na radu, za šta već postoji program, to mora hitno da se uradi i za prijavljivanje profesionalnih oboljenja.

Naš sagovornik podseća da je dodatni problem ukidanje službe medicine rada. Lekari opšte prakse, tvrdi, nisu dovoljno obučeni da prepoznaju profesionalne bolesti.

Ovu oblast će ubuduće bolje regulisati nova lista profesionalnih oboljenja, koja je poslednji put inovirana 2005. godine.

– Na sada važećoj listi nalazi se 56 oboljenja i nijedno ne može da bude pridodata po nahođenju lekara. Zalažem se za usvajanje takozvane poluotvorene liste: da se jasno definiše koja su oboljenja profesionalna, ali da se doktoru ostavi mogućnost da još neke bolesti takvim proglasi, ako uspe da poveže i dokaže da je nastupila kao posledica određenih profesionalnih rizika – ističe naš sagovornik.

Dr Milovanović objašnjava da kada spisak profesionalnih oboljenja ne bi bio striktno definisan, bio bi otvoren put za različite zloupotrebe. Radnik bi od poslodavca mogao da traži kompenzaciju za profesionalno oboljenje, a da mu ona ne pripada. Nasuprot tome, sa ovom dijagnozom, stiče se i pravo oslobođenja od svih participacija u zdravstvu, kao i pravo na besplatan boravak u banji i na medicinska pomagala.

– Najbitnije je što se s dijagnozom profesionalnog oboljenja ostvaruje pravo na puni iznos penzije, bez obzira na to što radnik nije ispunio uslov ni u pogledu godina starosti ni potrebnog radnog staža – navodi dr Milovanović.


Komentari2
7d162
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa
Kakva profesionalna oboljenja, pa vulin je i to pravo radniccima ukinuo jer zaboga pa sta ce reci strani investitori ako neko bude rekao da je na poslu "zaradio" bolest, plata je ionako minimalna
Иван
Данас држава уопште не стоји иза својих радника, од којих иначе живи, када се тешко разболе. Сви ми стално запослени радници одвајамо порезе и доприносе за нашу државу Србију, да би нас она заштитила од тешких болести када се десе. Уместо тога, плате које треба да нам исплате државни органи после тридесет дана боловања касне и до пет месеци, плате се снижавају када смо на боловању. Још и послодавци нам снизе плату када се вратимо са боловања са смањеном радном способношћу. Лекови су веома скупи код тешких болести, највећи део плате нам иде на лекове и лечење. Милост код послодаваца не постоји. Инвалидске пензије су веома мале, не покривају ни трошкове лекова, лечења и прилагођене исхране за болесника. Што је најгоре, има нас пуно са тешким болестима, а мало помоћи и програма за нас после смањења радне способности. Нека се нико не заноси тиме да се никада неће разболети. Држава мора да промени одност према радницима тешким болесницима. Свако сутра може да буде у таквој ситуацији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja