sreda, 28.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:10
FORMULE ŽIVLjENjA

Upravljanje brigama

Autor: Zoran Milivojevićnedelja, 18.06.2017. u 08:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Rezultati različitih istraživanja su pokazali da ljudi u našem regionu previše brinu u odnosu na neke druge, od nas geografski udaljene narode. Kada veliki broj pojedinaca značajan deo svog vremena svakodnevno posvećuje zabrinutosti oko najrazličitijih stvari, to smanjuje njihov doživljaj kvaliteta sopstvenog života.

Zabrinutost jeste korisno osećanje koje nam pomaže da se zaštitimo od mogućih budućih negativnih scenarija. Dobit koju imamo od zabrinutosti je dvojaka. S jedne strane se pitamo šta možemo da učinimo u sadašnjosti kako bismo sprečili zamišljeni negativni razvoj. Sa druge strane se pitamo, ukoliko takav razvoj ne možemo da sprečimo, kako da se što bolje pripremimo za njega ukoliko se obistini.

U našem mentalitetu postoje različiti razlozi koji čine da su ljudi zabrinuti i onda kada to nije razumno. Tako, na primer, roditelji smatraju da kada ne bi bili zabrinuti za postupke svoje odrasle dece,  to bi značilo da su prestali da ih vole. Neki smatraju da time što su veoma zabrinuti oko nečega što im je važno, doprinose da se neka viša sila na njih sažali i pobrine za pozitivni ishod. Treći smatraju da kada ne bi bili zabrinuti, drugi bi smatrali da su neodgovorni.

Za one ljude koji smatraju da previše brinu i kojima to predstavlja problem, poznati američki psihoterapeuti Meri i Robert Gulding su razvili program oslobađanja od „zavisnosti od zabrinutosti”, kojeg su opisali u knjizi „Upravljanje brigama”.

Suština ovog programa je da ljudi koji previše brinu počnu da razmišljaju o sopstvenim brigama i da prema njima zauzmu određeni stav na osnovu čega će upravljati svojim mentalnim i emotivnim procesima. Prvo pitanje koje neko treba sebi da postavi jeste da li neka njegova konkretna briga spada u male, srednje ili velike brige. Drugo pitanje koje treba sebi postaviti jeste koliko je verovatno da se zamišljeni negativni scenario obistini. Ukoliko je to veoma malo verovatno, takva briga je „kreativna fantazija”, što znači da je treba odbaciti. Ukoliko postoji značajniji rizik da se negativni scenario obistini, osoba treba da se zapita da li ona može nešto da učini da se to spreči. Ukoliko ona ne može da spreči takav razvoj, briga spada u kategoriju „izvan moje moći”, što znači da je takođe treba odbaciti.

Kada postoji značajniji rizik da se briga ostvari i kada osoba procenjuje da može nešto da učini kako bi to sprečila, ona treba da razmisli o svojim izborima, o tome šta bi tačno mogla da učini. Nakon toga ona treba da odluči da li je voljna da to zaista i učini. Ako nije voljna da to učini, to sebi treba da prizna. Kada svoje „trebalo bi” zameni sa „ne želim”, ona odbacuje takvu brigu. A ako jeste voljna, tada treba da odmah stupi u potrebnu akciju umesto da nastavi da brine. 


Komentari10
07f6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Kako da zivimo sto kvalitetniji zivot, zivot sa sto manje briga?Kako da upravljamo nasim duhovnim mocima i kako izbalansirati nasa osecanja i razum? Da li smo voljni da u svim zivotnim situacijama pragmaticno postupamo ili samo mudrujemo i pasivno posmatramo dogadjaje, pojave i procese? Kako da se ponasamo i sto nam preostaje kada procenimo da je otklanjanje briga "izvan nase moci"? Odgovore na ova i slicna pitanja moguce je kompletirati ako ih sagledamo i u spiritualnom konteksu. Kako nam je nuzno potrebna svakodnevna fizicka aktivnost da bismo imali sto bolju fizicku kondiciju, tako nam je nuzno potrebna "spiritualnih kondicija" kako bismo imali sto kvalitetniji zivot sa sto manje briga i strahova. Kada brige izmicu nasoj kontroli, onda umesto straha i panike kao pratecih cinilaca okrenimo se Bogu i molitvi. Nase stalne brige i strahovi nece cuvati nasu odraslu i zrelu decu koja hoce samostalno da zive daleko od nas, vec nasa - ljubav, vera i nada u Boga kome se za njih zauvek molimo
Slavka T.
Osobe koje pozitivno misle i rade najcesce su bezbrizne, a kada se suoce sa brigama racionalno ih prevazilaze. S druge strane, negativci u svemu vide razloge za brigu, pa time opterecuju sebe i druge. Inertne i emocionalno nezrele osobe drze se principa-"brigo moja predji na drugoga", pa im je potrebn strucna pomoc, jer ako se ona blagovremeno ne pruzi, oni postaju tesko izlecivi zavisnici, sto remeti porodicne i sire drustvene odnose. Kako se povremeno suocavamo sa licnim, porodicnim i drustvenim brigama, moramo se naoruzati iskustvom kako bismo preventivno delovali i u nevoljnim situacijama bili spremniji da ih prevazidjemo. Postoji bogata popularna (kao ovaj clanak) i naucna literatura (kao "Upravljanje brigama"), a narocito je nezamenljiva ziva rec strucnjaka. Mnogi povrsno shvataju svoje brige, pa po principu -"udri brigu na veselje", utehu nalaze u alkoholu. Nakon izvesnog vremena postaju zavisnici i kasno shvate drevnu narodnu mudrost: "Brige prolaze u kafani, ali do sutra!"
Ilic Momcilo
Brinuti se mora,jer je briga sastavni deo ljudske licnosti.Briga ima puno i razlicite sustine ,razloga i "karaktera".Postoji jedana briga koju smo taman, u vecini, poceli uspesno da ucimo,kada su dosli neki ljudi i rasterali nas od daljeg ucenja te brige i naterali nas velikom prevarom, da nam najveca briga postane novac i "LICNO JA I SAMO JA".Ja delim brige na vise i manje dobre,cak i one koje ne valjaju,ali sam se posebno razocarao napustanjem navedenog ucenja o vrlo lepoj,dobroj i sigurno vrlo potrebnoj,a to je briga,ne samo za sebe svoje i sve licno,vec obavezna briga i o drugima,koja je najcesce potrbna.Osim gole price,postoje mnogi primeri potrebe za tom vrstom, na zalost, nestale brige.
jasmina
Ako i brinemo mnogo kao narod, onda to radimo krajnje nekonstruktivno, plitko i iracionalno, jer ne bismo bili tu gde jesmo da smo na vreme brinuli o svojoj budućnosti.
Maria
Rezultati kojih istrazivanja su pokazali da mi previse brinemo u odnosu na druge narode? Nesto ne mogu da nadjem da je ikada negde neko u Srbiji sproveo takvo istrazivanje (sumnjam da bi se istrazivaci u drugim zemljama bavili time). Bas bih volela da procitam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar / Život i stil
Život i stil
Život i stil
Život i stil
Život i stil
Život i stil

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja