nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36

Bugarska feta završava i u domaćem bureku i kiflicama

Poslednja kontrola pekara u Srbiji pokazala da su inspektori u 45 odsto objekata pronašli makar jednu nepravilnost
Autor: Jelica Antelj, Ivana Albunovićutorak, 20.06.2017. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

I pored čestih inspekcijskih kontrola, domaći pekari i dalje krše propise.

U poslednjoj kontroli 639 pekara u Srbiji inspektori su pronašli bar jednu nepravilnost u čak 45 odsto objekata, što je, prema mišljenju Poljoprivredne inspekcije, i dalje veliki problem.

Trinaest pekara je privremeno zatvoreno zbog neodgovarajućih uslova proizvodnje, a nepravilnosti su se najviše odnosile na to što pekare i dalje ne uspostavljaju funkcionalni sistem bezbednosti po principima Hasapa.

Zanimljivo je da se i u ovoj kontroli pokazalo da gotovo četvrtina pekara i dalje nema uspostavljen sistem sledljivosti sirovina i proizvoda, a gotovo svaka šesta nema dobro deklarisane proizvode. Za potrošače je osim bezbednosti najvažnije da budu sigurni kakav je kvalitet sirovina i na koji način se one nabavljaju. Od toga zavisi i kvalitet proizvoda koje kupuju. „Politika” je nedavno objavila da je domaće tržište i dalje preplavljeno jeftinim bugarskim sirom od biljnih masti (najčešće palminog ulja) koji se na pijacama i u nekim manjim maloprodajama najčešće ne deklariše kao biljni. Prodaje se pod nazivima koji asociraju na tradicionalne domaće brendove i prodaje se po ceni od 200 do 250 dinara po kilogramu.

Prema saznanjima Potrošača velike količine ovog sira i drugih biljnih proizvoda završavaju upravo u pekarama, gde se najlakše mogu upotrebiti kao surogati kravljeg belog sira. To je lakši način da se on proda, nego da ide u frižidere u kojima, prema pravilnicima, mora da bude odvojen od klasičnog sira i da se deklariše kao biljni. I potrošači su već naučili da proveravaju o kakvom proizvodu je reč, pa se ovi proizvodi sve slabije prodaju, bez obzira na nižu cenu i česte akcije.

Zoran Pralica iz Unije pekara kaže da je najvažnije u ovom trenutku da se uredi tržište i da se uvedu strože kazne za one koji ne poštuju propise.

– Što se tiče sirovina, brašno nije loše, jer imamo svoju proizvodnju. Iako je za klasu ispod evropske, ipak je dobro. Kada je reč o bugarskom siru, polazimo od toga da niko ne stavlja u promet nešto što nije bezbedno. U Srbiji ima oko osam hiljada pekara i velika je konkurencija. Tamo gde je tako, dolazi do sniženja cena i pada kvaliteta – kaže Pralica.

On ne poriče da se i bugarski sir verovatno koristi u proizvodnji, ali smatra da nema načina da se to ustanovi, ako je proizvod ispravan. Jedini način, dodaje, da se one pekare kod kojih nije ustanovljena sledljivost sankcionišu jesu kazne.

– Samo to može nekoga da natera da posluje po standardima – smatra Pralica i dodaje da se, kada je uvođen Hasap, ispostavilo da ovaj sistem nije mogao biti odrađen u celosti u predviđenom roku.

– Tada smo dobili nalog da uradimo samo implementaciju, pa mislim da su to posledice raskoraka u kome smo se našli, pošto Evropa već sada uvodi nove standarde – objasnio je naš sagovornik.

Da li bi možda rešenje moglo da se traži u najnovijoj odluci Evropskog suda pravde koji je pre nekoliko dana zabranio da se proizvodi biljnog porekla prodaju pod oznakom mleko, puter ili sir?

U tom slučaju ni u domaćim pekarama ne bi mogao da se kao sirovina u tradicionalnim proizvodima, poput bureka, kiflica, raznih pita i peciva, nađe biljni sir koji u sastavu uopšte nema mleko. Prema domaćim propisima burek, na primer, kao proizvod napravljen od testa i masnoće (ne navodi se kog je porekla masnoća), ako je sa dodacima mora da sadrži najmanje 20 odsto nadeva. Ni u pravilniku se ne navodi da to mora biti isključivo sir napravljen od mleka. Verovatno su i pekari zbog toga shvatili da je bitno da ispoštuju formu, a bugarski nadev samo je dobra prilika za uvećanje zarade.


Komentari8
9a0fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemanja
Bugari ne prodaju fetu po radnjama (ovci sir), niko ne koristi taj naziv (nema prava) osim Grka! Sto se tice sira na biljnoj osnovi, u Srbiji se prodaje i prodavao se i ranije, samo sto niko nije tacno znao sta kupuje. Sa EU regulativom, kod Bugara u radnjama ima odvojeno mesto za biljni sir, puter itd. E sad, posto se trazi senzacija, eto i naslova ovog teksta...
Sloba
Taj bugarski sir ("Sirene") je vec 40 godina ogroman hit na Bliskom istoku. Svugde ga upotrebljavaju od Maroka do Irana. To je jedini bugarski proizvod koji se moze naci bukvalno svugde u tom delu sveta. Ne znam kako su Bugari tako uspeli, jer ni za vreme komunizma nisu bili nesto narocito bliski s tim zemljama. Nase firme su pokusavale da im pariraju tokom 70ih i 80ih godina, ali zbog loseg kvaliteta nisu imale prodju.
Србо
А шта вам је тај "Хасап"? HSSP? Уредност и чистоћа треба, бре, а не тамо нека Кигијена и Хасап! Погледајте им само нокте и косу (по пекарама) и биће вам јасно! И што рече умирући отац сину: "Да змаш, сине, сир и од млека може да се направи!" (преведено: бурек са сиром и од сира може да се направи!), ал' је релативно добар сир преко 300 динџи по килу, а оно што зову "бугарска фета" (што није ни чуло за млеко) има и по 120! А шта зна народ шта је сираЦ и лебаЦ!?! Што јеВтиније - то боље.
Ljubisa
Nije " Hasap" ni " HSSP" vec HACCP. To je sistem za preventivno upravljanje bezbednoscu i zdravstvenom ispravnosti proizvoda. Kljucna je analiza rizika i, s obzirom da je jedna od sirovina uvoznog porekla time se povecava mogucnost pojave rizika. Resenje: sve pekare mora da imaju uveden ovaj sistem ( alat) i da ga operativno koriste. Ne samo da kazu ' uveli smo' vec da ga operativno koriste.
Preporučujem 11
Moma
Sve komsije nas rasturaju. Od nas nista ne kupuju ali nam zato sve prodaju.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Feta je internacionalno ime za domaci sir. U Srbiji ga je pravilo svako sepsko domacinstvo jos od doba Nemanjica. Bila je narocito poztata gibanica od sira. Ali sela su izumrela a stoka pojedena. Nema vise ni Zlatiborskog kajmaka .
Marko
Feta se pravi od kozjeg i ovcijeg mleka, nikako kravljeg. Feta je zasticena na nivou EU kao grcki proizvod i ne moze da bude feta iz drugih zemalja. "Feta" u Makedoniji, Bugarskoj itd se zove bieno sirenje, i odlicno je. Uglavnom je od kravljeg ili ovcijeg mleka. Ove "biljne sireve" treba zabraniti jer u njima nema nicega dobroga ali pre svega obmanjuju se potrosaci.
Preporučujem 5
Боривоје Банковић
Фета је грчко име за сир од мешавине крављег, козјег и овчијег млека, заштићеног имена и географског порекла. Фета не може бити ни српска ни бугарска, као што ни коњак не може бити португалски или дански.
Preporučujem 55

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja