Sve vlasti, pa i naše, imaju potrebu da rezultate svoje vladavine prikažu znatno boljim nego što oni zaista jesu. S druge strane, opozicija na sve načine pokušava da obezvredi sve ono što aktuelna vlast uradi. Najčešće preteruju i jedni i drugi, prvi sa hvaljenjem, a drugi sa osporavanjem. Te razlike naročito dolaze do izražaja za vreme izbornih kampanja kada se i jedni i drugi utrkuju u neverovatnim obećanjima i u dovođenju u sumnju svih poteza aktuelnih vlasti, pa čak i ako su nekada ranije vladali na isti način. Spisak lepih želja je neverovatan, i kada bi neko mogao sve to da sabere i stavi na papir, verovatno bismo mogli da konstatujemo najmanje dve stvari: prvo, to ne bi mogle realizovati ni mnogo bogatije zemlje od Srbije, i drugo, kada bi se ostvario samo manji deo tih obećanja, Srbija bi već odavno bila zemlja srećnih i zadovoljnih ljudi.
,,Šminkanje stvarnosti” nije počelo juče. Ono traje od kako ljudi postoje. Nas građane odavno lažu. Da li smo lakoverni ili praktično nemamo drugi izbor? Od Drugog svetskog rata na vlasti su bili Brozovi komunisti, Slobodanovi socijalisti, petooktobarci, a danas su Vučićevi naprednjaci. Sa nekima smo imali više sreće, sa nekima manje, ali su ipak svi pali na ispitu. Srbija je čvrsto na evropskoj periferiji, bez mnogo nade da će se u skoroj budućnosti pomeriti za stepenicu više.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
