subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.06.2017. u 22:00 Aleksandra Petrović

Ljud­ska je sklo­nost da ve­ru­je u gla­si­ne

Ka­ko su me­di­ji po­sta­li „sed­ma si­la”, ka­ko na­sta­ju „fa­me” i za­što afe­re stva­ra­ju ne­po­ve­re­nje gra­đa­na u pra­vo­su­đe
Судија Јован Ћирић (Фото А. Петровић)

Fa­ma je bi­la ćer­ka bo­gi­nje ze­mlje Ge­je. Ona je oli­če­nje la­žnih ve­sti i gla­si­na – stra­šna per­na­ta ne­man sa ve­li­kim kri­li­ma i du­gač­kim i hi­trim no­ga­ma. Ima­la je ono­li­ko je­zi­ka, oči­ju i uši­ju ko­li­ko je na se­bi ima­la pe­ra, a ni­ko se ni­je mo­gao me­ri­ti sa njom ko­li­ko se mo­gla na­du­va­ti.

Baš ta­ko i da­nas iz­gle­da­ju „fa­me” – gla­si­ne i afe­re ko­je su sa­stav­ni deo ta­blo­i­di­za­ci­je dru­štve­nog ži­vo­ta.

Ova­ko je go­vo­rio su­di­ja Ustav­nog su­da Sr­bi­je dr Jo­van Ći­rić, na me­đu­na­rod­nom na­uč­nom sku­pu „Pra­vo­su­đe i me­di­ji”, ko­ji je na Pa­li­ću or­ga­ni­zo­vao In­sti­tut za kri­mi­no­lo­ška i so­ci­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja.

– Pri­rod­na je ljud­ska sklo­nost da ve­ru­je u gla­si­ne i da ih ši­ri da­lje, a naj­sta­ri­ja pri­ča o to­me ka­ko gla­si­ne ni­su be­za­zle­ne da­ti­ra još iz pe­tog ve­ka pre no­ve ere, ka­da je je­dan ber­be­rin iz Pi­re­ja sa­znao od svo­je mu­šte­ri­je stra­šnu vest o po­ra­zu grč­ke flo­te kod Si­ci­li­je. Od­mah je otr­čao do Ati­ne da sa­op­šti šta je čuo. Do­če­kan je sa ne­ve­ri­com i bio sta­vljen na ve­li­ke mu­ke, sve dok se na kra­ju ni­je is­po­sta­vi­lo da je gla­si­na tač­na – is­pri­čao je dr Ći­rić.

Da­nas vi­še od dva­de­set od­sto Ame­ri­ka­na­ca i go­to­vo tri­de­set pro­ce­na­ta Ru­sa sum­nja da je čo­vek bio na Me­se­cu, na­veo je su­di­ja. Me­dij­ske ma­ni­pu­la­ci­je to­li­ko su slo­že­ne, na­ro­či­to sa raz­vo­jem in­ter­net teh­no­lo­gi­ja, da se ne mo­že zna­ti šta je laž a šta isti­na, jer se gra­ni­ca iz­me­đu njih če­sto gu­bi.

– Mo­glo bi se re­ći da ono što me­di­ji ni­su za­be­le­ži­li, to kao da se ni­je ni do­go­di­lo. Me­đu­tim, ne ta­ko ret­ko bi­va da se ono što me­di­ji za­be­le­že ni­je ni do­go­di­lo u stvar­no­sti – re­kao je su­di­ja Ći­rić.

Pod­se­tio je na slu­čaj Or­so­na Vel­sa, ko­ji je 30. ok­to­bra 1938. go­di­ne di­rekt­no na nju­jor­škom ra­di­ju „pre­no­sio” in­va­zi­ju Mar­so­va­ca i iza­zvao pa­ni­ku kod gra­đa­na. 

– Me­di­ji i nji­ho­va moć od­u­vek su po­bu­đi­va­li pa­žnju. U vre­me fran­cu­ske bur­žo­a­ske re­vo­lu­ci­je no­vi­na­ri su na­zi­va­ni „če­tvr­tim sta­le­žom”, po­red plem­stva, sve­šten­stva i gra­đan­stva. Na­po­le­on ih je ka­sni­je na­zvao „pe­tom si­lom”, po­red Fran­cu­ske, Austri­je, Ru­si­je i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, da na­kon uje­di­nje­nja Ita­li­je i Ne­mač­ke, no­vi­na­ri do­bi­li na­ziv „sed­ma si­la”. Od ta­da do da­nas, ne­ka­da­šnja „sed­ma si­la” po­sta­la je „pr­va si­la” – ka­že su­di­ja Ći­rić.

Da­na­šnje me­dij­ske „fa­me” naj­če­šće su ve­za­ne za do­ga­đa­je ko­ji svoj epi­log do­bi­ja­ju na su­du, ali zbog iz­ve­šta­va­nja me­di­ja jav­nost ne mo­že da raz­lu­či šta je laž, a šta isti­na ili po­lu­i­sti­na. Ta­kva at­mos­fe­ra znat­no uti­če i na rad pra­vo­sud­nih or­ga­na. 

– Ve­li­ka me­dij­ska atrak­tiv­nost jed­nog kon­kret­nog slu­ča­ja ima vi­še­stru­ko ne­ga­tiv­ne uti­ca­je na smi­re­no su­đe­nje bez pred­ra­su­da. Sve­do­ci ta­da po­či­nju da sve­do­če ne ono što su stvar­no vi­de­li, već ono što su pro­či­ta­li u no­vi­na­ma, vi­de­li na te­le­vi­zi­ji ili na in­ter­ne­tu. Ve­šta­ci po­či­nju vi­še da raz­mi­šlja­ju o to­me ka­ko će jav­nost pri­hva­ti­ti nji­ho­ve na­la­ze i mi­šlje­nja, a u dru­ga­či­jem po­lo­ža­ju ni­su ni su­di­je. Za­to se sma­tra da su­đe­nja u dru­gom ili tre­ćem ste­pe­nu mo­gu bi­ti smi­re­ni­ja i objek­tiv­ni­ja, bez mno­go emo­ci­ja, stra­sti i pri­ti­sa­ka me­dij­ski iz­ma­ni­pu­li­sa­ne jav­no­sti – ka­že su­di­ja Ći­rić. 

Ve­li­ki ti­ra­ži i gle­da­nost da­nas pod­ra­zu­me­va­ju skan­da­le i afe­re, pa se u me­di­ji­ma, po­red estrad­nih lič­no­sti, star­le­ta i po­li­ti­ča­ra, po­ja­vlju­ju i „pi­kant­ni” de­ta­lji po­je­di­nih me­dij­ski in­te­re­sant­nih kri­mi­nal­nih slu­ča­je­va.

– Naj­ši­ra jav­nost je uvek zna­ti­želj­na, po­go­to­vu ka­da se do­go­di ne­ki „ve­li­ki” zlo­čin. Ta­ko je od­u­vek bi­lo, od slu­ča­ja Šef­ke Ho­džić, pre­ko slu­ča­ja „To­či­lo­vac”, pa do ubi­stva pe­va­či­ce Je­le­ne Mar­ja­no­vić iz 2016. go­di­ne. Ve­li­ki deo me­di­ja po­ten­ci­ra raz­li­či­te bi­zar­no­sti, upi­re pr­stom u mo­gu­će kriv­ce i spro­vo­di ta­blo­i­di­za­ci­ju dru­štve­nog ži­vo­ta, pr­ven­stve­no pra­vo­su­đa, a po­sle­di­ca je opa­da­nje po­ve­re­nja u rad pra­vo­su­đa i u sve dru­ge ključ­ne in­sti­tu­ci­je dru­štva – ka­že dr Ći­rić.

To­me po­go­du­je i bri­sa­nje kle­ve­te kao kri­vič­nog de­la, či­me su la­ži do­bi­le le­ga­li­tet i le­gi­ti­mi­tet, na­gla­ša­va naš sa­go­vor­nik.

– Za­to se mo­že re­ći da naj­ve­ći pro­blem me­di­ja u Sr­bi­ji da­nas ni­je ne­do­sta­tak nji­ho­ve slo­bo­de, ne­go nji­ho­va ma­ni­pu­la­ci­ja pu­tem gla­si­na i afe­ra. Me­di­ji ima­ju moć da zlo­u­po­tre­be čo­ve­ko­va ose­ća­nja i sa­o­se­ća­nje sa žr­tva­ma, a ta­kva zlo­u­po­tre­ba la­ko pre­tva­ra isti­nu u laž, a laž u isti­nu – is­ti­če dr Ći­rić.

No­vi­na­ri ima­ju pra­vo da za­šti­te iz­vor svo­jih in­for­ma­ci­ja, pa če­sto na­vo­de da su in­for­ma­ci­ju do­bi­li „iz do­bro oba­ve­šte­nih iz­vo­ra”, ali je pi­ta­nje ko­ji su to iz­vo­ri i da li uop­šte po­sto­je. Gla­si­ne obič­no sa­dr­že ma­li deo isti­ne, ali isto­vre­me­no opa­snu i ra­zor­nu ko­li­či­nu ne­i­sti­ne, ob­ja­snio je su­di­ja. 

Ka­da se gla­si­ne „udru­že” i na­du­va­ju kao ču­do­vi­šte Fa­ma iz an­tič­ke le­gen­de, on­da na­sta­ju či­ta­ve afe­re. 

– Gla­si­ne na­sta­ju spon­ta­no, dok su afe­re uglav­nom „fa­bri­ko­va­ne” u od­go­va­ra­ju­ćim me­dij­sko-po­li­tič­kim cen­tri­ma. Ako to­me do­da­mo i ta­ko­zva­ne bo­to­ve, ko­ji su an­ga­žo­va­ni i pla­će­ni od stra­ne raz­li­či­tih po­li­tič­kih i dru­gih in­te­re­snih gru­pa da na in­ter­ne­tu pi­šu ko­men­ta­re na po­je­di­ne ve­sti i tek­sto­ve, on­da nas sve to do­vo­di do pi­ta­nja ulo­ge me­di­ja u dru­štvu – ka­že Ći­rić.

Me­di­ji u Sr­bi­ji po­sta­ju pro­mo­to­ri naj­ni­žih vred­no­sti, ume­sto da bu­du dru­štve­ni kon­tro­lo­ri, za­klju­ču­je su­di­ja.

Komеntari4
1fedb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

feliks56
Мислим да је Гете говорио о истини "као тако јаком стубу ватре поред кога многи људи пролазе затворених очију да не би ослепели".
Sasa Trajkovic
Divna slika danasnjeg drustva ispricana kroz Anticku mitologiju... zivimo u vremenima kada nista nije sveto osim LAZI... ona je supstitucija za istinu koje se ocigledno savremeni covek najvise plasi, istine o sebi. Da li je sve samo Fama neka ostanje medju...nama.
Mara M.
Šteta što neću pročitati ovaj članak jer sam početak obećava mnogo ali objektivne okolnosti mi onemogućavaju ostvarenje ove moje želje.
Сандра
Изволите прочитати комплетан текст. Срдачан поздрав

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja