četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
OSAM DECENIJA BEOGRADSKOG SAJMA

Hale pune raznih inovacija

Do danas održano više od 3.000 manifestacija, ponudu predstavilo 25.000 izlagača iz 180 država - Poslovanje u 2016. procenjeno na 12,7 milijardi dinara, ove godine planirano 48 sajamskih priredbi
Autor: A. Jovanovićsreda, 07.06.2017. u 22:25
(Фото Драган Јевремовић)

Prvi Beogradski sajam, prema projektu arhitekata Rajka Tatića, Đorđa Lukića i Milivoja Tričkovića, nikao je 11. septembra 1937. godine, nedaleko od Mosta kralja Aleksandra (današnji Brankov).

Posle Drugog svetskog rata sudbina je htela da ostane na obali Save, ali da 1957. „pređe” na suprotnu. Današnji Beogradski sajam, kada je otvoren, bio je jedan od simbola nove i utopističke epohe koju je najavila Oktobarska revolucija.

Povodom obeležavanja Svetskog dana sajamske industrije, juče su u svečanoj sali Beogradskog sajma predstavljeni rezultati i analize Ekonomskog instituta o uticaju poslovanja ove kompanije na privredu grada i zemlje, ali i rezultati sajamskih priredbi i planovi za jesenje manifestacije.

Sve je počelo pre osam decenija kada je za samo tri meseca podignuto svih 26 paviljona. Na prvoj priređenoj manifestaciji održanoj pod kupolama današnjeg Starog sajmišta, okupilo se čak 883 izlagača od kojih je 99 bilo iz 17 zemalja sa tri kontinenta. Oko 300.000 posetilaca prošetalo je kroz paviljone na manifestaciji priređenoj dve godine pre početka Drugog svetskog rata.

Zahvaljujući viziji velikana posleratnog vremena, inženjera Milorada Pantovića, Branka Žeželja i Milana Krstića, novi sajam na današnjoj lokaciji prvi put je otvorio kapije u avgustu 1957. godine, a bio je domaćin 1.500 izlagača. Posle desetog dana sajamske izložbe zabeležio je 1.150.000 posetilaca. Do danas je pod krovom Beogradskog sajma održano više od 3.000 sajamskih manifestacija, a svoju ponudu predstavilo je više od 25.000 izlagača iz više od 180 država. Beogradski sajam je od 1957. godine član Međunarodne unije sajmova (UFI).

– Sajmom tehnike 23. avgusta 1957. godine počela je nova era Beogradskog sajma. Od tada se svake godine predstavljaju inovacije iz sveta tehnike. Samo prošle godine održano je 40 sajmova i izložbi, a registrovano je više od 680.000 ulazaka. Sajam turizma ove godine oborio je rekord sa 75.000 posetilaca, a Međunarodni sajam automobila održan je u 10 izložbenih hala. Poslovanje u 2016. godini procenjeno je na 12,7 milijardi dinara, a efekat na bruto dodatu vrednost iznosio je četiri milijarde – istakla je Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma, dodajući da na sajmovima širom sveta posetioci i izlagači u toku jedne godine potroše približno osam milijardi evra.

Svake godine održi se 31.000 izložbi u svetu, uz učešće 4,4 miliona izlagača i 260.000.000 posetilaca. Više od 680.000 ljudi je zaposleno u sajamskoj industriji. Upravo zato što se na jednom mestu mogu videti svi trendovi, nova istraživanja, inovacije i pravci budućeg razvoja, sajmovi imaju mogućnost da stimulišu konkurenciju na tržištu. Tako je na Beogradskom sajmu za ovu godinu planirano 48 manifestacija.

– Ono što nas ohrabruje je sve veći broj sajmova koji se po prvi put održavaju u našim halama. Beogradski sajam poklanja značajnu pažnju modernizaciji izlagačkog prostora. Preuređen je pešački ulaz, postavili smo nove info-toteme, kao i novi urbani mobilijar, a doneli smo i odluku da hale 7, 8 i 9 adaptiramo i vratimo ih izvornoj nameni, konferencijskim i izlagačkim potrebama – objasnila je Selićeva.

Od izložbenog prostora do „fabrike smrti”

Društvu za priređivanje sajmova i izložbi teren na levoj obali Save za gradnju prvog beogradskog sajma ustupljen je 1937. godine. Osmišljen i izgrađen kao reprezentativan izlagački prostor, ovaj sajam je trebalo da pokaže ambicije mlade evropske kraljevine i bude podstrek njenom ekonomskom razvoju. U toku šestoaprilskog bombardovanja 1941. sajamski paviljoni nisu bili značajnije oštećeni, ali su ubrzo pretvoreni u koncentracioni logor. Pod upravom Gestapoa, postao je mesto stravičnog stradanja. Tu je u toku Drugog svetskog rata najpre likvidirano jevrejsko i romsko stanovništvo, a potom i Srbi i drugi zarobljenici. „Jevrejski logor Zemun”, kako su ga Nemci zvali, 1942. godine dobio je funkciju prihvatnog logora, a u njega su prebacivani zarobljenici iz drugih logora. Veliki broj zatočenika doveden je sa Kozare, iz istočne Bosne i Bosanske Krajne. Kroz ovu „fabriku smrti” prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000. U julu 1944. godine logor na Starom sajmištu je raspušten.


Komentari1
baff4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Rakic
Nije mi jasno kakve veze ima Oktobarska revolucija sa sajmom, elem i da ima, onda je autor ovog teksta kontradiktoran kada na početku reče da je "sajam, kada je otvoren, bio simbol nove i utopističke epohe..", pa onda nastavi-kako nastavi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja