nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 17.06.2017. u 22:00 Aleksandar Apostolovski
POSLEDNjA TAJNA MLADE BOSNE: ŽIVOT I SMRT VLADIMIRA GAĆINOVIĆA (1)

Hercegovački hajduk zapadnjačkih manira

Jedan od ideologa revolucionarne omladine u Bosni, prijatelj Lava Trockog i Tina Ujevića, jednako je uživao u izučavanju pesnika i filozofa i pravljenju bombi
(Фото: породична архива)

Nije Vladimir Gaćinović imao grlo uličnih polemičara i galamdžija nego diskreciju prefinjenog i intelektualno uzvišenog revolucionara. Izgledao je kao div, koji je izrastao iz hercegovačkog kamena. Presudno je uticao na Gavrila Principa, dok su tiho razgovarali šetajući Kalemegdanom. Sretao se sa Lavom Trockim u pariskom hotelu „Odesa”, drugovao sa velikim hrvatskim pesnikom Tinom Ujevićem. Imao je 27 godina kada je umro u Ženevi pod misterioznim okolnostima, 11. avgusta 1917. godine.

Ko je zapravo bio jedan od melanholičnih ideologa i glavnih organizatora Sarajevskog atentata koji je jednako uživao u izučavanju pesnika i filozofa i pravljenju bombi?

Možda ga je najbolje opisao Lav Trocki, koji ga je upoznao u Parizu: „Pored mene u ćošku kafea ’Rotonda’, u gustom dimu, sedi neki mladi Srbin. Bez obzira na veoma šarenu publiku, čovek i preko volje zaustavi svoj pogled na njemu. To je jedna od onih figura koje kao da su stvorene zato da bi kod urednih ljudi izazvale nespokojstvo. Visok, mršav, ali snažan, mrk, sa izrazom nemira i energije u očima i crtama lica, on oštroumno posmatra sve i svakoga, požudan utisaka iz tuđeg života, ali sposoban da se ne izgubi u njemu. Ovaj mladi čovek – jedva ako su mu 23 godine – ima svoj cilj. On je Srbin iz Bosne i Hercegovine, drug Principa i Ilića...” (Danilo Ilić, član Mlade Bosne).

Profesor dr Radoslav Gaćinović ustupio nam je iz porodične arhive dokumentaciju o svom slavnom pretku, citirajući njegove reči: „Srpski revolucionar, ako hoće da pobijedi, mora biti umjetnik i konspirator, imati talenta za borbu i stradanje, biti mučenik i zavjerenik, čovjek zapadnih manira i hajduk, koji će zaurlati i povesti boj za nesrećne i pogažene”.

Vladimir Gaćinović:Srpski revolucionar, ako hoće da pobijedi, mora biti umjetnik i konspirator, imati talenta za borbu i stradanje, biti mučenik i zavjerenik

Vladimir je rođen u selu Kačanj 25. maja 1890. godine. Nakon završetka osnovne škole u Bileći, od 1901. pohađa gimnaziju u Mostaru. Već tada, u gimnazijskim danima, osnivao je tajna đačka udruženja i aktivno učestvovao u radu literarno-filozofskih društava.

Godine 1907. Vladimir je pohađao Bogosloviju u Reljevu, a početkom 1908. postao je član redakcije mostarskog lista „Narod” u kojoj je ostao sve do aneksije Bosne i Hercegovine, koju je 5. oktobra proglasila Austrougarska. List je tada pod pritiskom cenzure ugašen.

Uhapšen je 20. oktobra 1908. zbog javnog otpora okupatorskom teroru. Posle izlaska iz zatvora, Gaćinović preko Crne Gore prelazi u Srbiju. Zajedno s mladobosancima Bogdanom Žerajićem, Dragutinom Kokanovićem, Acom Bogdanovićem i Jovom Gašićem, u Vranju završava obuku za komite. Maturirao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji u junu 1910. godine i upisao studije književnosti kod Jovana Skerlića na beogradskom univerzitetu.

Kao jednom od najboljih studenata, srpska vlada daje mu stipendiju za studije filozofije u Beču 1911. godine.

Iste godine u jesen, u Beogradu se upoznaje sa Ljubom Jovanovićem Čupom, urednikom „Pijemonta”, lista koji je imao možda i najveći uticaj na omladinu tog vremena. Po nagovoru Jovanovića, Vladimir Gaćinović stupa u tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt”, poznatu i kao „Crna ruka”.

Povereno mu je rukovođenje borbenom organizacijom Bosne i Hercegovine i grupama studenata po Evropi. Međutim, već posle mističnog ceremonijala prilikom primanja u organizaciju, Gaćinović je osetio da gubi nešto od svoje revolucionarne nezavisnosti.

U leto 1912. godine Vladimir Gaćinović odbija da služi vojsku u Austrougarskoj monarhiji, zbog čega se više nije mogao vratiti u otadžbinu. Početkom 1913. preko Italije stiže u Švajcarsku i u Lozani nastavlja studije, krećući se u društvu poznatih ruskih revolucionara. Susret u Lozani s ruskim socijalistom-revolucionarom Markom Andrejevičem Natansonom učvrstio je Gaćinovićevo uverenje da se sloboda ne stiče bez žrtava i žrtvovanja. Tokom 1913. i 1914. učestvuje u aktivnostima Mlade Bosne, veličajući Bogdana Žerajića, koji je posle neuspelog atentata na generala Varešanina u junu 1910. izvršio samoubistvo. Taj čin snažno je odjeknuo među borbenom omladinom u BiH.

Tin Ujević je o svom prijatelju Vladimiru Gaćinoviću ostavio sledeći zanimljiv zapis: „Imam ga još i sada pred očima, kakav je dolazio u kafe ’Rotonda’: visok, sa brčićima i nekoliko dlaka na opaljenu licu, sa teškim štapom u ruci, sa crnom kravatom na kragni, pogledom je streljao daleko iz očiju koje su se kresile kao živi oganj, ali, kada se čovek približio, video je u tome pogledu toliko dobrote i krotkosti, da je napokon otkrio da se u tom  Hercegovcu sakriva prava slovenska duša.”

Komеntari13
32560
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladija Sarac
Dok su drugi Srbi bili na solunskom frontu, taj veliki borac za slobodu Gacinovic je 1917 sedeo u kaficu u Zenevi, pio pivo i jeo kolace? A to bez kafice ne ide, pa mu je ista i presudila... Ko mu je placao studije u Zenevi, kafu i kolace? Pre ce biti Komunisticka internacionala nego Mlada Bosna ... Zbog cega se od njega pravi heroj?
Marko
90% Srba iz Bosne i 95% Srba iz Hrvatske se borilo protiv Srbije i Crna Gore. Srbija je u tom ratu tesko stradala skoro bez premca u ljudskoj istoriji, Crna Gora manje jer je relativno brzo kapitulirala.
Србенда
"Уједињење или смрт" - српска тајна организација чији су чланови били Срби све три вере, а која је имала три циља по приоритетима: 1. Ослобађање свих српских земаља које су под окупацијом 2. Уједињење ослобођених српских земаља са Србијом 3. Уједињење са осталим ослобођеним јужнословенским народима који то желе (укључујићи и Бугарску) Млада Босна је непостојећа организација, синтагма коју је сковао Владимир Ћоровић годинама након сарајевског атентата, иначе познат по својим не баш српским ставовима настојећи јој дати све јужнословенски карактер братства и јединства са револуционарним тежњама. На жалост, ту подметачину многи су прихватили и ако нема везе са истином. Организација Уједињење и смрт била српска ослободилачка организација чији су циљеви горе наведени, а који нису никаква револуција или рушење друштвеног поретка унутар државе него ослобађање од окупатора и уједињење са матицом.
Martins
Mozemo se samo prisecati tih ideja da nam vise nikada ne padnu na pamet.
Радован.СССС
А ти си те идеје заменио идејом мирног, доброг, конфорног живота односно животарења без таласања и, не дај Боже, жеље за слободом. Или, како рече Шантић: "Волови јарам трпе а не људи, Бог је слободу дао за човека". Али, шта зна ...
Saša
oni koji znaju ćute , oni koji neznaju pričaju

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja