utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24

Država sporo gradi i kad ima para

Zbog nepovlačenja odobrenih kredita u prošloj godini plaćeno – 3,6 miliona evra penala
Autor: A. Mikavicautorak, 20.06.2017. u 21:30
Завршетак Коридора 10 касни због проблема са извођачима на деоници код Димитровграда (Фото Танјуг)

Opaska ministra finansija Srbije Dušana Vujovića da je Srbija potrošila sedam milijardi dinara manje od planiranih investicija u prvih pet meseci, što znači da je podbacila sa planom, izazvala je prilično burna reagovanja.

Prozvane je, izgleda, naročito iritirala Vujovićeva izjava da država ima na raspolaganju 3,5 milijardi evra angažovanih, a neiskorišćenih sredstava, dok istovremeno ugovaramo nove poslove.

Usledio je prvo odgovor iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a zatim i iz „Koridora Srbije”.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštili su da je za 30 projekata, čiju realizaciju kontrolišu, do 15. juna povučeno oko 51 odsto planiranih sredstava i da u narednim mesecima očekuju još bolji rezultat, jer je građevinska sezona u punom jeku. Iz „Koridora Srbije” su poručili da je u prva dva meseca ove godine teško bilo očekivati od izvođača da ispune planove u izvođenju radova, s obzirom na vremenske uslove koji su u tom periodu bili u Srbiji.

Ekonomisti, međutim, odavno ukazuju da se u Srbiji nedovoljno investira, pa zbog toga nema neophodnog privrednog rasta. Članovi Fiskalnog saveta su u martu ove godine još jednom ponovili da, pored nedovoljnog investiranja privatnog sektora, i država nedovoljno i neefikasno ulaže i gradi. Državne, odnosno javne investicije, morale bi da se povećaju najmanje za jedan procenat bruto domaćeg proizvoda.

Analiza članova Fiskalnog saveta pokazala je da država neefikasno i nedovoljno investira čak i u slučajevima kad postoje projekti i novac koji su međunarodne finansijske institucije odobrile u vidu kredita pod povoljnim uslovima. Bilo je slučajeva da odobrena sredstva nisu povlačena, tako da je država zbog toga plaćala penale. Doduše, iznos te kazne koja se plaćala iz državnog budžeta svake godine, od 2013. naovamo se smanjuje, što je za upućene potvrda da se poslovi bolje organizuju i da se kvalitetnije prati izvršavanje ugovorenih obaveza.   

Prema analizi Fiskalnog saveta, Srbija je početkom 2015. za tekuće infrastrukturne projekte imala odobrenih kredita u iznosu od pet milijardi evra. Od te sume nije bilo povučeno 3,75 milijardi evra. Najviše odobrenog, a nepovučenog novca, bilo je u sektoru putne infrastrukture – 1,6 milijardi evra. „Železnice” i energetika nisu koristile 1,55 milijardi evra. Za ostale infrastrukturne projekte u to vreme bilo je na raspolaganju oko 600 miliona evra.

Međutim, prema podacima Ministarstva finansija od avgusta 2016. godine, najviše novca iz budžeta za plaćanje provizija kreditorima, kolokvijalno nazvanih penali, odlazilo je u 2013. U toj godini je zbog nepovlačenja odobrenog novca na ukupne kredite od 3,67 milijardi evra, plaćeno 8,33 miliona evra. Naredne, 2014. godine, na istu ukupnu sumu kredita plaćeno je 6,8 miliona evra na ime penala, dok je u 2015. plaćeno 7,5 miliona, a za prvih sedam meseci 2016. – 3,6 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva finansija, samo EPS je od 2013. do jula 2016. na ime penala za nekorišćene kredite platio 524.000 evra. 

Kineska Eksport-import banka odobrila je kredit za izgradnju mosta Zemun–Borča od 217,4 miliona dolara. Na tu sumu je u 2013. na ime penala plaćeno oko milion dolara, u 2014. je taj iznos bio manji – 678.000, prošle godine 314.500 dolara, a zaključno sa 31. julom 2016. još 35.500 dolara penala.

„Koridori Srbije” su se kod EBRD za krak Niš–Dimitrovgrad na Koridoru 10 zadužili 150 miliona evra, da bi na nepovučena sredstva u 2013. platili proviziju od skoro 639.000 evra. U 2015. su penali po ovom osnovu iznosili nešto više od pola miliona evra, a u 2016. ni jedan evro.

„Železnice Srbije” su za Koridor 10 od EBRD-a dobile kredit od 100 miliona evra, na koji su u 2013. platile penale u iznosu od 497.000 evra, naredne godine 418.000, u 2015. – 377.000, dok je u prvih sedam meseci 2016. plaćeno 170.000 evra.

„Železnice Srbije” za vozove 2015. i 2016. godine EBRD-u nisu plaćale penale za kredit od oko 59 miliona evra, dok je za drugi kredit u slične svrhe od 100 miliona evra u 2013. plaćeno 457.000 evra penala, 2015. godine 288.000, a do kraja jula 2016. godine oko 14.000 evra.

„Putevi Srbije” su od EBRD-a dobili kredit za obnovu puteva i unapređenje bezbednosti u saobraćaju od 100 miliona evra, na koji nisu plaćali penale u 2013. i 2014. godini, da bi 2016. platili gotovo milion evra.

Na pitanje našeg lista – koliko je država u 2017. imala na raspolaganju za ulaganje u infrastrukturu i da li je zbog nepovlačenja odobrenih tranši morala da plaća penale, od Ministarstva finansija nismo dobili odgovor. Uputili su nas na Ministarstvo građevinarstva, saobraća i infrastrukture, odakle nam je delimično odgovoreno na postavljena pitanja.

Ukupan iznos odobrenih kredita za infrastrukturu sada iznosi 3,35 milijardi evra.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koristi 447 miliona dolara za izgradnju deonica na drumskom Koridoru 11. „Koridori Srbije” koriste 1,34 milijarde evra za projekte izgradnje deonica na drumskim Koridorima 10 i 11 a „Putevi Srbije” 543,8 miliona evra za projekte rehabilitacije puteva, obilaznicu oko Beograda, beogradski auto-put, uključujući i zajam Beograda od 90 miliona evra za most na Savi i prilazne puteve.

Železnička preduzeća za rehabilitaciju pruga, železnički Koridor 10, stanicu Beograd centar II faza, kupovinu novih dizel vozova – 1,02 milijarde evra.


Komentari3
3aa00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
Кад је Мркоњић командовао завршавало се и пре рока. Ако не знате да радите питајте неког ко зна. Немојте арчити народне новце.
Mihailo Vuković
Sporo se gradi kada ministarka građevinarstva i saobraćaja nikada u životu nije imala nikakva iskustva sa tim poslovima . A radi samoreklamerstva nadgleda radove iz helikoptera . I još nas obrazuje da će novi putevi dovesti do razvoja krajeva kroz koje prolaze . To su znale i civilizacije davno pre Hrista .
Stamenković Joca
Шта има да нам је чудно да наша Држава Србија и када има пара споро гради путеве. Ако погледамо изградњу Аутобана кроз немачку видећемо само грађевинске машине као мрави копају багери равњају булдожери трансорт канализације за кишу и воду постављање каблова ваљкови креч најлон то све раде машине. Ту и тамо видимо по неког радника тако раде овде. Код нас још има 100 тине. радника на путевима где раде са лопатама и будацима, а грађевинске машине стоје и возачи или руководиоци геађевинских машина седе поред машина.Ми имамо механизацију треба само један надлежни орган који је грађевински инжењер за путеве и тунеле и да нареди целој механизованој бригади да раде и ураде дневно 5 до 10 км. аутопута и да тај главни инжењер строго да има аутомобил од предузећа за путеве и да не седи цео дан у оној покретној канцеларије па још и нека секси секретарицама да буде лепа и још млада. То се још увек практикује код нас као и за време КПЈУ.Никога не интересују путеви од главних главоња буџа и симсова.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja