četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Ko gospodari Fejsbukom

Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 18.06.2017. u 22:00
Ова друштвена мрежа, баш као и сервиси попут „Гугла”, бележи све виртуелне трагове које остављамо. Ти подаци касније се продају другим компанијама које на основу тога својим циљним групама потурају онлајн огласе (Фото Пиксабеј)

Da li „Fejsbukom” gospodari menadžment te kompanije na čelu s Markom Zakerbergom? Ili ovom društvenom mrežom vladaju korisnici koji takođe kreiraju sadržaj? A možda njome zapravo caruju programi i algoritmi koje svi mi besplatno hranimo svojim podacima?

Verovali ili ne, na sva tri pitanja može se dati potvrdan odgovor. To je zaključak debate održane nedavno u Naučnom klubu Centra za promociju nauke.

Učesnici razgovora o temi „Ko gospodari Fejsbukom” saglasili su se da ova društvena mreža, baš kao i servisi poput „Gugla”, beleži sve virtuelne tragove koje ostavljaju korisnici. Ti podaci kasnije se prodaju drugim kompanijama koje na osnovu toga lociraju svoje ciljne grupe i poturaju im onlajn oglase za svoje robe i usluge.

Ali, umesto da izbacimo računare kroz prozor i zgromimo naše mobilne uređaje, bolje bi bilo da, za početak, zavirimo u opcije podešavanja „Fejsbuka” i ograničimo krug osoba koje će moći da vide naše statuse i objave na ovoj društvenoj mreži, rekao je Ivan Rečević, konsultant u oblasti IT preduzetništva.

„Te opcije nisu baš skrivene, ali do njih treba doći i razumeti šta one znače. To je kao kad vozite i znate da menjate brzinu i okrećete volan, ali da biste se zaista upoznali s mogućnostima automobila morate da pročitate uputstvo. Isto tako i korisnici treba da se upoznaju s onim što im ’Fejsbuk’ pruža, kao i s ograničenjima koje sami mogu da uspostave”, objasnio je Rečević.

Oni koje užasava to što informatički moguli iz Silicijumske doline mogu da lociraju svaki naš lajk, neće mnogo postići ni gašenjem naloga. Jer, kako je istakla Marija Mitrović Dankulov s Instituta za fiziku, razvoj tehnologije je znatno pre „Fejsbuka” omogućio da ljudi, hteli to ili ne, ostavljaju određene informacije o sebi a da i ne koriste internet.

„I kad razgovaramo mobilnim telefonom ili plaćamo karticama, mi ostavljamo tragove”, navela je ona.

Jedan od povoda za ovu tribinu bilo je i nedavno istraživanje projekta „Šer lab”, koji čini mali tim naučnika iz Novog Sada i Beograda, o tajnama ove društvene mreže. Jedan od učesnika tog poduhvata, lektor na beogradskom Filološkom fakultetu Jan Krasni, istakao je da i sam sa studentima komunicira prevashodno posredstvom „Fejsbuka” kojeg je, smatra on, nemoguće ignorisati.

„’Fejsbuk’ sada ima oko dve milijarde korisnika, a taj broj će samo da raste. Reč je o jednoj infrastrukturi koju ne možemo prenebregnuti jer je isuviše velika. Ona funkcioniše tako što mi ostavljamo podatke a onda ih ona pokupi kako bi nešto napravila od njih. To znači da ’Fejsbuk’ može da zna o čemu razgovaramo putem poruka na mreži, šta nam se dopada, pa i kakva su nam politička opredeljenja i na osnovu toga on pravi naše svojevrsne dosijee”, kazao je Krasni.

Koliko god se činilo da je ovo upitno s etičkog stanovišta, ne bi trebalo zaboraviti da kompanije poput „Fejsbuka” ili „Gugla” posluju po zakonima SAD – države u kojoj su osnovani, dodao je Rečević.

„Ti zakoni su dosta liberalni u pogledu prikupljanja informacija o korisnicima usluga i servisa kompanija. S druge strane, samo skupljanje tih podataka košta, jer treba održavati servere i nepregledna polja računara koji skladište i obrađuju informacije. Zato ’Fejsbuk’ i ’Gugl’ prodaju te podatke firmama zainteresovanim za privlačenje ljudi koji su njihova potencijalna ciljna grupa. Nije tu reč o informacijama koje se tiču svakog korisnika ponaosob, već grupe ljudi koji su potencijalni klijenti”, naveo je Rečević.

U slučaju potrebe, doduše, društvene mreže mogu da posegnu i za podacima pojedinačnih korisnika. To se u praksi pokazalo kad su upravo zahvaljujući njima locirani osumnjičeni za pojedine terorističke napade. Ali, strepnja od zloupotrebe virtuelnih dosijea koje ima svako od nas nije neosnovana. Zato Jan Krasni kaže da ova mreža „nije isto što i Orvelova distopija ili Hakslijeva antiutopija, ali može da postane” i izvodi zanimljivo poređenje.

„Da li nam je neprijatno da nas vide gole na ulici? Većina ljudi će reći da jeste. Ali, kad bi ljudi svakog dana išli nagi, to bi im postalo normalno. Tako i korišćenje društvenih mreža omogućava nekim instancama unutar ’Fejsbuka’ da saznaju sve što smo ikada postavili. To znači da nas vide gole. A na svakom od nas je da odluči da li se stidi svih tih podataka i da li nam je ono što dobijamo od društvenih mreža toliko bitno da ćemo dopustiti da se beleže naši digitalni tragovi”, rekao je Krasni.

Navodeći da su britanski istraživači nedavno utvrdili da današnji tinejdžeri manje koriste „Fejsbuk”, iako imaju profile, on je dodao da bi minimalno korišćenje te društvene mreže moglo da bude jedna od strategija da donekle ograničimo broj i količinu podataka koje ostavljamo.

Da ne bi trebalo biti previše negativan prema „Fejsbuku” jer je to neminovnost s kojom moramo da živimo, smatra Marija Mitrović Dankulov.

„On nam pruža neke mogućnosti i naravno uvek za to postoji cena, ali to što neko pokušava da utiče na nas kroz ’Fejsbuk’ nije novost. Mi smo socijalna bića i oduvek je neko pokušavao da utiče na nas. ’Fejsbuk’ to samo radi na lakši način. Treba biti svestan da je to jedna simbioza gde u isti mah dobijamo i gubimo”, zaključila je ona.


Komentari1
6763c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Postoje i gazde u senci.Medju najvece spadaju CIA-e,FBI-aj.....BNR,bogami i nasa BIA otima svakim danom sve veci deo kolaca od Fejsbuka.Materijal im je potreban da bi ispunili ove prazne briselske sarene skoljke!Onda ih pune vracaju Briselu,odatle ih grizu,izjedaju,specijalnim viljuskama veliki-CIA-e i komsije!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja