sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:03
Zapadni stručnjaci procenili broj stanovnika na jugu Srbije

U Bujanovcu živi manje od 12.000 Albanaca

To je dvostruko manje nego što je utvrđeno na popisu 2002. godine, tvrdi predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Svetislav Veličković
Autor: Dejan Spalovićnedelja, 11.06.2017. u 21:44
Албански председник Бујар Нишани обишао је 7. марта Бујановац и Прешево, а у Бујановцу су га дочекали председници општине Шаип Камбери и СО Јонуз Муслију, с бројним грађанима (Фото Танјуг/Саша Ђорђевић)

Novi popis stanovništva, revizija biračkog spiska i kontrola boravka žitelja: to su zahtevi predsednika Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Svetislava Veličkovića. Ovaj aktivista smatra da je samo na taj način moguće precizno utvrditi tačan broj stanovnika Bujanovca, čime će biti izjednačena prava svih građana i sprečiće se, kako ističe, moguće plansko povećanje broja Albanaca u ovom mestu na jugu Srbije.

O rešenju problema spremni su da razgovaraju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a bili bi zadovoljni ukoliko bi svoje svakodnevne probleme izložili i novom srpskom premijeru.

Poslednjih desetak godina pojedini albanski političari sa Kosova navode da bi za njih pravično rešenje bilo da se razmene sever južne srpske pokrajine za tzv. Preševsku dolinu – koja po njima obuhvata opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Zbog ovih pretenzija međunacionalni odnosi su ozbiljno narušeni, a dodatno ih opterećuju sve učestalije spekulacije o razmeni teritorija sa Prištinom. Takav scenario prvi put javno je pomenuo Fatmir Hasani, nekadašnji narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje, još 2003. godine. Njegova inicijativa do danas nije zvanično odbačena.

Da Albanci i te kako ozbiljno računaju na još tri srpske opštine, svedoči i to što su 26. novembra 2016. gradovi Tirana, Priština, Tetovo, Ulcinj i Preševo formirali Uniju albanskih opština u regionu. Time je prvi put obrazovana unija glavnih opština u regionu kojima rukovode Albanci, a koja za cilj ima izgradnju mehanizama potrebnih za međusobnu saradnju u različitim oblastima. Nije slučajno što je albanski predsednik Bujar Nišani, 7. marta ove godine, posetio Preševo i Bujanovac. Nije tada davao zapaljive izjave, niti govorio o velikoj Albaniji, ali je, mimo diplomatskih protokola, naprosto zaobišao Beograd. Poslednji koji je u svojoj izbornoj kampanji manipulisao pravima Albanaca u ovom kraju bio je vođa takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj, koga Srbija traži zbog optužbi za ratne zločine i koji je ponudio kosovske pasoše Albancima u ovom delu Srbije.

Problemi na jugu centralne Srbije datiraju još od 1991, kada su Albanci bojkotovali popis stanovništva, solidarišući se s kosmetskim sunarodnicima. Tada je, procenom Saveznog zavoda za statistiku, utvrđeno da u Bujanovcu Albanci čine većinu, što osporavaju u Odboru za ljudska prava. Novi popis održan je u aprilu 2002, posle pobune Albanaca iz 2001. godine, ali se ni ti podaci ne mogu uzimati kao relevantni. Poslednja šansa da se utvrdi precizna nacionalna struktura u ovom opštinama propuštena je 2011, kada su Albanci ponovo bojkotovali popis. Kao razloge su navodili da su popisni listići na srpskom jeziku, kao i da popis ne obuhvata one koji su se poslednjih godina odselili. Tako je, prema rečima stručnjaka, poslednji relevantan popis u tri opštine na jugu centralne Srbije – onaj iz 1971. godine.

„Odluka o bojkotu popisa iz 2011. ostala je bez podrške međunarodne zajednice, a i neki albanski lideri smatrali su je greškom. Podatak sa popisa veoma je važan prilikom projekcija raznih finansijskih davanja u mnogim oblastima i zato je bilo neophodno ustanoviti broj s kojim će se svi složiti, pa smo pribegli metodi procene broja stanovnika koja se prvi put sprovela kod nas po međunarodnim standardima. Tim međunarodnih stručnjaka angažovanih od strane ambasada SAD, Velike Britanije i delegacije EU i OEBS, na inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i uz posredovanje Koordinacionog tela, ustanovio je juna 2015. procenjen broj stanovnika ovih opština koji će se koristiti u zvaničnoj upotrebi do sledećeg popisa”, kaže za „Politiku” Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Vlada Srbije usvojila je taj zaključak, podseća Stanković, i sa procenom su se složili politički lideri na jugu Srbije, kao i predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, iako su smatrali da pripadnika albanske nacionalne manjine ima više za 25.000 i da procenjeni brojevi stanovnika nisu dobri. „U te tri opštine procenjen je broj stanovnika bez nacionalne pripadnosti. U opštini Bujanovac procenjeno je 38.300, za Preševo 29.600, a za opštinu Medveđa 7.442 stanovnika”, ističe Stanković.

Svetislav Veličković tvrdi da je osnovni razlog što su Albanci bojkotovali popis njihova želja da prikriju koliko ih tačno živi u ovom delu države. „Prema našim informacijama, u Bujanovcu živi manje od 12.000 Albanaca, što je dvostruko manje nego što je utvrđeno na popisu 2002. godine. Niko ne zna tačno koliko je građana sa pravom glasa u ovoj opštini, a među biračima ima na desetine ljudi koji su stariji od 100 godina. Sva politička vlast je u rukama Albanaca koji politički diskriminišu Srbe”, tvrdi Veličković i dodaje da je to jedan od razloga zašto traže vanredni popis stanovništva u ovom delu Srbije.

Zoran Stanković upozorava da prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, koji se donosi za svaki popis pojedinačno, a poslednji je donet 2011, nije moguć vanredni popis. „Zakon tu mogućnost ne dozvoljava, jer bi u suprotnom, recimo, svaka nacionalna manjina koja iz bilo kog razloga sumnja u rezultate popisa, mogla da traži vanredni popis”, naglašava Stanković.

Međutim, Veličković upozorava da većina investicija i državne pomoći završava u albanskim selima i da samo pripadnici ove manjine dobijaju radna mesta u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima. To je razlog zašto Srbi strahuju od segregacije. „Veliki broj mladih Albanaca otišao je u inostranstvo, a jedan broj ljudi se preselio na Kosovo, tako da je njihov broj daleko manji nego što je procenjeno. Zbog toga bi najbolje bilo primeniti hrvatski metod, gde su njihove nadležne službe pre nekoliko meseci išle od kuće do kuće i utvrđivale da li neko uopšte tu živi i ukoliko nikoga nisu zatekli izbrisali su ih iz biračkog spiska. Pa ako je to mogla da uradi država koja je član EU, zašto tako nešto ne bismo mogli i mi da uradimo?”, pita Veličković.

Srbi ne traže smenu lokalne vlasti niti zaoštravanje odnosa sa Albancima, već samo da u skladu s brojem stanovnika učestvuju u opštinskoj vlasti. „Istina je da i kod Albanaca pada natalitet i da se tamo gde je ranije rađano 200 beba, sada rađa deset puta manje i da Srbi ne odlaze”, dodaje Veličković.

 

Medveđa i Bujanovac nisu u Preševskoj dolini

Albanski političari tvrde da se bore za prava sunarodnika u Preševskoj dolini, ali je zanimljivo što se pod tim nazivom geografski podrazumeva samo usko područje od centra Preševa do železničke stanice u ovom mestu. Nikako ne može da obuhvati Bujanovac, koji se nalazi u Moravskoj dolini, dok se Medveđa nalazi u Jablaničkom okrugu i nema nikakvih dodirnih tačaka sa Preševom i Bujanovcem, od kojih je vazdušnom linijom udaljena oko 50 kilometara.


Komentari9
0d260
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

smb
u normalnim zemljama u evropi a to su skoro sve osim britanije (ostrvo), u zapadnoevropskim zemljama u svakom slucaju kontroli boravka stanovnika se pridaje mnogo vise paznje. kako to da drzava ne zna koliko kojih gradjana ima, ko zivi na njenoj teritoriji i gde. vreme sve je nase je odavno proslo. i mentalitet ljudi mora da se menja, probajte u nemackoj ili austriji da nekoliko dana ulazite, izlazite iz neke zgrade, ostavite kola a niste iz tog kraja pa cete videti. gradjani gledaju, slusaju i javljaju sta se u neposrednoj okolini radi, koga ima... i policija mora u cilju kontrole da ima neogranicenu mogucnost svuda da ulazi i kontrolise, zemlju cuva policija i vojska. gradjani srbije nisu navikli da gledaju u tudje dvoriste i ispred tudjih vrata, ali je to u uredjenim drzavama normalno, ljudi hoce da znaju koga imaju u neposrednoj blizini... tu ima jos mnogo, mnogo posla. srbija ima na zalost mnogo "nereda" na ovom polju. pozdrav.
Jozza
Izlaznost na poslednjim izborima (prošlog vukenda) na Kosmetu je nešto preko 40%?! Šta nam taj podatak govori? Gde su ostali? hm hm
Prekobarac
Pa da vas pitam samo jedno pitanje:? Dali neko ko je gradjanin Srbije moze da zivi na teritoriji Srbije bez licnih dokumenta kao sto je na primer bez licne karte! Da li je to moguce? Ne treba vam popis stanovnistva da bi ste utvdili koliki je broj Albanaca u Juznoj Srbiji jer SUP moze to da lako proveri kroz registraciju prebivalistva pa oni koji nemaju dokumente stavite ih na prvi voz i ispratite ih odakle i poticu natrag u Albaniju.
БојанРС
...довољно је да погледате званичне пописе становништва у региону, па да схватите, да је бројност Албанаца на Балкану маркетиншки, стратешки и плански предимензионирана. Укупан број Албанаца у региону је између 4,2 - 4,5 милиона, а у самој Албанији их има тек нешто преко 2,5 милиона,...заправо их је огроман број емигрирао од пада комунизма, да су сад присиљени да фалсификују властите пописе.Тако је званичан број Грка у Албанији, по њиховом попису 25.000 (од укупно 2,8 милиона становника Албаније), док је стварни број заправо близу 250.000, по подацима грчке заједнице и православне цркве. Такође су број Рома и Цинцара свели на само 8.000, за шта се претпоставља да је још већи фалсификат! Не разумијем, шта спречава Србију да попише то становништво доље и утврди тачан број?
Vuki
Tako je
Preporučujem 0
Мало Причић
У Медвеђи Албанаца можда има 5%. Једино Прешево је већинско Албанско. Међутим, као што су 1950-их од Старе Србије, прво створили Аутономну област Косово и Метохија, па даље покрајину, на крају САП Косово, тако сада причају о Прешевској долини, а битанге из Београда то подржавају и чак на РТС користе назив Прешевска долина. Жалосно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja