četvrtak, 26.04.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:21
TENDENCIJE U SPORTU

Međunarodne sportske federacije kao kompanije

Predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja (UVV) Nenad Lalović u toj federaciji uspešno primenjuje svoja iskustva iz biznisa, a i najavljena selidba sedišta UVV-a iz srednjevekovnog zamka u modernu kancelariju svedoči o njegovim principima
Autor: Aleksandar Miletićsreda, 07.06.2017. u 22:30
Ми продајемо спектакл: Ненад Лаловић, председник УВВ (Фото Ненад Неговановић)

Jedan od najstarijih sportova, rvanje, poslednje tri godine menja neke svoje drevne navike, zahvaljujući Nenadu Laloviću, predsedniku Ujedinjenog svetskog rvanja (UVV).

Ne samo da je svojim autoritetom uspeo da zadrži rvače u olimpijskoj porodici, u trenutku kad je to izgledalo nemoguće, već je promenio način razmišljanja u jednoj tromoj, prevaziđenoj organizaciji.

Moglo bi da se kaže da je ključ uspeha u tome što je svoja iskustva iz biznisa primenio na rvanje, koje nikada nije bilo magnet za sponzore. Od njegovog dolaska ta federacija godišnje ima oko 2,5 miliona dolara od marketinških aktivnosti. Promenom imena (stari naziv Svetska rvačka federacija – FILA) i loga hteo je da pošalje poruku da je kucnuo čas da se raskrsti sa starim navikama koje su, pored ostalog, dovele taj sport do ivice ambisa.

– Svi sportski savezi i federacije, pa i Međunarodni olimpijski komitet, registrovani su kao neprofitabilne organizacije. Međutim, to ne znači da ne treba da ostvaruju profit. Suština je da se radi tako da se sve što se zaradi vraća u osnovnu aktivnost, a to je sport kojim upravljaju. Mnogi to ne razumeju, pa smatraju da je to izvor zarade. Nije to nikakav izvor zarade, već reinvesticija u osnovnu aktivnost. Suština sporta je da stvara zdrave, mlade naraštaje. Tu je filozofija sasvim drugačija nego u nekoj firmi. Međunarodne federacije bi trebalo da budu organizovane kao velike kompanije u kojima ništa ne zavisi od jedne ličnosti, već od čitavog sistema – ističe Nenad Lalović (59) koji je kao član MOK-a odigrao značajnu ulogu da se proteklih meseci smire strasti oko izbora u Olimpijskom komitetu Srbije (OKS) i da iz Lozane ne stignu neke crne vesti.

O Laloviću se uglavnom piše kao o uspešnom sportskom diplomati (kao sin diplomate ispekao je i taj „zanat“), koji je kroz pregovore s Amerikom i Rusijom sačuvao rvanje na olimpijskoj sceni. Ono u čemu je još uspešniji krije se iza pitanja svih pitanja: kako finansirati sport!

– Modus operandi može da se primeni iz uspešnih firmi – kaže Lalović. – Mogu najbolje da predstavim način rada u rvačkoj federaciji, pošto njoj pripadam. Tu se prihodi ostvaruju najviše od marketinških aktivnosti i TV prava. Od takmičenja koja su u nadležnosti same rvačke federacije, ali i od MOK-a, na osnovu raspodele dobiti od TV prava koje sportovi ostvaruju shodno svom rejtingu na Olimpijskim igrama. Ne radi se reevaluacija sportova na svakoj olimpijadi, pa je neće biti ni za Tokio 2020. Ovog petka će, recimo, zasedati Izvršni odbor MOK-a i jedna od tema je sagledavanje izveštaja Programske komisije i stanja raznih sportova i disciplina. U fokusu će biti neki manje uspešni sportovi i discipline, da bi se tek posle Tokija ponovo razgovaralo o njihovom statusu.

Lalović ističe da od sposobnosti onih koji rukovode sportskim organizacijama zavisi kakav će biti finansijski efekat, ali da se krug uvek zatvara na isti način: prihod se vraća u sport.

– Važno je istaći razne zakonske olakšice. To pominjem da bih uporedio našu situaciju s drugim, visoko razvijenim zemljama. U nekim državama firme imaju pravo da do četiri odsto svog profita, pa i sedam odsto, izdvajaju za propagandu kroz sport. I to te vlade vrlo dobro znaju, jer i njima je stalo do sportskih rezultata, zdravlja nacije, promocije države... Postoje ozbiljni prihodi koje savezi ostvaruju kroz igre na sreću. Recimo, u Turskoj, „Spor toto“ je glavni finansijer sporta, a kontroliše ga Ministarstvo sporta Turske. Određeni deo prihoda od igara na sreću se preusmerava na finansiranje sportskih aktivnosti.

Kod nas je prethodnih godina, na nekim okruglim stolovima Ministarstva omladine i sporta, bilo reči da se kladionice „uvedu u zakon“ i da sport od toga ima koristi. Lalović smatra da je to logična stvar:

– Kladionice se ne klade na ne znam šta, već na sport i sportiste. Ne vidim zašto to ne bi prošlo kod nas. Tako se finansira i KONI (Italijanski olimpijski komitet). Italija nema ministarstvo sporta, već KONI. I prihod od sportske prognoze delimično vraća u sport. Naravno, deo ide državi, deo organizatorima, svi su tu „dobri”. Pa čak i oni koji vode igre na sreću i kladionice, u tome vide interes, jer ljudi koji se kockaju ne doživljavaju to samo kao kocku već i kao pomoć sportu. Međunarodnim sportskim savezima nije zabranjeno da se tako finansiraju, međutim, etičke komisije raznih sportova, a pogotovo MOK-a, strogo nadgledaju takve stvari. Zato što uvek postoji bojazan od nameštanja rezultata.

Kako onda popuniti budžet federacije koja stoji iza jednog ne baš privlačnog sporta za sponzore?

– U nekim sportovima nema problema. U fudbalu dovedete jednu zvezdu i ona se za par nedelja isplati od prodaje dresova. Ali, jednoj maloj federaciji nije lako da se snađe – govori Lalović. – Organizujemo „vork šopove“, radne grupe i savetovanja prilikom svih naših većih takmičenja. Uspeli smo značajno da uvećamo takse za velika takmičenja, jer to ne radimo više s nacionalnim savezima već se dogovaramo direktno sa gradom organizatorom. Stvorili smo asocijaciju gradova potencijalnih organizatora koja se zove „Host sitis“. Upravo 15. juna imam sastanak sa gradom Oslom koji je zainteresovan za Svetsko prvenstvo 2021. Oni imaju razne interese za tako nešto, po nekad povezuju događaj sa lokalnim izborima. Ti gradovi mogu da nađu širu lepezu potencijalnih sponzora, nego što to mogu mali nacionalni savezi. Jer reč je o promociji grada, države, razvoju turizma...

Za razliku od mnogih sportskih institucija koje otpuštaju radnike, u UVV-u raste broj zaposlenih (osam novih ljudi) otkako je došao Lalović. Potpisan je i novi, četvorogodišnji ugovor s američkom televizijom En-Bi-Si. U nekim stranim medijima objavljeno je pre nekoliko nedelja da je godišnji budžet UVV-a nešto iznad sedam miliona dolara, a da sama federacija „sopstvenim aktivnostima“ obezbeđuje trećinu od toga.

– Već sada smo iznad te trećine i očekujem da ćemo od 2020. moći da se samofinansiramo. S novim organizacionim taksama, s gradovima-organizatorima, sa sponzorima, TV pravima... Hoću da kažem da bismo mogli da funkcionišemo i bez sredstava koja dobijamo na osnovu TV prava od olimpijskih igrara. U tom slučaju mogli bismo još više da ulažemo u rvanje, u propagandu.

Odlučili ste se za promenu pravila da bi se rvanje približilo gledaocima?

– Uprostili smo pravila, a nameravamo još da ih uprostimo. Jer nešto nije u redu ako jedan gledalac provede dan na nekom sportu a nije siguran kakva su pravila. Taj sport je onda problematičan i za gledanje i za prodaju. Najveći je problem sa grčko-rimskim stilom koji je statičniji no što bi trebalo, zato što su godinama pravila išla u suprotnom smeru od spektakla. Došlo se do toga da svi žele sigurnu pobedu od 1:0, nego da zarad atraktivnosti rizikuju i izgube sa 9:6. Ali, publiku privlači 9:6. Drugo, sama prezentacija sporta je loša. Naši trikoi su srednjevekovni. Radili smo na redizajniranju, napravili smo odličan dogovor sa „Adidasom“, ali s tim se nije složila naša Sportska komisija. Teško je bilo objasniti da bismo svi imali profit ako bismo prodavali dresove s imenima rvačkih šampiona. Danas u svakoj diskoteci možete da vidite masu ljudi sa dresovima fudbalskih, košarkaških i drugih asova. Zamislite nekoga da uđe u diskoteku u rvačkom trikou!

Biće i tehničkih promena da bi se publici približilo rvanje.

– Umesto tri kamere uvodimo pet, koristimo dronove. Testiramo kamere na sudiji. Sama prezentacija sporta je danas vrlo važna, jer to privlači gledaoce. Olimpijada u Riju je za neka tržišta rađena u 4K rezoluciji, što će u Tokiju 2020. biti standard, a za ta konkretna tržišta uvešće se 16K. Tu se vidi svaka dlačica na telu sportiste, svaka grimasa, najsitniji detalj... Mi prodajemo spektakl i suština je da učinimo sve da spektakl bude što veći.

Da bi rvanje još išlo napred, Lalović je rešen da sasvim raskrsti sa prošlošću. Zato planira da proda zamak iz 17. veka u švajcarskom gradu Veveu, u kojem je već dugo sedište UVV-a, i da kancelariju preseli u prostor koji „odgovara potrebama novog vremena“ (najverovatnije u Lozani):

–Teško je prodati takav objekat i naći nešto odgovarajuće. Naša federacija raste i potrebno je još prostora, ne toliko u kvadratnim metrima koliko u svrsishodnom prostoru. Ne dopada mi se taj zamak, jer ne ide uz nas. Mi smo sve samo ne bogat sport.


Komentari0
84b65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Ostali sportovi

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja