utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Zašto plaćamo račune i kad raskinemo ugovor sa operatorom

Da li se može smatrati nepoštenom poslovnom praksom to što nam telekomunikacione kompanije naplaćuju usluge i posle prevremenog raskida ugovora
Autor: Jelica Anteljnedelja, 11.06.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Zašto nam telekomunikacione kompanije sa kojima smo potpisali ugovor za kablovsku, internet ili mobilni telefon na, recimo, dve godine i posle prevremenog raskida tog ugovora naplaćuju usluge, bez obzira što ih više nećemo koristiti, pitanje je koje naši čitaoci često postavljaju redakciji Potrošača. Zbog ovakvog odnosa sa operatorima korisnici se često i kada su nezadovoljni ustručavaju da ugovor raskinu pre roka, jer bi na taj način praktično bili prinuđeni da uvećaju svoje troškove.

Odlazak od jednog operatora košta, pa gotovo koliko i ugovor sa novim čije usluge želimo da koristimo.

Sa ovakvim pitanjima suočavaju se i organizacije potrošača koje, kako kažu, svakodnevno imaju slične pritužbe. Sa druge strane kompanije koje pružaju usluge imaju svoje objašnjenje. Kako kažu, svaki korisnik je, prema zakonu, najpre obavešten o uslovima ugovora, a onda je i potpisao isti u kom su navedene sve njegove obaveze, pa i one koje mora da ispuni ukoliko iz nekog razloga napušta svog operatora.

Računica bi izgledala ovako. Potpisali ste ugovor za mobilni telefon na dve godine i plaćate mesečni račun od 1.500 dinara. Ako odlučite da raskinete ugovor samo mesec dana kasnije platićete takozvanu naknadu za prevremeni raskid ugovora, a ona je, u stvari, obračunata tako što je operator isti iznos pretplate pomnožio sa preostala 23 meseca. Praktično vam je jednokratno naplatio usluge unapred.

Popusti moraju da se naplate
Kablovski operatori kažu da telekomunikacione usluge ne mogu da se fakturišu i naplaćuju unapred. To je, tvrde, razlog drugačijih ugovornih odredbi.– Kada potpisujemo ugovor, ukoliko se korisnik obavezao na korišćenje naših usluga na duži vremenski period, mi mu dajemo određene pogodnosti. Ako hoće da raskine ugovor pre isteka ugovorenog perioda, ima obavezu da nam nadoknadi protivvrednosti pogodnosti koje je dobio na 24 meseca, kaže naš sagovornik koji se bavi uslugama kablovske televizije i interneta.Prema njegovim rečima, svaki operator te iznose definiše individualno. Pa tako, ako je reč o ugovoru sa tri usluge – internetom, televizijom i telefonom – onda će mu biti naplaćena cena priključne takse na svaki ugovor ponaosob, što je dobio besplatno, a ako je dobio još i akcijske pogodnosti uz to, i njih će morati da nadoknadi, kaže naš sagovornik. 

Advokat Vojin Biljić za „Politiku” kaže da je ovakvo ponašanje operatora vid nepoštene poslovne prakse, a odredbe u kojima se on obavezuje da u slučaju raskida naplati iznose računa prema direktivama Evropske unije su nepravične. 

– U okviru projekta „Zaštita potrošača u Srbiji”, pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine i usluga, koji je i rezultirao donošenjem sada važećeg zakona, sličan primer iz engleske prakse je predstavljen učesnicima projekta kao primer nepoštene poslovne prakse – kaže Biljić.

U Ratelu kažu da postoje propisi koji štite prava korisnika.

– Operator elektronskih komunikacija dužan je da uslove ugovora i cenovnik učini javno dostupnim na pogodan način. Propisan je i sadržaj ugovora između operatora i korisnika, sadržaj paketa usluga, kvalitet usluge i cena, kao i uslovi pod kojima se ugovor raskida. Takođe i prestanak pružanja usluga ili ugovora, sa i bez plaćanja troškova – navode iz ove agencije. 

Da li to znači da operator ipak može uneti u ugovor obavezu plaćanja troškova nakon raskida ugovora? Može, ali ne na ovaj način. Može i da nadoknadi svoje troškove koje je imao, računajući ih za ceo period ugovora, ali ne i da ispostavlja račune za nepostojeće usluge.

Biljić kaže da je činjenica da Ratel, koji u okviru svojih nadležnosti odobrava sadržinu opštih uslova poslovanja operatorima, nije sprečio postojanje odredbi o vezivanju klijenta, iako je kao regulator i kontrolor to bio dužan da učini. Ovako, nepravične ugovorne odredbe, poput ove o vezivanju klijenta za ceo period trajanja ugovora, suštinski su postale odobrene od strane države. 

– Na ovaj način, ne samo da je obesmišljen institut raskida ugovora već je i ograničena konkurencija na tržištu ove vrste usluga. Naime, ovakvim odredbama u ugovorima korisnici se odvraćaju od svog prava da u slučaju nezadovoljstva uslugom promene operatora, a novim učesnicima na tržištu se posredno postavljaju barijere za ulazak – kaže naš sagovornik.

On pita na koji način konkurent kvalitetom i cenom usluge može privući korisnika, kad korisnik jednostavno ne može promeniti operatora.

– Mišljenja sam da i Komisija za zaštitu konkurencije, a svakako i Ratel, moraju zauzeti stav o tome da li se ovakvim ugovornim odredbama sprečava i ograničava konkurencija na tržištu usluga. Ovo posebno jer je broj učesnika na ovom tržištu uslovljen aktima samog Ratela, kaže Biljić..

Stručnjaci kažu da je čitav niz imperativnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima zanemaren ovakvim ugovaranjem, počev od odredbi o raskidu, jednakosti davanja, promenjenim okolnostima, pa sve do načela savesnosti i poštenja. 

– Čak i u državama anglosaksonskog pravnog sistema koje su fleksibilnije u slobodi ugovaranja, pitanje je da li bi ovakvi ugovori bili validni. Razlog je jednostavan – za račun koji se klijentu ispostavlja nema protivusluge, kaže advokat Vojin Biljić.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da nas problem poput ovog podseća na to zašto je važno da se u Zakon o zaštiti potrošača vrati kolektivna tužba. 

– Na taj način bismo imali mogućnost da pokrećemo kolektivnu tužbu i tražimo nadoknadu štete, ali bez toga su nam vezane ruke, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a za Politiku.


Komentari18
c4d28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radomir Markovic
Nisam pravnik i ne zamerite mi na terminologiji , Ugovor je pisani dokument dve strane sa vazecim obavezama -medjusobnnim . Najvaznije stavke dan potpisivanja ugovora i duzina trajanja , po isteku roka ugovor je nistavan . zato je i oznacen vremenom trajanja !
Snezana Markovic - Jovanovic
Kada je reč o kablivskim operaterima, ugovor potpisujemo na osnovu onoga što predstavnici njihove firme nama predstave. U praksi to ispadne drugačije. Naime, nama je internet veoma loš, u večernjim časovima ne možemo da odgledamo ni film sa interneta. Takođe, pošto nam je TV preko istog kablovskog operatera, slika na TV nam se blokira i program nema kontinuitet... Na naše reklamacije, operater je naveo da će da otklone propuste ( iako plaćamo najbolji protok). U zaključku, potrošači su nezaštićeni, jer ugovor koji smo potpisali nas obavezuje redovno izmirivanje obaveza naredne dve godine, a operater nema nikakvih obaveza prema nama nakon potpisivanja ugovora.
vlastimirka vlastic
za ovakvo ponasanje operatera je kriva drzava i njen sistem u kojem su jednostavno dozvoljeni nepravicni ugovori..a zamislite slucaj gde je ugovor odavno istekao..podnosim zahtev za gasenje broja odgovor ne znamo kada cemo vas iskljucit ali pre 30 dana ne..neverica...sok da moram placati i koristiti uslugu jos 30 dana ...zasto..ne zelim..oo kazu ..nije to nista ..mozemo i do 60 dana tako jer mozda se predomislite..sta vas briga za tim ne zelim vas telenor ni vase agente..a ne mozete tako ..mi imamo pravila..imam i ja..a ne ko vas zato pita..i tako vec traje 15 dana atelefon tj br jednostavno ukljucen iako zahtev uredno protokolisan sa ,,ODMAH I TRAJNO GA ISKLJUCITE,,..ne ne mi cemo iskljucit odlazne pozive/iako imam jos 700 min slobodnog ali dolazne morate koristiti..dokle drzavo ili ti korumpirani ministri ili kod banke citave vlade..dokle bre.. 1.. proglasiti takav biznis monopolskim 2.. svaki ugovor koji ne nosi realnu uslugu u vremenu i prostoru unapred odrediti trosak raskida .
Branko Lukić
Ja ne vidim šta je tu nepošteno. Potpisao si svojeručno, bez prisile, ugovor kojim si se obavezao da ćeš biti korisnik 2 godine (operater računa 24x mesečna rata = toliko novca će ikasirati). Zauzvrat dobijaš povoljnosti. Pa ako si potpisao nešto, onda to ispoštuj.
marko
Шта је непоштено? Прво што се за две године увек али увек колико имам телефон мењају цене а потписницима уговора остају исте цене. Затим ови без уговора увек имају некакве акције, попусте, погодности, ко је ови са уговором могу да сањају. Па онда ако они уведу нешто ново у понуду, ти са уговором то нема шансе да добијеш, итд. И једно од ова три је довољно за непоштену пословну праксу, а има и још.
Preporučujem 13
Zoran Vukov
Šta građanima nije jasno? Nesposobna vlast koja puni buđet krađom dela penzija i smanjivanjem plata, stvorila je i zakonski ambijent (bez kontrole inspekcija i Tužilaštva za organizovani kriminala kao i sudstva) da može da se naplaćuju usluge koje nisu ni izvršene jer se tako puni i buđet. Naplata izmišljenih obaveza kao naknada u računu za fiksni telefon (ranije zvana pretplata koja se nije odbijalaod ostvarenog saobraćaja (što je nezakonito), isto i naplata troškova koji ne zavise od potrošnje električne energije (obtačunske snage, i trošak snabdevača kao i 6 cena za dvotarifno brojilo) je takođe nezakonito. Ono što građani ne shvataju je i Reket u naplati daljinskog grejanja gde se ne prikazivanjem OBRAČUNA na kraju grejnog perioda krije nezakonita naplata. U 2016/17 grejnoj sezoni naplatom sa cenom 1432,71 din/m2 god korisnik je kupio 189,26 kwh/m2 stana dok je isporučeno 116,20 kwh/m2 stana, a sav više naplaćen novac je zadržan. Prosečno se isporučuje ~97-98 kwh/m2 stana izračunaj

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja