Niš – Mnogo se nelogičnosti dogodilo poslednjih godina i decenija u državi Srbiji, ali zbivanja oko izgradnje velikog rekreacionog centra, savremenih hotelskih kapaciteta i akva-parka na lokaciji Lozni kalem, od čak 19 hektara, između Niša i Niške Banje, sigurno se mogu svrstati u najparadoksalnija. Pred sam kraj proleća ove godine jedino se može konstatovati da je sve što se u prošlosti događalo oko planova, projekata, izrade maketa, najave dolazaka „jakih stranih investitora” i u vezi sa obećanjima za „milionska ulaganja u evrima” u novi i velelepni turistički kompleks samo prazna priča. I da je svih prethodnih godina redovno bilo domaćih posrednika i mešetara, koji nisu krili da žele lokaciju da kupe i preprodaju je stranim investitorima.

Naravno, po mnogo višoj ceni.

Pitanje izgradnje brojnih i neophodnih sadržaja na Loznom kalemu po ko zna koji put je ponovo pokrenuto i ovog juna, ali je opet neizvesno da li će se nešto u ovom kompleksu raditi i, posebno, kako, jer se nametnula dilema kolike će i kakve koristi imati grad Niš i Niška Banja za svoj dalji razvoj i spas od propadanja.

Posle 2000. godine na sva zvona najavljivana je izgradnja najvećeg akva-parka u Srbiji, vrhunskih hotela, restorana, šoping centara i sportsko-rekreativnih sadržaja po modelu najmodernijih kompleksa na zapadu Evrope i širom sveta. Očekivano je i zapošljavanje stotina radnika. Ali, osim što je Lozni kalem redovno korišćen i (zlo)upotrebljavan od političara tokom svih prethodnih izbornih kampanja ili da bi promovisali sebe slikajući se sa domaćim „poslovnim partnerima” i obilazeći lokaciju, ništa nije učinjeno. Jer, odmah potom „investitori” su odlazili da se više nikada ne pojave u Nišu. Ostajale su samo, za arhivu, fotografije i snimci aktuelnih niških funkcionera sa lažnim investitorima.

Izuzimajući kvalitetan potez aktuelnog rukovodstva Niša i sporazum koji je uz posredovanje Ministarstva privrede i Vlade Srbije nedavno sklopljen – za izgradnju fabrike kompanije IMI (Integrated Micro-Electronics, Inc) sa Filipina, koja je već kupila četvrtinu lokacije Lozni kalem – sve ostalo, a najviše ono vezano za turizam, rekreaciju i sport, bilo je obična propagandna „magla”.

Krajem prethodne sedmice na predlog Gradskog veća Skupština grada Niša usvojila je odluku „da se oglasi prodaja lokacije Lozni kalem”, kao podršku onome što je inicirao KLER (Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj) – „da početna cena na oglasu za prodaju bude nula dinara”. Jednostavno rečeno, biće raspisana licitacija i ko želi da kupi, može učestvovati na nadmetanju.

Objašnjenje za početnu cenu od nula dinara glasi da je „bolje nekome dati i ispod tržišne cene da gradi, nego da lokacija stoji neiskorišćena i zarasta u korov, a da za to vreme mladi iz Niša odlaze u okolne gradove”, kao i „da će koristi biti od prihoda, naplate poreze i zapošljavanja”.

Nešto slično i ovako paradoksalno nije se još dogodilo u Srbiji i ponuda prodaje sa početnom cenom od „nula dinara” s razlogom je izazvala iznenađenje, negativna reagovanja, kritike i osudu. Postavljeno je i pitanje zašto državni i lokalni organi, poput poreskih, nisu procenili vrednost i odredili početnu cenu, pa da se tek posle toga ide na tender.

Niko ne spori da je ovakva odluka pokušaj da se što pre reši problem oko Loznog kalema, ali ima otvorenih sumnji da se otvoreno sve gura „na vodenicu” nekoga koji je već „viđen” kao potencijalni investitor. Ili je možda „viđen” kupac spreman da kao preprodavac zaradi od nekog stranog investitora…

Kakve će onda koristi Niš i Niška Banja imati od toga? I da li se sve vraća u sredinu prethodne i na početak ove decenije, kada su, ipak, zbog toga što su prethodna rukovodstva Niša u nekoliko navrata shvatila šta se sve krije „ispod žita” uspela da spreče i pokušaje upravo ovakve varijante otuđenja gradske imovine?