sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:09

Prohodala u voćnjaku među višnjama i šljivama

Najbolja studentkinja Poljoprivrednog fakulteta Milica Lazarević želi da se vrati u svoje voćnjake i tako se odupre odumiranju sela, a svojim govorom rasplakala je mnoge goste na proslavi škole u Svilajncu
Autor: Goran Volfsreda, 07.06.2017. u 22:00
Најбољи студент, ђак генерације – Милица Лазаревић (Фото Д. Ћирков)

Milica će uskoro napuniti 23 godine. Ima još četiri ispita do diplomskog na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, odsek voćarstvo i vinogradarstvo.

Prosek – čista desetka. Proglašena je za najboljeg studenta na četvrtoj godini. Bila je i đak generacije u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Svilajncu.

Rešena je da se vrati u svoje rodno selo, ali kada završi i master studije, jer tu je, kaže, zanat.

Povodom godišnjice fakulteta, napisala je potresan tekst o srpskom selu, izumiranju i pustošenju, iako se književnost u poljoprivrednoj školi ne izučava baš previše.

Prezentaciju je održala i u svojoj školi u Svilajncu kada je, pre nekoliko dana, obeležavala 60 godina postojanja.

– Prohodala sam u voćnjaku, među višnjama i šljivama, jer me je deda, koji sada ima 77 godina, čuvao i po njima i njivama. Kad završim fakultet vratiću se u moju Kloku kod Topole. Majka mi sada ima 55 godina i osećam obavezu da o njima brinem – kaže najbolja studentkinja poljoprivrede Milica Lazarević.

Milica završava fakultet, živi u Studentskom gradu, ali se sa setom seća i Učeničkog doma u Svilajncu. Zahvalna je svojoj školi koja ju je uvek pomagala i u kojoj je živela kao u jednoj velikoj porodici. Kao najboljem đaku darovali su joj knjige, plaćali boravak u domu učenika, vodili na ekskurzije... Među prvima je zahvaljujući školi stigla i u Naučnoistraživačku ustanovu u Petnici.

O Milici samo reči hvala ima i direktor njene bivše škole iz Svilajnca Zoran Radosavljević. On kaže da je Milica bila đak generacije, da je osvojila niz nagrada na takmičenjima i da je njen govor na proslavi rasplakao veći deo brojne publike.

Zna da je povratak na selo težak. Ne bi ona „glavom kroz zid“, pa računa da ako nađe supruga sa sela da je onda to to. Da zajedno sve obnavljaju. Zasadi voćaka su već stari kao i njeni bližnji. Sve bi trebalo podizati iznova. Kod dede ima osam hektara, kod tate pet i jedina je naslednica. A u Šumadiji je svaka parcela upotrebljiva. Godine trebaju da se sve to podigne, a eto, pre nekoliko dana sve je satro grad. 

Milica je u svom govoru citirala i stihove pesnikinje Ljiljane Bralović. Najinspirativnija rečenica bila je „danas je u jednom selu umro poslednji stanovnik“. Sa njenom ćerkom Ankom Bralović je išla u srednju poljoprivrednu školu u Svilajncu. Kada je pisala tekst o srpskom selu, mnogo bolje nego što to čine književnici, novinari i profesori, Milica se držala tri osnovne teze: da je uvek želela da se bavi voćarstvom, da želi da se vrati na selo i da naša sela izumiru. Ostalo je sve u njenom govoru.

Vratiću se, ali ne kada ostarim i kada me ispije neka tuđa zemlja

Dogodilo se to, ne tako davno, u jednom šumadijskom selu. Bosonoga devojčica je učila da broji, prebirajući slasne plodove trešanja u svom krilu. Zamišljala je hiljade stabala svakolikih voćaka i sebe međ’ njima kao kraljicu. Godine su prolazile i ona je prvi put sa torbom o ramenu pošla sa kućnog praga, ali još jednom se okrenula i obećala da će da se vrati, ali ne kad ostari i kad je ispije neka tuđa zemlja, pa se na svoju vrati samo da bi je u nju pokopali. Ne! Nego kad nauči kako svojoj najbolje da pomogne.

Tako sam preko Velike Morave došla dovde, do Svilajnca, u Srednju poljoprivredno-veterinarsku školu. Sećam se, moja mama se rasplakala kada me je ovde prvu put ostavila, sada već davne 2009. godine. Znam, bila je tužna što se sa njima kući ne vraćam i što ću neko drugo mesto zvati svojom kućom. I zaista, bila mi je druga kuća, moj topli dom, stabilan temelj i snažna podrška za moje dalje napredovanje. Odavde, ponovo preko Morave i Save, sve do Dunava; do Zemuna, a sad se eto i to bliži kraju i zovu me možda neke još veće reke i neka nova znanja, ali kroz koju godinu, ja se nadam, eto mene opet podno Oplenca, da sadim svoje voćnjake i vinograde, da živim svoj san.

Biće jako teško. Snovi se ne ostvaruju tek tako, a i ne možete sve sami. Planine davno zapustele, ali ni zatalasani divni predeli nisu pošteđeni. Sela zamiru. Ne samo da nema ko na njivi da vam pomogne, nego nema ni da odmogne, bar putem da prođe. Setite se koliko se dece u selu rodilo. Setite koliko je je ljudi prodalo sve svoje u selu ili tek tako ostavilo zemlju i roditelje koji su ga odhranili i otišlo u grad ili daleku tuđinu. Njive su ostale da pate, voćnjaci da se suše, roditelji da umiru sami, a kuće preturaju... Ako se ikad u zavičaj vrate, na groblju glog ko ruka poraste.

E, pa moja kuća neće da opusti! Ne dam da raste korov! I na kraju, nisam zalud godinama učila o zemlji i biljkama da bih živela na asfaltu.

Oprostite mi, raspričah se, a vremena, naročito sada u rano leto, u našem poslu nema i zato, dozvolite mi, najzad, da izgovorim stihove Ljiljane Bralović, jer:

Ovo nije obična priča, ovo je krik,

Upućen vama, što nas predstavljate u svetu.

Recite:

Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik.

Na bespovratni put ispratili su ga:

mršavi volovi, pas i uplakani voćnjaci u cvetu.

Ovo nije molitva, ovo je krik!

Nad ovom zemljom ptice pevaju tugom,

juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik,

a sutra će možda u drugom!

Znam da je ovo tužna istina koja pogađa srpska sela, ali ako svi, a najpre vi, moji vršnjaci, moje mlađe i buduće kolege, koji ste sa sela došli, koji ste se opredelili zemlji da služite, a ko gospodar živite, ne želite tu bolnu stvarnost da menjate, zemlji da pomognete, a roditeljima odužite, onda mi oprostite na vremenu koje sam vam oduzela i vašu pažnju koju sam zloupotrebila.

Ali ako ste ipak spremni da se potrudite, učinimo to zajedno! Čeka nas lepša budućnost!

Milica Lazarević


Komentari7
e684f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорица Вуковић
Честитам Милици на изузетном успеху и уз најлепше жеље поздрављам овакву одлуку, која је не само логична, него и достојна сваке похвале! Што се тиче њеног говора, само се надам да ће наставити да пише и да се обраћа јавности, а желим да национални лист као ПОЛИТИКА доноси више оваквих прича. Несумњиво је да их има, само новинари траже вести на другој страни. Потребно је да уредници схвате да се треба окренути СЕБИ, СЕЛУ, СВОМ НАРОДУ И СВОЈИМ ПРАВИМ ЖИВИМ УЗОРИМА! Све остало - негативне вести из белог света, давање акцента негативним примерима, па и измишљање негативних вести (или давање лоше конотације) да би се намерно јавност узнемиравала - сматра се криминалном, а не новинском делатношћу. Нека уредници то имају на уму, јер кад-тад за своја дела ће се одговарати и подносити рачуни. Браво, Милице, твоја је награда велика и свима си нам образ осветлала!
Stefan Petkovic
Sve najbolje u potrazi za mladozenjom na selu.
Љиљана Трајковић Павловић
Браво малена а велика. Надам се да нећеш проћи као бројни млади квалитетни људи које медији хвале цео један, некад и 2-3 дана, а у стварности њихови квалитети не буду препознати приликом избора кадрова за нова радна места којима су потребни млади , квалитетни и вредни људи. Tвоје село тe чека, али сви знамо да су за рурални развој потребна велика улагања, снажна и дугорочна подршка велике и мале, локалне, политике, и уз то, и велики ангажман бројних стручњака. Познавајући те, знам да ћеш наћи праву путању. Такође се надам да ће доносиоци одлука препознати твоје квалитете и да ће те ангажовати на пословима на којима ћеш моћи, на нашу радост и у корист друштва (села) да пружиш свој максимум .
Milan
Mladoj dami zelim svu srecu i na privatnom i na poslovnom planu.Misljenja sam da je zrtva mediia i da ima istu onu ulogu danas koju su pioniri Josipa Broza imali nekada.Sve dok jedna partija SNS bezrezevno podrzava onaj predlog koji Predsednik kaze(pre nego sto je predlog i izgovoren)kao sto je nekada SKJ jednoglsano podrzao Josipa bojim se da ce joj snovi ostati snovi.Ali neka me demantuje. Srecno.
Sinisa Randjelovic
Milane, Milane, trabunjas na veliko. O kakvoj zrtvi govoris? Vredjas bez stidai srama izuzetnu devojku. Niko tebe nece dematovati, svi ce se narugati i nasmejati tvojoj "pameti".
Preporučujem 3
Sasa Trajkovic
Kada mi budemo normalno drustvo evropskih vrednosti ona nece biti ministar vec PREMIJER. Salu na stranu ali sve komplimente ovoj mladoj dami i redakciji Politike koja promovise i afirmise ovu divnu damu koja treba da bude uzor mladima u Srbiji, nadam se da je necemo po starom Srpskom obicaju poslti u svet... iz koga se niko nije vratio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja