nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.06.2017. u 22:20 M. Simić Miladinović

Zbog prepravljanja testova odgovorni i načelnici školskih uprava

Imamo metodologiju kojom se utvrđuje gde su maturski zadaci ispravljani, gde je to promaklo supervizoru, direktoru, a gde školskoj upravi, ali izgleda da četiri nivoa kontrole završnog ispita nisu dovoljna, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević
(Фото Д. Жарковић)

Samo u tri od trideset okruga u Srbiji mali maturanti na sva tri testa završnog ispita zavredeli su, u proseku, više od 19 poena, i to u Raškom, Pčinjskom i Nišavskom okrugu, pokazuju preliminarni rezultati.

Ponovo školarci iz istih sredina kao i ranijih godina dominiraju nad ostatkom generacije po osvojenim bodovima.

Jedino u ta tri okruga i prošle godine na maloj maturi đaci su imali više od 18,5 poena, kad je prosek generacije bio 17,07, na primer.

I ovog juna iza njih su – Beograd, Kragujevac (Šumadijski okrug), Novi Sad (Južnobački okrug)… u kojima je đački uspeh, takođe, iznad republičkog proseka.

Činjenica je da je reč o preliminarnim rezultatima, ali se u praksi pokazalo da i posle usvajanja žalbi roditelja na pogrešno obračunate bodove podaci bivaju drastično promenjeni.

Konačni rezultati male mature osvanuće sutra. Precizna analiza uspeha učenika na završnom ispitu stići će iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na jesen, kao i uvek. Ne bi iznenadilo da se u tom prikazu nađu zaključci kakvih je bilo i u nekim prethodnim izveštajima: „neobjektivno i popustljivo ponašanje nastavnika i neujednačeni kriterijumi dovode do toga da se ne može pouzdano zaključiti o znanju učenika a pojedine đake stavlja u nepovoljan položaj” ili „Pčinjski i Raški okrug imaju visoke skorove na svim testovima, neočekivano jer je najveći deo opština iz ovih okruga deo nerazvijenih i devastiranih područja, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti u toku dežurstva i pregledanja testova”.

U suret završnom ispitu ministar prosvete Mladen Šarčević upozorio je da se neće tolerisati prepravljanje i popravljanje đačkih radova, kao što je ranije bilo u 30 odsto testova. Naglasio je da to uglavnom rade nastavnici i pregledači. Odavno to znaju u prosvetnoj vlasti. I u analizama zavoda već su navodili da manjkavosti treba otkloniti da bi obrazovni sistem bio pravedniji. Imaju li nadležni mehanizam da ovakve propuste spreče, ili makar redukuju, da se ne bi nastavio očekivani niz neočekivano dobrih rezultata koji nisu odraz znanja učenika nego propusta u radu dežurnih nastavnika i pregledača testova.

– Trenutno radimo analizu testova i pitanja. Proverava se da li su autori testova i recenzenti dobro uradili posao. To će biti tema sastanka predstavnika ministarstva i zavoda koji je nosilac posla i snosi punu odgovornost za izbor autora i recenzenata. Ukoliko se utvrdi da neko od njih nije dobro uradio posao možemo da objavimo njegovo ime i kažemo da više nećemo sarađivati s njim. Ako se utvrdi da je zavod napravio propust, pokrenućemo kadrovske promene – oštar je Šarčević i tvrdi da postoje indicije da se u nekim školskim upravama ponavlja nedopustivo ponašanje.

On objašnjava da imamo pouzdanu metodologiju kojom se utvrđuje gde su zadaci ispravljani, gde je to promaklo supervizoru, direktoru, a gde školskoj upravi. Nove podatke uporediće sa prošlogodišnjim, ali i sa rezultatima spoljašnjeg vrednovanja škola.

– Postojeća četiri nivoa kontrole završnog ispita nam, očigledno, nisu dovoljna, i to je još jedan dokaz u prilog stavu da nam je potreban novi krovni zakon koji bi ministarstvu dao u ruke efikasnije alate delovanja – kaže Šarčević najavljujući da će prosvetna vlast posle analiza preduzeti sve mere koje su joj na raspolaganju i kategorički zaključuje: – Pokrenućemo disciplinske postupke protiv dežurnih nastavnika i supervizora, poslaćemo zahteve za smenu direktora školskim odborima u školama u kojima direktori imaju sopstvena pravila. I na kraju, postavićemo pitanje odgovornosti načelnika školskih uprava.

Krivotvorenje zarad rejtinga škole

U prosvetnim krugovima nije nepoznanica da pojedini direktori škola dozvoljavaju prepisivanje i popravljanje đačkih rešenja na završnom ispitu jer se po uspehu đaka kotira i škola na republičkom nivou. Zaključci o propustima na maloj maturi proizilaze iz analiza zavoda koji ima pravo da u narednih godinu dana iz bilo koje osmoletke zatraži sve arhivirane papire u vezi sa maturskim ispitom, čak i nepodeljene testove.   

Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite u zavodu, ali i član Republičke upisne komisije, ne spori da izveštaji godinama pokazuju da postoje indicije da rezultati učenika u pojedinim sredinama nisu u skladu sa očekivanim.

– Prepisivanje je deo našeg folklora ne samo na završnom ispitu nego i u svakodnevnoj praksi. Da bi se to sprečilo i provera znanja bila pravednija, između ostalog, ove godine su izmešana pitanja na kombinovanom testu. Ipak, da je naš obrazovni sistem pravedan prema deci, potvrđuje i nedavni zaključak tima koji radi PISA testiranje u Srbiji, koji je ustanovio da naš završni ispit na najbolji način i u najvećoj meri utiče na raspodelu učenika na upisu u srednje škole, dok u drugim zemljama na to mnogo više utiču faktori kao što su socijalni ili ekonomski status – ukazuje Stanojevićeva.

Komеntari3
005c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Moj sin nece upisati Sportsku gimnaziju sa 88 bodova jer se mnogo dece iz pcinjskog i raskog okruga prijavilo, a imaju svi po 29-30 bodova na maturi i naravno Vukove diplome. Mogu da se opkladim da nemaju ni upola znanja kao deca iz drugih krajeva. Ali zbog takvih, koji su svi zainteresovani bas za beogradske gimnazije...Beogradjani ce izgleda morati da idu u skolu u Valjevo...HOCE LI NEKO REAGOVATI? Testovi ne moraju biti prepravljani...deci su dezurni nastavnici govorili sta da pisu...
Dragana
Potpuno se slazem sa g-dinom Nesicem.Mislim da mi kao roditelji smo duzni da se bolje organizujemo i izvrsimo pritisak na ministarstvo zarad konacnok prestanka ove agonije u obrazovanju.To je naravno golgota (setimo se skorasnjeg primera u Hrvatskoj )ali vreme i kostruktivni i strucni predlozi ce sigurno pomoci.Ne treba da izmisljamo toplu vodu sledimo primere Skandinavije koja ima najbolji obraz.sistem znaci sve je na nama roditeljima i gradjanima jer sudbina nase dece se niposto ne sme da se prepusti ovakvoj drzavi
Nikola Nesic
Iritiraju konstatacije odgovornih na istu temu. Naime ceo malomaturski cirkus se dovodi u krizi ovakvim događajima. Generalno stvari prolaze, jer svakom srbinu se ovaj problem i muka zadesi jednom ili dva puta u životu. Ali stres koje prolaze porodice, zbog administracije koei kontinuitet srpskog školstva cepaju na stranačke mandate, je veliki. Pogotovu je nepravdeno da deca i roditelji koji se bore za svaki bod radi upisa u odgovrajuće škole, moraju da trpe ovakve anomalije. Na kraju kada sistem ne funkcioniše pojedinci pribegavaju individualnim rešenjima, koje kroz vreme deluju devastirajuće po sistem. Građani gube poverenje, škola se pretvara u nužno zlo, i na kraju najvažnija stvar koju treba da ponudi osnovna škola: socijalno objedinjavanje, druženje, učenje, postaje uvod u prvo razočaranje u državu Srbiju. Kakva će deca postati, kada svojim očima vide nas, učitelje i škole koje fingiraju njihov prvi ispit u životu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja