nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.06.2017. u 22:10 A. Telesković

Javna preduzeća u plusu oko 21 milijardu dinara

Međutim, bilanse im i dalje opterećuju kumulirani gubici iz ranijih godina koji su na kraju 2016. dostigli 466,5 milijardi dinara
(Фото А. Васиљевић)

Javna preduzeća su, posle dugogodišnjeg negativnog poslovanja, već drugu godinu zaredom poslovala profitabilno, pokazuje Izveštaj o poslovanju privrede koji je krajem prošle nedelje objavila Agencija za privredne registre (APR).

Tako da su 2016. godinu završila u plusu od 21,15 milijardi. To je za 61 odsto bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu (13,14 milijardi). Kraj 2014. godine ove kompanije dočekale su u minusu od 43,96 milijardi dinara.

To, međutim, ne znači da su preduzeća u državnom vlasništvu rešila sve svoje probleme. Njihove bilanse i dalje opterećuju gubici iz ranijih godina. Nagomilani minus javnih preduzeća, na kraju 2016, iznosio je 466,5 milijardi dinara.

U odnosu na prethodnu godinu to predstavlja značajno povećanje kumuliranih gubitaka (418 milijardi dinara). Pri tome, povećan je i broj javnih preduzeća koja su iskazala te gubitke. I to sa 238 na 266 kompanija.

Gubici iznad visine kapitala iznose 110,8 milijardi dinara i veći su 2,1 odsto, u poređenju sa 2015. godinom. To znači da su ove firme praktično pojele sopstveni kapital. Prošle godine je bilo 68 kompanija čiji su kumulirani gubici bili veći od kapitala.

Posmatrano prema sektorima, gubitke su u najvećem iznosu kumulirala preduzeća koja su poslovala u oblasti snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (333,23 milijarde dinara). Njihov gubitak je 10,7 odsto veći u odnosu na prošlogodišnji. Sopstveni kapital „jele” su i kompanije iz sektora građevinarstvo, čiji su kumulirani gubici povećani za trećinu.

Tokom 2016. godine javna preduzeća su se intenzivnije zaduživala. Tako su njihove ukupne obaveze dostigle 961,82 milijarde dinara, što je 7,3 odsto više nego prethodne godine. Rastu ukupnog duga najviše su doprinele kratkoročne obaveze, koje su povećane za petinu i čine dve trećine duga, dok su dugoročna rezervisanja i obaveze smanjene za 10,7 odsto.

Prema rečima Nenada Gujaničića, iz „Vajz brokera”, akcionari korporacija koje ostvaruju ovakve rezultate odavno bi smenili svoje direktore.

Iako je prošlogodišnji krajnji rezultat bio značajno bolji od 2015. godine pa je dobit porasla 61 odsto, poražavajuća je činjenica da ova preduzeća donose prinos na kapital od 1,3 odsto i prinos na aktivu od 0,9 odsto. Šta to znači?

– Te dve kategorije praktično predstavljaju procentualnu zaradu u odnosu na kapital i imovinu kojima raspolažu. Time se meri uspeh biznisa. Recimo, neka firma ostvari milion evra dobiti sa 100 miliona evra kapitala, a neka druga ima istu zaradu i sa 10 miliona evra kapitala – objašnjava Gujaničić i dodaje da slično važi i za imovinu (aktivu).

Dakle, ovi pokazatelji mere koliko se efikasno koristi kapital i imovina preduzeća. Ističe da je pozitivno to što je zabeležen rast poslovnih prihoda od 8,4 odsto, ali i to što je operativni rezultat, odnosno poslovna dobit skočila 31,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dodaje.

– Međutim, neto dobitak je značajno okrnjena negativnim finansijskim rezultatom, a reč je o opterećenošću kreditima – kaže Gujaničić i dodaje da to može biti i posledica raznih drugih uzroka, poput otpisa potraživanja ili imovine…

APR je izveštaj objavio na osnovu zbirno obrađenih podataka za statističke i druge potrebe za 2016. godinu, kao i zbirno obrađenih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja koje su privredna društva, ustanove i preduzetnici dostavili agenciji. Pojedinačni finansijski izveštaji za najveća javna preduzeća, poput EPS-a ili „Srbijagasa”, na primer, još nisu objavljeni na sajtu APR-a.

Na papiru povećali broj zaposlenih

U 2016. godini javna preduzeća su zapošljavala ukupno 120.000 radnika, pa je broj zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu povećan za 5.554 radnika. Međutim, kako je na porast broja zaposlenih u tim preduzećima, pre svega, uticala statusna promena kojom je jednom javnom preduzeću pripojeno veliko društvo sa ograničenom odgovornošću sa izrazito velikim brojem zaposlenih (6.038). Reč je o Elektroprivredi Srbije, kojoj su pripojene elektrodistribucije, koje su do prošle godine bile posebna privredna društva. Ukoliko se izuzme efekat tog pripajanja u javnim preduzećima, onda je broj zaposlenih na godišnjem nivou smanjen za 484 radnika. 

Komеntari5
eefdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa
Nema u javnom pteduzecima nikskve efikasnosti to su drzavna pteduzeca za zaposljavanje veza, i to tako prolazi decenijama a Eps je samo najeklatantniji primer tog privrednog socrealizma. Stara je to prica iz vremena komunizma..
Student
Sumnjam u pouzdanost podataka. Kada su naši profesori sa fakulteta radili sveobuhvatnu analizu poslovanja naših preduzeća i došli do rezultata potpuno različitih od onih nama plasiranih, odgovor je bio da ne valjaju finansijski izveštaji. Pa gospodo, kako vam sad valjaju, kad vam idu u prilog?
student je zapalio zito
Kada kupite kamion i maksimalno ga iskoristite bez dinara ulozenog u njega onda ste pozitivno poslovali a sad sto se kamion raspao posto nije imao redovno odrzavanje ,koga briga ,narod casti dok mu ne pukne pred ocima
Mita Bekrija
Ne verujem da su javna preduzeća profitirala, to je predstava za MMF koji je izričit da ih treba reformisati jer su teret gradjanima a plen političarima. Zaposlili su koga su mogli, izmišljaju radna mesta za stranačku vojsku, samo su na platnom spisku.
Marko
Onda uraditi reviziju i naci lopove u prethodnom periodu. Ili smo svi ludi i prividja nam se da su drzavn apreduzeca bila necije krave muzare na putu do zatvora?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja