ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.06.2017. u 18:28 Marija Brakočević

Uživanje u penziji stvar je odluke

Kad okončaju radni vek kvalitetno žive oni koji su spremni za promene, učenje, dalji razvoj i aktivnost
Старост није ексклузивно право појединца (Фото Д. Јевремовић)

„Za mesec dana postajem penzioner, šta ću tada da radim? Biće to početak mog kraja! Težak će biti penzionerski život. Na nas stare niko više i ne obraća pažnju, kao da nikome nismo potrebni.” Ukratko, to su misli koje se najčešće vrzmaju po glavama osoba koje su na pragu penzionisanja.

Da li treba da se osećaju kao da su skrajnuti ili pak otpisani iz zajednice? Ima li nade da im se popravi kvalitet života?

Sociolog Radmila Urošević, autor knjige „Bonton starenja ili demanti o starenju”, poručuje da u trećem dobu kvalitetno žive upravo one osobe koje su otvorenog uma za promene, spremne za učenje, dalji razvoj i aktivnost.

– Kvalitetna starost nije ekskluzivno pravo pojedinca, već pitanje njegove lične odluke. Naši seniori su nažalost prilično pasivni, većina misli da je posle odlaska u penziju već doživela sve što treba u svom  životu. To jednostavno nije tačno. Zato sam i napisala knjigu „Bonton starenja ili demanti o starenju” kojom opovrgavam tezu da je starenje bolest. Jer, ona to nije! To je životno doba kao i svako drugo. Ali, kako se mi ophodimo prema sopstvenoj starosti, tako će nam na kraju i biti – napominje Uroševićeva i poručuje da stariji ljudi imaju mnogo veći uticaj na svoj život nego što to i mogu da zamisle. 

Prosečna starost starosnog penzionera u Srbiji je 70 godina, a invalidskog 67 godina. U proseku oni provedu 15 do 20 godina u penziji.

– Zamislite taj period, pa to je čitav život, toliko izazova i mogućnosti. Nažalost, naši građani, tek jedna trećina njih, spremaju se za odlazak u penziju onako kako treba. Pitaćete šta to podrazumeva priprema za penziju? Čarobnog spiska nažalost nema. Jer, onaj ko je bio aktivan u neko svoje slobodno vreme, ko je imao više interesovanja, taj će nastaviti dalje tako da se ponaša i živi. Druga važna stvar koju treba da ima na umu jeste i da kvalitetno i samostalno provedeno slobodno vreme u penzionerskim danima ne zavisi samo od novca, iako danas najviše pričamo o siromaštvu i manjku novca. Zato je važno uživanje u penzionerskim danima, ali ono nije u korelaciji sa standardom života – navodi sociolog.

Veliki problem  je što odlaskom u penziju ljudi često gube deo identiteta, a treba da pripreme svoje novo ja koje će ih osnažiti kad zagaze u treće doba.

– Nikada nije kasno da se pripremite za ulazak u penziju. Važna je volja, ali nemojte sebi da dozvolite da vam ti dani prođu u dosadi i čekanju – savetuje sociolog Radmila Urošević.

Bonton starenja

Knjiga „Bonton starenja ili demanti o starenju” objavljena je pre četiri godine i namenjena je pojedincima, svim generacijama, ali i profesionalcima kojima je to neka vrsta praktikuma za rad sa seniorima.

– Ideja je bila da stvorim lepšu sliku o trećem dobu i da temu afirmišem u javnosti kako bi se više govorilo o svemu. Sada radim na nastavku „Bontona”, a zamislila sam da to bude praktičan pristup starenju, u skladu sa našim uslovima – ističe Radmila Urošević.  

Život prema svojoj meri

Radmila Urošević rukovodi i Volonterskim servisom Zvezdara. Otkriva da ima korisnike koji imaju stanove na četvrtom spratu u zgradi bez lifta, tako da su ti ljudi silom prilika potpuno izolovani i isključeni iz zajednice.

– Njima, eto, ništa ne znači to što žive u gradu. Za razliku od njih stariji na selu su u humanijem kontaktu sa prirodom, na čistom vazduhu, i što je važno, fizički su aktivniji. To je njihova prednost, dok su onima u urbanim sredinama dostupnije servisne usluge i komfor koji prati takve uslove. Zato bi osobe u trećem dobu, svaka za sebe, trebalo da pronađu način života prema svojim mogućnostima, merilima i interesovanjima – ističe Uroševićeva.

Komentari3
22699
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radovan
Vrlo neobicno. Mislim na naslov. Odmah sam zapazio ono..."uzivanje". Neko zanimljivo uzivanje gde imamo penzije i od 12.000 din,gde se penzionerima oduzima od penzija,gde im se omogucava ponizni i coveka nedostojan zivot !
Драгомир
На крају 2003 ја сам завршио радни век радећи изузетно одговоран посао од чије храбрости и памети зависило је на стотине људских живота.Некада их је било и до 1300!Добијем пензију са чијом висином сам био пријатно изненађен!Зашто пише ПРИВРЕМЕНО РЕШЕЊЕ?Фирма ти није платила допринос за задњу годину а то ће учинити у априлу.Онда следи дорачунавање и припоји се коначном решењу.Фирма то учини али нема КОНАЧНОГ решења?Више пута сам тражио и добијем ПРЕКОПИРАНО привремено решење као коначно?Жалим се ПИО фонду и добијем одговор НА ОНО НА ШТА СЕ НИСАМ ЖАЛИО?Одлучим да их тужим редовном суду али сам упозорен да ће ме ПИО фонд КАЗНИТИ додатним смањењем.ЊИМА НИКО НИШТА НЕ МОЖЕ!На основу јасне документације суд пресуди у моју корист!ПИО фонд ме казни са додатним умањењем ПЕНЗИЈЕ од око 800 динара А СУДИЈУ НАТЕРА ДА ПРОМЕНИ ПРЕСУДУ У КОРИСТ ПИО ФОНДА?За све ово имам документацију. ПИО фонд је ,,држава у држави,, а Кркобабић им је највећи заштитник?Председник ПУПС одобрио смањење пензија?Срамота!
Ilic Momcilo
Bio sam klinac, kada se starije drustvo sa mojim roditeljim raspricalo o lecenju lekovima itd. Kada su otisli pitao sam oca za lekove,a on mi je odgovorio da, kada je naruseno zdravlje, lekovi moraju da se piju,ali je uvek najvazniji i glavni lek u glavi.To sam zapamtio iako sam imao 7-8 godina i uspeo sam da pronadjem taj lek kad mi je bilo najteze i kad sam postao penzioner.Taj lek je preko potreban penzionerima,bilo zdravim,bilo obolelim,ali ce biti slaba vajda i od njega,ako penzioner nije siguran da ce moci da plati racune ili da kupi 1/2 kg mesa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja