subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.06.2017. u 22:00 Ana Otašević
INTERVJU: Šefket Pamuk, turski akademik

Naši neoosmanisti ne razumeju prošlost

Obnavljanje ideje o osmanskom prostoru ne pomaže vezama Turske sa zemljama koje su nekada bile deo Osmanske imperije. Oni koji koriste ovu terminologiju ne razumeju prošlost na kojoj tvrde da zasnivaju svoju politiku
(Фото Анђелко Васиљевић)

Nejednakosti u društvu nisu posledica ekonomskih, već pre svega političkih odluka, kaže Šefket Pamuk, jedan od najznačajnijih savremenih ekonomskih istoričara koji boravi u Beogradu kao gost izdavačke kuće Arhipelag i Centra za liberalno-demokratske studije. Šefket nije nepoznat ljubiteljima nobelovca Orhana Pamuka, njegovog mlađeg brata, u čijim knjigama se pojavljuje kao književni lik.

Voli da nas stavlja u svoje romane, često ne menjajući imena. To mi prija, na taj način se sećamo detinjstva, kaže u razgovoru za Politiku uoči predavanja na temu ekonomske istorije u jugoistočnoj Evropi. Iako obojica žive u Istambulu, nedaleko jedan od drugoga, za porodičnom trpezom ih okuplja majka. Pisanje knjiga je često važnije od porodične obaveze.

Šefket je život posvetio proučavanju ekonomske istorije Turske, Balkana i Bliskog istoka. Profesor je ekonomije na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu, saradnik Ataturkovog instituta za modernu tursku istoriju i član Turske akademije nauka. Predavao je na najznačajnijim američkim univerzitetima i na Londonskoj školi ekonomije, bio je šef savremenih turskih studija na Evropskom institutu.

Značajan deo istraživanja posvetio je istoriji ekonomskih nejednakosti u Evropi. – Zajedničko za sve periode kojima sam se bavio je da društvena pravila određuju matrice nejednakosti. Stepen nejednakosti zavisi od raspodele moći, od pravila koja ne zavise samo od tržišta i načina produkcije, već od političkih odluka. Ne možemo da razumemo ekonomiju bez razumevanja političkog konteksta.

To je kontekst u kome posmatra ekonomski razvoj jugoistočne Evrope u periodu od nekoliko vekova koju je proučavao u okviru studija Osmanske imperije. Njegova istraživanja otkrivaju da se jaz između Jugoistočne i Zapadne Evrope nije mnogo promenio, da je, naprotiv, postao još veći.

– Ako uporedite sa drugim regionima u svetu, jasno je koliko su politika, rat i mir uticali na razvoj ovog regiona u poslednja dva veka. Nejednakost između ovog regiona i Zapadne Evrope je u ovom periodu postala veća. U Jugoistočnoj Evropi, kao i na Bliskom istoku, politika određuje kakav će biti ekonomski napredak.

To je slučaj i danas. Posmatrajući evoluciju u periodu od nekoliko vekova, Pamuk kaže da ne treba očekivati brze promene.

– U poslednjih tridesetak godina veliki deo bivše Jugoslavije nije dobro stajao. Članstvo u Evropskoj uniji nije brzo rešenje, to pokazuje slučaj Grčke, ali i Bugarske i Rumunije. Za ekonomski razvoj je potrebna relativno snažna država, ali ta veza između države i ekonomskog razvoja nije jednostavna.

Nejednakosti koje se povećavaju u Zapadnoj Evropi, SAD i Kini biće važno političko pitanje, kaže Pamuk. One su posledica međunarodnih pravila igre koja su ustanovljena 70-ih i 80-ih godina, kada su širom otvorena vrata neoliberalnoj ekonomiji. Gde je alternativa? – Nemamo jasne odgovore kako se odvija ekonomski razvoj. Ekonomisti ne mogu da daju jednostavne recepte društvima. Naročito je to slučaj kada neko dođe sa strane i počne da vam objašnjava kako će izgledi vaš ekonomski razvoj. To pre svega ima veze sa tim da li je društvo sposobno da se nosi sa političkim izazovima.

Ovo pitanje danas sebi postavljaju mnogi turski intelektualci, suočeni sa političkim zemljotresom u svojoj zemlji. Kao i njegov brat, Šefket Pamuk nije odlučio da napusti Istanbul gde je proveo veći deo života.

– Kada pogledamo unazad, prolazili smo kroz dobra i kroz loša vremena. Sada prolazimo kroz politički teška vremena. Ekonomski nije lako, ali je politička situacija još teža. Istorija nas uči da teška vremena na kraju prođu. Koliko će to trajati – ne znamo, odgovara uz nužnu opreznost. Javno istupanje turskih intelektualaca je pod lupom vlasti njihove zemlje.

Obnavljanje ideje o osmanskom geopolitičkom prostoru, koja se poslednjih godina provlačila u izjavama turskih državnih predstavnika, smatra političkom manipulacijom.

– Upotreba termina neoosmanizam, osmanski prostor i slično ne pomaže vezama Turske sa zemljama koje su nekada bile deo Osmanske imperije. Oni koji koriste ovu terminologiju ne razumeju prošlost na kojoj tvrde da zasnivaju svoju politiku. Upotreba ovih termina često nema drugu namenu osim lične promocije.

Istorija je, kao i njegovom slavnom bratu, ključ za razumevanje današnje situacije. – Obojica smo na različite načine zainteresovani za istoriju, iako na nju gledamo odvojeno. Siguran sam da se i u Srbiji mnogi bave uticajem istorije na razumevanje ovdašnjeg društva.

Pamukovo predavanje je prvo u seriji „Beogradskih predavanja iz ekonomske istorije” koja će po pozivu jednom godišnje držati poznati svetski ekonomski istoričari

Komеntari1
0ff6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan T
Kao student imao sam nesto kontakta sa turskim studentima. Na svoje zaprepascenje shvatio sam da njih uopste ne uce o zverstvima koje su njihovi preci pocinili nad svim okolnim narodima. Za njih je osmansko carstvo bilo zecici i cvetici, i uopste im nije jasno zasto ih bas svi narodi iz njihove bivse imperije, kao i svi susedni narodi, strastveno mrze. Nije onda cudo sto nastupaju pokroviteljski, zbunjeni odgovorom koji dobijaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja