subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.06.2017. u 10:11 Branka Vasiljević

Supstance iz vinčanskog dima nisu bezopasne

Materije koje meri Zavod za javno zdravlje su u granicama normale, ali ima jedinjenja koja se u požaru na deponiji oslobađaju, a ne mogu se izmeriti jer nemamo instrumente
(Фото Д. Жарковић)

Žitelji Karaburme, Višnjice, Višnjičke banje, Lešća, Rospi ćuprije, Koteža, Borče, Slanaca, Mirijeva, Zvezdare, a povremeno i delova Palilule i centra grada u poslednjih mesec dana i te kako osećaju kako izgleda kada gori najveća deponija u gradu. Od dima i teškog mirisa ne mogu da otvore prozore, da izađu u šetnju, na njivu, u voćnjak…

Situacija se, kako kažu nadležni, polako smiruje, otvorene vatre na otpadu nema, ali i dalje se na dubini od po dvadesetak metara u utrobi deponije pale metanski čepovi. Oni izazivaju dim koji vetar raznosi na različite strane.

Na dvadesetak mernih mesta stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje svakodnevno kontrolišu kvalitet vazduha i prisustvo materija koje mogu da izmere opremom koju imaju. Rezultati pokazuju da nema prekoračenja kad su u pitanju ugljen-monoksid, azotni oksidi, sumpor-dioksid, suspendovane čestice i prizemni ozon.

U ovoj instituciji savetuju sugrađane, naročito osetljive osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima, stare, decu, trudnice i dojilje da u slučaju pojave dima i neprijatnog mirisa obavezno smanje boravak na otvorenom.

Prema ocenama stručnjaka, bez obzira što je kvalitet vazduha u granicama normale, ovaj dim nije bezazlen. Kako kaže prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta, dim je vrlo složen sistem koji čini niz različitih zagađujućih supstanci.

– Te supstance mogu da budu obične čestice prašine koje mogu da sadrže toksične teške metale, zatim čađ sa policikličnim aromatičnim jedinjenjima, a ona su otrovna i kancerogena. U toj čađi dešava se da se nađu i polihlorovana jedinjenja od kojih su neka izrazito kancerogene i mutagene supstance koje mogu da utiču na razvijanje ploda – objašnjava Gržetić i ističe da toksične teške metale i čađ Gradski zavod za javno zdravlje može da meri jer ima opremu, ali da u Srbiji nema laboratorije koja može da meri dioksine i furane, jedinjenja koja u tom plamenu na deponijama najviše i nastaju.

– Oni i u malim koncentracijama imaju uticaj na ljudsko zdravlje. Zbog toga apelujem na naše nadležne da nabave opremu. Ona jeste izuzetno skupa. Pola miliona evra košta mašina koja to može da meri, a i njeno održavanje nije uopšte jeftino. Potrebno je na godišnjem nivou izdvojiti i do 50.000 evra za tu svrhu, ali bi bila izuzetno značajna za proveru kvaliteta životne sredine. Nadležni u gradu kažu da je za sanaciju deponije potrebno oko 300 miliona evra, pa zar je onda mnogo izdvojiti novca za jednu ovako važnu laboratoriju? – pita se Gržetić.

On napominje da Gradski zavod ne greši kada kaže da su koncentracije merenih supstanci bezbedne, da su ispod maksimalno dozvoljenih.

– Kada se njihov rizik računa pojedinačno, potpuno su u pravu. Ali kada se svi ti rizici supstanci, koje se pojavljuju u požaru na deponijama, teški metali,  dioksini, furani... saberu, oni prekorače maksimalnu vrednost i onda je to nebezbedno za ljude, a posebno za starije, decu, trudnice, bolesne... – priča Gržetić. On nije siguran kako će se ova situacija rešiti jer problem na deponiji postoji godinama.

A tom problematikom do sada se ozbiljno nije bavila nijedna vlast. Pri formiranju deponije još pre 40 godina niko nije konsultovao stručnjake koje ova zemlja i ovaj grad imaju. Deponija je građena na otvorenom, u blizini Dunava i plodnih oranica. Sada, nažalost, svi plaćamo ono što decenijama nije urađeno kako treba.

Zagađenje koje se trenutno javlja u vazduhu jedna je priča, ali se pomalo zaboravlja na takozvanu procednu vodu koja se iz deponije sliva u Dunav, koja je takođe opasna i otrovna.

– Sreća da je Dunav velika reka i da velika količina vode protiče na mestu gde se ta toksična tečnost uliva pa je znatno razredi. Po zakonu ta procedna voda bi morala da ide u fabriku za prečišćavanje, koju mi za sada na deponiji nemamo – napominje Gržetić i ističe da ova deponija traži jedno kompleksno rešenje.

Mnogi u gradu se nadaju da će problem deponije u Vinči, najcrnje ekološke tačke u Evropi, početi da se rešava od 13. jula kada se otvore ponude kompanija koje žele da učestvuju u javno-privatnom partnerstvu u njenoj sanaciji.

Komentari2
bac78
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Немања
"Супстанце из винчанског дима су опасне" је требао бити наслов. Није немогуће = могуће.
Мила
Супстанце из винчанског дима нису безопасне? Нисмо ни сумњали...малом и екипи је важније да на бесмисленој фонтани украде више од 1,5 милиона евра него...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja