ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 13.06.2017. u 22:05 Biljana Lijeskić
INTERVJU: Ljiljana Nestorovska, dekan Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu

Nadam se da će ministar videti gde studenti vežbaju

Fakultet muzičke umetnosti tokom godine obeležava osam decenija postojanja i dalje u zgradi u kojoj je osnovan 1937, sa manjkom prostora i starim instrumentima
(Фото З. Анастасијевић)

Kada je 1937. godine osnovana Državna muzička akademija Kraljevine Jugoslavije smeštena je „privremeno” u zdanje u kom se nalazi i danas – u parku Manjež.

I dok ova najstarija visokoškolska muzička ustanova u zemlji obeležava osam decenija postojanja, u njoj stiče znanje 1.050 studenta na 13 katedri, a nastavu drži 200 profesora u matičnoj zgradi koja je tesna pa se iznajmljuju drugi gradski prostori za nastavu.

Najavljuje se da će iste probleme Akademije umetnosti u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, nižih po rangu, rešiti tako što će im biti dodeljeni na korišćenje vojni objekti. O FMU se ćuti. 

Prema važećoj akreditaciji, za adekvatno obavljanje delatnosti FMU potrebno je oko 13.000 kvadrata i nekoliko kamernih sala, a fakultet na raspolaganju ima samo 2.500 kvadrata, sa jednom salom koja prima stotinak osoba.

Postalo je uobičajeno da studenti vežbaju na hodniku ili u toaletima koji će, na njihovu sreću, ovog leta biti renovirani i prijatniji kao vežbaonice. Instrumenti na kojima se izvodi nastava su dotrajali, klaviri su stari u proseku koliko i sam fakultet – osam decenija.

Dvadesetak klavira potiče iz perioda od 1915. do 1940. godine. Razgovor sa Ljiljanom Nestorovskom, dekanom FMU i našom poznatom harfistkinjom, počinjemo nešto laganijim pitanjem – kako ova ustanova obeležava jubilej.

Toaleti pre klavira
Klaviri su u katastrofalnom stanju. Kod Ministarstva pravde smo konkurisali za dva polukoncertna klavira i jedan pijanino i nismo ništa dobili. Ministarstvo prosvete nam je dalo 3,5 miliona dinara da uredimo dotrajale toalete, što će biti urađeno ovog leta. Nama je, međutim, potrebno 20 klavira i jedan reprezentativan za koncertnu salu. Oko 15–20 hiljada evra košta jedan klavir, a koncertni su oko 120.000 evra. Ambasada Japana je svojevremeno donirala instrumente Beogradskoj filharmoniji u vrednosti od pola miliona evra i Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali ne i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kažu dekan Nestorovska i Ivana Perković, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju.

„Proslavu osam decenija postojanja naše ustanove započeli smo početkom godine – imali smo svečanu akademiju 31. marta u Narodnom pozorištu, a simfonijski orkestar FMU je u aprilu nastupio u Kolarcu. U pripremi je monografija koju radi Ivana Perković. Centralni događaj će biti održan 21. novembra na Dan fakulteta kada će biti održan gala koncert u Sava centru. Naš orkestar će činiti profesori FMU, a solisti će biti bivši studenti poput Stefana Milenkovića, Jovana Kolundžije, Romana Simovića. Stjepko Gut će svirati sa Big bendom FMU. Promovisaćemo tada i violinu koju smo reparirali, reč je Gvadanjiniju iz 18 veka, vlasništvu akademije, koja ima status nacionalnog dobra. Violina je dugo stajala u sefu, a Ministarstvo kulture nam je u njenoj reparaciji pomoglo 2009. određenim sredstvima. Maestro Bojan Suđić će objediniti sve učesnike na sceni.

Koga ćete, od onih koji mogu da vam pomognu da rešite problem prostora i instrumenata, pozvati da bude u publici u Sava centru? 

Mi uvek pozovemo sve za koje smatramo da mogu da nas razumeju i pomognu, tako će biti i sada. Pozvaćemo sve od ministara prosvete, kulture, gradske vlasti.... Ugostićemo i potencijalne sponzore. 

Vi ste manje od dve sezone na čelu FMU, šta ste do sada preduzeli i koja je adresa po vama prava?

Pokušali smo da dođemo do značajnih ljudi u vojsci jer znamo da su mnoge zgrade napuštene koje bismo možda mogli da koristimo. Očekuje nas do kraja meseca razgovor sa ministrom kulture koji je predviđen za počasnog člana naše proslave u novembru.

Nadam se da će ministar, kada nas poseti, videti gde studenti vežbaju. Zakupljujemo prostor za nastavu, veliku salu za mešoviti hor i pet učionica za džez odsek, što su veliki izdaci. Mi imamo 53 prostorije na fakultetu, ali nisu sve učionice.

I podrum smo adaptirali za nastavu. Koristimo SKC za studentske koncerte. Ranije smo iznajmljivali prostor na tri lokacije, a sada smo na Učiteljskom fakultetu gde imaju divnu salu, sa boljim koncertnim klavirom nego što je naš. Trenutno nam je Vojska izašla u susret pa Simfonijski orkestar FMU pred nastup ima probe u Domu Vojske besplatno.

Koje rešenje je po vašem mišljenju idealno kad je reč o prostoru?

Za nas je idealno rešenje nova zgrada sa novim instrumentima. Ukoliko je to nemoguće, mi smo spremni da razgovaramo o nekoj zgradi koja se ne koristi a mogla bi da se adaptira. Danas svaka osnovna škola ima bolju i veću salu od naše.

Dovoljno je reći da glavni grad naše države ima samo jednu koncertnu salu, u Kolarčevoj zadužbini. I Dom sindikata bi bio sjajno rešenje ako se renovira.

Ministarstvu prosvete ćemo se obratiti i zato što postoje mnoge srednje i osnovne škole koje su poluprazne. Fakultet u Zagrebu je, recimo, dobio zgradu u centru grada preko puta HNK, ali i 40 novih klavira u vreme mandata Ive Josipovića iako taj fakultet ima duplo manje studenata od nas i nema sve nivoe studija kao mi. U Beogradskoj filharmoniji sviraju gotovo svi naši učenici, zidaće se nova koncertna dvorana na Novom Beogradu gde će biti mesta za Beogradsku filharmoniju, a nama bi dobro došla i njihova sadašnja zgrada dok ne dobijemo neki naš prostor.

Osim toga, u brojnim kvadratima koji će se zidati oko velike koncertne dvorane u Novom Beogradu moglo bi pored Beogradske filharmonije da se nađe mesto i za Fakultet muzičke umetnosti.

Komentari4
8d37b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Romanticar
Molim Vas proverite informacije koje pisete... Fakultet umetnosti u Nisu gde su spojeni muzicka, likovna i graficka umetnost imaju jednu zgradu od 1 sprata... Studenti sa smera likovne i graficke umetnosti najvise ispastaju jer setaju na 3 lokacije u gradu. Nazalost zgradu svoju dobiti nece dobiti i to jos dugo. A svi gradovi u Srbiji imaju visak, napustene vojne zgrade, kasarne koje sluze kao skloniste pacovima, zmijama i drugim insektima.. Zasto drzava nece da dodeli ustanovama kulture? Zato sto je briga za kulturu. Odraz naroda je kultura, koja je kod nas u podrumu svakog podruma bilo kakve rupe u ovom sistemu...
Marija
Šta je sa "novom" zgradom u Kneza Miloša, negde u blizini Kanadske ambasade? Objekat je započet krajem 90-ih, stiglo se do krova i onda se stalo sa radovima. Skoro sam videla da je zgrada zarasla u korov. A silne projekte nam kačili po fakultetu kada je krenula izgradnja
Аренски Ада
Ја сам била студент ФМУ, и могу вам рећи да је због мањка простора тамо понекада заиста паклена атмосфера. Немаш где да се окренеш, клавир на факултету вежбаш у два ујутро (када дођеш на ред), професорима је била укинута и професорка соба, односно премештена на спрат, и некако је већина више и није користила - што значи да ти људи, практично, са улице уђу међу студенте, понекада не успеју да се заиста ментално припреме за рад него незадовољство и нервозу унесу на час, на испит. Оно што заиста јесте занимљиво, и што је, по мом дубоком уверењу, друга страна медаље, јесте, како каже и претходни коментар: недовољно интересовање за ову тему управо оних којих се она највише тиче. Сећам се када је пре двадесетак година на огласну таблу неко од професора поставио стари исечак из новина, где један од наших давнашних музичких посленика апелује да се пронађе нова зграда за Академију. Био је то "добар штос". За време декана Петрушевског покушало се нешто, али је и то све убрзо стало.
da da
Vidi se koliki je interes za ovu temu, nema komentara uopste.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja