ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49

Ljud­ska je sklo­nost da ve­ru­je u gla­si­ne

Ka­ko su me­di­ji po­sta­li „sed­ma si­la”, ka­ko na­sta­ju „fa­me” i za­što afe­re stva­ra­ju ne­po­ve­re­nje gra­đa­na u pra­vo­su­đe
Autor: Aleksandra Petrovićsubota, 10.06.2017. u 22:00
Судија Јован Ћирић (Фото А. Петровић)

Fa­ma je bi­la ćer­ka bo­gi­nje ze­mlje Ge­je. Ona je oli­če­nje la­žnih ve­sti i gla­si­na – stra­šna per­na­ta ne­man sa ve­li­kim kri­li­ma i du­gač­kim i hi­trim no­ga­ma. Ima­la je ono­li­ko je­zi­ka, oči­ju i uši­ju ko­li­ko je na se­bi ima­la pe­ra, a ni­ko se ni­je mo­gao me­ri­ti sa njom ko­li­ko se mo­gla na­du­va­ti.

Baš ta­ko i da­nas iz­gle­da­ju „fa­me” – gla­si­ne i afe­re ko­je su sa­stav­ni deo ta­blo­i­di­za­ci­je dru­štve­nog ži­vo­ta.

Ova­ko je go­vo­rio su­di­ja Ustav­nog su­da Sr­bi­je dr Jo­van Ći­rić, na me­đu­na­rod­nom na­uč­nom sku­pu „Pra­vo­su­đe i me­di­ji”, ko­ji je na Pa­li­ću or­ga­ni­zo­vao In­sti­tut za kri­mi­no­lo­ška i so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja.

– Pri­rod­na je ljud­ska sklo­nost da ve­ru­je u gla­si­ne i da ih ši­ri da­lje, a naj­sta­ri­ja pri­ča o to­me ka­ko gla­si­ne ni­su be­za­zle­ne da­ti­ra još iz pe­tog ve­ka pre no­ve ere, ka­da je je­dan ber­be­rin iz Pi­re­ja sa­znao od svo­je mu­šte­ri­je stra­šnu vest o po­ra­zu grč­ke flo­te kod Si­ci­li­je. Od­mah je otr­čao do Ati­ne da sa­op­šti šta je čuo. Do­če­kan je sa ne­ve­ri­com i bio sta­vljen na ve­li­ke mu­ke, sve dok se na kra­ju ni­je is­po­sta­vi­lo da je gla­si­na tač­na – is­pri­čao je dr Ći­rić.

Da­nas vi­še od dva­de­set od­sto Ame­ri­ka­na­ca i go­to­vo tri­de­set pro­ce­na­ta Ru­sa sum­nja da je čo­vek bio na Me­se­cu, na­veo je su­di­ja. Me­dij­ske ma­ni­pu­la­ci­je to­li­ko su slo­že­ne, na­ro­či­to sa raz­vo­jem in­ter­net teh­no­lo­gi­ja, da se ne mo­že zna­ti šta je laž a šta isti­na, jer se gra­ni­ca iz­me­đu njih če­sto gu­bi.

– Mo­glo bi se re­ći da ono što me­di­ji ni­su za­be­le­ži­li, to kao da se ni­je ni do­go­di­lo. Me­đu­tim, ne ta­ko ret­ko bi­va da se ono što me­di­ji za­be­le­že ni­je ni do­go­di­lo u stvar­no­sti – re­kao je su­di­ja Ći­rić.

Pod­se­tio je na slu­čaj Or­so­na Vel­sa, ko­ji je 30. ok­to­bra 1938. go­di­ne di­rekt­no na nju­jor­škom ra­di­ju „pre­no­sio” in­va­zi­ju Mar­so­va­ca i iza­zvao pa­ni­ku kod gra­đa­na. 

– Me­di­ji i nji­ho­va moć od­u­vek su po­bu­đi­va­li pa­žnju. U vre­me fran­cu­ske bur­žo­a­ske re­vo­lu­ci­je no­vi­na­ri su na­zi­va­ni „če­tvr­tim sta­le­žom”, po­red plem­stva, sve­šten­stva i gra­đan­stva. Na­po­le­on ih je ka­sni­je na­zvao „pe­tom si­lom”, po­red Fran­cu­ske, Austri­je, Ru­si­je i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, da na­kon uje­di­nje­nja Ita­li­je i Ne­mač­ke, no­vi­na­ri do­bi­li na­ziv „sed­ma si­la”. Od ta­da do da­nas, ne­ka­da­šnja „sed­ma si­la” po­sta­la je „pr­va si­la” – ka­že su­di­ja Ći­rić.

Da­na­šnje me­dij­ske „fa­me” naj­če­šće su ve­za­ne za do­ga­đa­je ko­ji svoj epi­log do­bi­ja­ju na su­du, ali zbog iz­ve­šta­va­nja me­di­ja jav­nost ne mo­že da raz­lu­či šta je laž, a šta isti­na ili po­lu­i­sti­na. Ta­kva at­mos­fe­ra znat­no uti­če i na rad pra­vo­sud­nih or­ga­na. 

– Ve­li­ka me­dij­ska atrak­tiv­nost jed­nog kon­kret­nog slu­ča­ja ima vi­še­stru­ko ne­ga­tiv­ne uti­ca­je na smi­re­no su­đe­nje bez pred­ra­su­da. Sve­do­ci ta­da po­či­nju da sve­do­če ne ono što su stvar­no vi­de­li, već ono što su pro­či­ta­li u no­vi­na­ma, vi­de­li na te­le­vi­zi­ji ili na in­ter­ne­tu. Ve­šta­ci po­či­nju vi­še da raz­mi­šlja­ju o to­me ka­ko će jav­nost pri­hva­ti­ti nji­ho­ve na­la­ze i mi­šlje­nja, a u dru­ga­či­jem po­lo­ža­ju ni­su ni su­di­je. Za­to se sma­tra da su­đe­nja u dru­gom ili tre­ćem ste­pe­nu mo­gu bi­ti smi­re­ni­ja i objek­tiv­ni­ja, bez mno­go emo­ci­ja, stra­sti i pri­ti­sa­ka me­dij­ski iz­ma­ni­pu­li­sa­ne jav­no­sti – ka­že su­di­ja Ći­rić. 

Ve­li­ki ti­ra­ži i gle­da­nost da­nas pod­ra­zu­me­va­ju skan­da­le i afe­re, pa se u me­di­ji­ma, po­red estrad­nih lič­no­sti, star­le­ta i po­li­ti­ča­ra, po­ja­vlju­ju i „pi­kant­ni” de­ta­lji po­je­di­nih me­dij­ski in­te­re­sant­nih kri­mi­nal­nih slu­ča­je­va.

– Naj­ši­ra jav­nost je uvek zna­ti­želj­na, po­go­to­vu ka­da se do­go­di ne­ki „ve­li­ki” zlo­čin. Ta­ko je od­u­vek bi­lo, od slu­ča­ja Šef­ke Ho­džić, pre­ko slu­ča­ja „To­či­lo­vac”, pa do ubi­stva pe­va­či­ce Je­le­ne Mar­ja­no­vić iz 2016. go­di­ne. Ve­li­ki deo me­di­ja po­ten­ci­ra raz­li­či­te bi­zar­no­sti, upi­re pr­stom u mo­gu­će kriv­ce i spro­vo­di ta­blo­i­di­za­ci­ju dru­štve­nog ži­vo­ta, pr­ven­stve­no pra­vo­su­đa, a po­sle­di­ca je opa­da­nje po­ve­re­nja u rad pra­vo­su­đa i u sve dru­ge ključ­ne in­sti­tu­ci­je dru­štva – ka­že dr Ći­rić.

To­me po­go­du­je i bri­sa­nje kle­ve­te kao kri­vič­nog de­la, či­me su la­ži do­bi­le le­ga­li­tet i le­gi­ti­mi­tet, na­gla­ša­va naš sa­go­vor­nik.

– Za­to se mo­že re­ći da naj­ve­ći pro­blem me­di­ja u Sr­bi­ji da­nas ni­je ne­do­sta­tak nji­ho­ve slo­bo­de, ne­go nji­ho­va ma­ni­pu­la­ci­ja pu­tem gla­si­na i afe­ra. Me­di­ji ima­ju moć da zlo­u­po­tre­be čo­ve­ko­va ose­ća­nja i sa­o­se­ća­nje sa žr­tva­ma, a ta­kva zlo­u­po­tre­ba la­ko pre­tva­ra isti­nu u laž, a laž u isti­nu – is­ti­če dr Ći­rić.

No­vi­na­ri ima­ju pra­vo da za­šti­te iz­vor svo­jih in­for­ma­ci­ja, pa če­sto na­vo­de da su in­for­ma­ci­ju do­bi­li „iz do­bro oba­ve­šte­nih iz­vo­ra”, ali je pi­ta­nje ko­ji su to iz­vo­ri i da li uop­šte po­sto­je. Gla­si­ne obič­no sa­dr­že ma­li deo isti­ne, ali isto­vre­me­no opa­snu i ra­zor­nu ko­li­či­nu ne­i­sti­ne, ob­ja­snio je su­di­ja. 

Ka­da se gla­si­ne „udru­že” i na­du­va­ju kao ču­do­vi­šte Fa­ma iz an­tič­ke le­gen­de, on­da na­sta­ju či­ta­ve afe­re. 

– Gla­si­ne na­sta­ju spon­ta­no, dok su afe­re uglav­nom „fa­bri­ko­va­ne” u od­go­va­ra­ju­ćim me­dij­sko-po­li­tič­kim cen­tri­ma. Ako to­me do­da­mo i ta­ko­zva­ne bo­to­ve, ko­ji su an­ga­žo­va­ni i pla­će­ni od stra­ne raz­li­či­tih po­li­tič­kih i dru­gih in­te­re­snih gru­pa da na in­ter­ne­tu pi­šu ko­men­ta­re na po­je­di­ne ve­sti i tek­sto­ve, on­da nas sve to do­vo­di do pi­ta­nja ulo­ge me­di­ja u dru­štvu – ka­že Ći­rić.

Me­di­ji u Sr­bi­ji po­sta­ju pro­mo­to­ri naj­ni­žih vred­no­sti, ume­sto da bu­du dru­štve­ni kon­tro­lo­ri, za­klju­ču­je su­di­ja.


Komentari4
63ea1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

feliks56
Мислим да је Гете говорио о истини "као тако јаком стубу ватре поред кога многи људи пролазе затворених очију да не би ослепели".
Sasa Trajkovic
Divna slika danasnjeg drustva ispricana kroz Anticku mitologiju... zivimo u vremenima kada nista nije sveto osim LAZI... ona je supstitucija za istinu koje se ocigledno savremeni covek najvise plasi, istine o sebi. Da li je sve samo Fama neka ostanje medju...nama.
Mara M.
Šteta što neću pročitati ovaj članak jer sam početak obećava mnogo ali objektivne okolnosti mi onemogućavaju ostvarenje ove moje želje.
Сандра
Изволите прочитати комплетан текст. Срдачан поздрав
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja