utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:40

Država traži savetnika za privatizaciju PKB-a

Još nije poznat model po kome bi mogao da bude privatizovan jedini preostali veliki državni kombinat
Autor: I. Albunović utorak, 13.06.2017. u 21:25
За куповину комбината заинтересовано осам инвеститора (Фото Р. Крстић)

Odluka o tome na koji način će država privatizovati Poljoprivrednu korporaciju Beograd uskoro bi trebalo da bude poznata, ali ne do kraja ovog meseca kako je ranije bilo najavljivano.

PKB je objavio poziv za izbor privatizacionog savetnika a zainteresovani ponude mogu da dostave do 20. juna. 

U Ministarstvu privrede nisu konkretno odgovorili na pitanje „Politike” da li su blizu rešenja na koji način bi mogao da bude privatizovan jedini preostali veliki kombinat u rukama države, čiji je najvredniji kapital poljoprivredno zemljište.

Od Pančevačkog mosta do Čente sva zemlja PKB-a je uz put i izuzetno je vredna, a na pojedinim lokacijama bližim Beogradu hektar vredi i do milion evra.

– Postupak izbora privatizacionog savetnika PKB korporacije je u toku. Ministarstvo privrede će, u narednom periodu, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti vladi najoptimalniji način za privatizaciju – navodi se u odgovoru kao i to da postoji nekoliko mogućnosti: prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo ili kombinacija nekih od navedenih modela.

Prema tekstu javnog poziva, zadatak privatizacionog savetnika biće, između ostalog, upravo to da na osnovu pravne i finansijske analize proceni vrednost firme i predloži model privatizacije. Koji je krajnji rok za objavu tendera nije poznato jer nadležni kažu da će to zavisiti „od niza aktivnosti koje prethode objavi javnog poziva, a koje su različite za svaki model privatizacije”.   

Za kupovinu Poljoprivredne korporacije Beograd interes je već iskazalo osam investitora. Pisma o zainteresovanosti početkom 2017. godine poslale su kompanije „Matijević” i „MK grupa” Miodraga Kostića, „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve kompanije iz Velike Britanije, jedna iz Kine i jedna iz Singapura, kao i jedan privrednik iz Kovina.

Odluku o raspisivanju poziva za izbor savetnika doneo je 9. juna odbor direktora PKB-a.

Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a kaže da sindikati neće odustati od svog predloga da se ide na strateško partnerstvo u kome bi država zadržala većinski paket akcija. Radna grupa za privatizaciju PKB-a, dodaje, formirana je početkom ove godine ali se još nije sastala.

– Predstavnici sindikata nisu prisustvovali ni otvaranju ponuda zainteresovanih investitora iako su imenovani u radnu grupu i to im je obećano – kaže Đorđević.

Ako je suditi po svim dosadašnjim koracima koje je preduzimala država za PKB će se verovatno tražiti strateški partner. To je nagovešteno još u septembru prošle godine kada je Skupština grada prenela oko 99 odsto akcija ovog preduzeća na Republiku. Ali takvu mogućnost najavio je i tadašnji ministar privrede Željko Sertić ubrzo pošto je, prošle godine, propao prvi pokušaj privatizacije (po tenderu iz 2015) jer nije bilo zainteresovanih iako je početna cena od 154 miliona evra već bila spuštena na 50 odsto od vrednosti imovine.

Ovo preduzeće ima u vlasništvu 23.000 hektara zemlje, od čeka 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara potencijalno građevinskog zemljišta. PKB je pre dva godine prodao kompanijama MPC Petra Matića i nemačkom „Lidlu” ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni (kod naselja Greda i Borča) za 700.000 do milion evra po hektaru. Iako zvanično pred privatizacijom nedavno je (na istoj lokaciji) takođe oglašena prodaja dve parcele. Kako saznajemo, na oglas se javilo nekoliko zainteresovanih kupaca.  


Komentari22
c9792
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miljan
Moj savet je ne da prodamo, nego da zatvorimo PKB, ili barem farmu svinja Vizelj, jer mnogo smrdi u julu Beograđanima, kada krenu sa djubrenjem i zaoravanjem njiva koje su bile pod pšenicom, ječmom...stvarno nema smisla...
Mirko Dragacevac
Drzava trazi "savetnika" koji ce reci da ostatak PKB-a prodaju strancima. Uskoro ce stranci moci da kupuju zemlju u Srbiji pa im treba ponuditi najbolje. Vlasti su decenijama unistavale nase kompanije da bi mogli da ih prodaju u bescenje. Sad je stvarno doslo do dna, jer kad se proda baza koja hrani stanovnistvo zemlja konacno gubi sve atribute nezavisnosti. Lazni car Acika Mali je odradio posao koji su mu poverili Blerovi i Klintonovi, Srbija je dovedena do prosjackog stapa! Ako nista drugo nije moglo da motivise verne podanike da razmisle svojom glavom i podignu glas ovo bi trebalo.
kriska
PKB treba privatizovati po ceskom modelu - vaucerima. Deonica treba biti onoliko koliko ima penzionera kojima je umanjena penzija. To bi bila kompenzacija za specificno dugovanje nastalo umanjenjem penzija. Upravljanje treba predati namenski formiranom strucnom odeljenju Penziono Invalidskog Osiguranja Srbije. Prihodima of poslovanja PKB popunjavati rashode PIO. Time bi se istovremeno resilo pitanje privatizacije i ozdravljenja PIO.
Филозоф
Хммм, што се тога Тито није сетио?! Можда зато што је више волео земљу, раднике и сељаке.
Preporučujem 9
Zoran Popovic
Prodaja PKB-a je jos jedan dokaz o sterilnosti ove vlade bez ideja a takodje o vladi koja se zasniva na korupciji. Amin.
miroslav
Bolje prvo vratite zemlju paorima iz okoline od koje je delom i nastao kao povlasceno mezimce komunistickih vlasti.
marko
Управо тако, прво да се врати ситним пољопривредницима, па затим да се остатак од сигурно 10 хиљада хектара да свим малим који хоће да раде. А у следећој етапи да се одузме овим великима што су добили као поклон кроз приватизације, и да се опет подели мањима који хоће да раде. Што се тиче фарми ПКБ, верујем да има пуно заинтересованих, и да би купили фарму и без метра земље. То само код нас наши бизМисмени нису у стању да раде ако немају заокружену и монополистичку причу. Тако да држава мора да заузме став да само мале фарме треба да имају земљу, а све ове велике искључиво на слободно тржиште, а не да заокружују приче и да диктирају услове мимо нормалног тржишта.
Preporučujem 0
deki
Filozofe, paorima je ta zamlja i oduzeta u vreme komunizma (ako vam je ono bio komunizam). E, sad, nisu losi oni koji su uzeli, vec ovi sto ne vracaju. Cudna neka logika. Ja ne znam ko je gori.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja