Više od trećine svih pritužbi koje su prošle godine stigle na adresu poverenice za zaštitu ravnopravnosti tiče se diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, a statistika svedoči da su žene više izložene ovoj vrsti diskriminacije.
Sve su to bili razlozi zbog kojih je kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti izradila Kodeks ravnopravnosti – smernice za kreiranje antidiskriminatorne politike poslodavaca u Srbiji, koji bi trebalo da pomogne u unapređenju zaštite ravnopravnosti na radu.
„Motivisan, srećan i zadovoljan radnik je najveća vrednost svake kompanije, zbog čega najuspešnije kompanije širom sveta pronalaze način da radnike učine zadovoljnijim. Nekada se diskriminacija ne radi iz zle namere, već zbog neznanja – zato smo se potrudili da u Kodeksu ravnopravnosti poslodavcima navedemo sve njene pojavne oblike”, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na skupu u Palati „Srbija” koji je okupio predstavnike kompanija i preduzeća, državnih institucija, nevladinih organizacija, sindikata i poslodavaca i diplomatskog kora.
Ističući da kodeks nije obavezujući, ali jeste poželjan način poslovanja, ona je navela da sve više kompanija u Srbiji radi u skladu sa principima proklamovanim u ovom dokumentu.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt ocenio je da je Srbija poslednjih godina dokazala svoju posvećenost zaštiti ljudskih prava, iako ima još prostora za napredak. On je istakao da borba protiv diskriminacije zahteva napore svih, a u toj borbi ključni su akteri Kancelarija za ljudska i manjinska prava i poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Ministar privrede Goran Knežević rekao je da ima sve više kompanija koje ljude zapošljavaju bez obzira na njihovu nacionalnost, pol, invaliditet ili neko drugo svojstvo.
„Vlada Srbije je svesna problema diskriminacije i pred njim neće zatvarati oči. Zbog toga smo u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje izradili afirmativne mere za osobe koje teže dolaze do posla. Kodeks za poslodavce je važan korak za unapređenje efikasnije politike zapošljavanja, naročito kada je reč o položaju teže zapošljivih grupa – žena, mladih, starijih od 50 godina, osoba sa invaliditetom i Roma”, rekao je Knežević.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da se najuspešnije kompanije danas izuzetno cene različitost i da su preduzeća u kojima nema diskriminacije po bilo kom osnovu – najuspešnija. On je konstatovao da je kod nas najizraženija diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja i istakao da je u Srbiji zaposleno manje od 40 odsto radno sposobnih žena.
Porodica i deca nisu kriterijumi za izbor premijera
„Nadam se da neće biti diskriminacije po bilo kom ličnom svojstvu prilikom izbora budućeg premijera – ni po pitanju braka, pola ili toga da li neko ima ili nema dece. Svi mi poznajemo sjajne ljude u politici i privredi koji nemaju decu, kao što znamo i one koji imaju decu. Brojni su razlozi zbog kojih neko nema potomstvo – od ličnih do zdravstvenih. Osim toga, mislim da roditeljstvo ne treba idealizovati – to što imamo brak i decu ne znači da smo dobri ljudi i stručnjaci u svom poslu”, istakla je Brankica Janković, ocenjujući da je izjava Dragana Markovića Palme da „premijer mora da bude porodičan čovek” – nedopustiva.
