Sa palube broda koji je početkom juna daleke 1922. godine uplovio u Beograd mahala je tada nova srpska kraljica. Rumunska princeza i unuka kraljice Viktorije, Marija, stizala je u Beograd da 8. juna zauzme mesto srpske vladarke, na tronu pored supruga Aleksandra Ujedinitelja.

Svoj novi narod pozdravljala je još dok je bila na talasima, jer su kolonu brodova u njenoj pratnji, u blizini Pančevačkog mosta, prvi dočekali veslači i rečni alasi. Prvi su joj poželeli dobrodošlicu u naš grad visoko podignutim veslima i bacajući cveće pred nju.

Dan kasnije, veslači su osnovali svoj klub – „Beograd”, a posle šest godina, nova kraljica učinila im je čast i postala njihov pokrovitelj.

Od dolaska vladarke prošlo je već 95 godina, a ovaj klub i dalje postoji. Decenijama unazad radi pod imenom veslački klub „Crvena zvezda – Beograd” i bio je jedna od pet sportskih organizacija koje su osnovale sportsko društvo crveno-belih.

Minulog vikenda, klub je obeležio jubilej porivanjem novog čamca nazvanog „Kraljica Marija”, po svojoj „amajliji”. Plovilu je kumovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Marijin unuk.

– Kraljica Marija bila je omiljena u našem narodu, a o njenoj veličini najbolje svedoči broj dobročinstava koja je činila. Kada je se Aleksandar Karađorđević vratio u Srbiju, pokroviteljstvo je ponovo obnovljeno – kaže Kovačević, ističući da ovaj odnos ne podrazumeva finansijsku zavisnost od zaštitnika, već da je pokroviteljstvo pitanje časti. Isto tako, kaže, i u Engleskoj veslanje ima status kraljevskog sporta.

Zgrada VK „Crvena zvezda” podignuta je 1935. godine. Za dozvolu na Adi Ciganliji, u to vreme bilo je neophodno pribaviti potpise i saglasnost svih tadašnjih ministara. U velikoj meri, za to se izborio Milutin Petrović, predsednik kluba, ali i tadašnji gradonačelnik.

– Jedan magazin objavio je u toku Drugog svetskog rata priču da je Veslački klub „Beograd”, u koji su tada na treninge povremeno dolazili Nemci, za vreme okupacije zamro. Novinar je pozvao članove da se aktiviraju i ugledaju na nekadašnjeg direktora Petrovića. On je, kako navode, za to vreme u logoru Dahau, sa nekadašnjim veslačima koji su takođe bili u zatočeništvu osnovao veslačku sekciju. Na drvenim spravama, veslali su na suvom kako bi održali duh koji im je jedini ostao slobodan – prepričava Kovačević.

Danas ovaj veslački klub ima oko 300 članova među kojima je najviše dece od 12 do 22 godine. Finansira se samostalno, novcem od članarina, a to je prilično teško jer je veslanje, ističe sportski direktor „Crvene zvezde – Beograd”, najskuplji sport u Srbiji. Uprkos svemu, oni opstaju.

– Nekada je veslanje bilo kazna i prinuda. Danas ono pripada kategoriji gospodskih sportova. Gotovo da je usamljenička zabava i iskušenje onih koji traže unutrašnju i spoljnu ravnotežu, spokoj i tišinu, koncentraciju i samospoznaju. A to je ono po čemu se prepoznaje gospodski duh. Veslanje u kombinacijama višečlanih posada traži koordinaciju, punu saradnju i poverenje. Upravo one osobine i talente u kojima smo tako oskudni – rekao je Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta, na svečanosti povodom obeležavanja 95. rođendana kluba.

Rumunska princeza, srpska kraljica

Marija Karađorđević bila je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda. Kao supruga kralja Aleksandra i aktivna dobrotvorka i zadužbinarka brzo je stekla poštovanje srpskog naroda. Po dolasku kralja Petra na presto imala je status kraljice majke. Drugi svetski rat, ali i ostatak života provela je u Engleskoj, gde je i preminula. Zemni ostaci ove vladarke preneti su na Oplenac 2013. godine, a Marija je naredne godine i rehabilitovana.

Ulica i škola

Srpska vladarka Marija Karađorđević poslednje godine života provela je u inostranstvu, ali je narod nije zaboravio. U njenu čast nazvana je jedna od centralnih gradskih saobraćajnica, koja povezuje zgradu Gradske uprave sa studentskim domom „Kralj Aleksandar Karađorđević”, koji je ime dobio po njenom suprugu. Pre tri godine, u Ovči, naselju u kome već sto godina žive Srbi i Rumuni, otvorena je i Osnovna škola „Kraljica Marija”.