petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 22.06.2017. u 22:00 J. Kavaja

Klimatske promene remete avionski saobraćaj

Zbog prevelike vrućine u SAD, ovih dana otkazano je više od 40 letova
Блискоисточне компаније углавном заказују дуге летове за вечерње сате (Фото Ројтерс/Т. Мелвил)

Za poslednjih nekoliko dana kompanija „Ameriken erlajnz” je bila prinuđena da otkaže više od 40 letova iz Finiksa u Arizoni. Dnevna temperatura od 49 stepeni Celzijusa bila je više od maksimalne na kojoj neki mlaznjaci mogu da polete. Vreo vazduh je ređi, zbog čega je motorima malih avionima teže, a ponekad i nemoguće da dostignu potrebnu snagu da polete, piše „Njujork tajms”.

Kako se klima menja na nivou cele planete, ovakve situacije biće sve učestalije, a putovanje avionom skuplje i manje predvidivo, uz veći rizik povređivanja putnika usled turbulencija, upozoravaju stručnjaci.

Vetrovi postali jači, pa produžavaju trajanje leta
Jedna od većih promena odnosi se takođe na snažne vetrove u višim slojevima atmosfere, koji utiču na rute, vreme letenja i utrošak goriva. Stručnjaci kažu da su ovi vetrovi postali jači, što ne samo da utiče na (ne)udobnost leta već produžava i trajanje. „Njujork tajms” podseća na slučaj iz januara 2015. kada su na nekim letovima iz Evrope za SAD avioni morali neplanirano da slete zbog goriva na američkoj istočnoj obali da bi mogli da stignu na konačno odredište. Zbog snažnijih vetrova na letovima sa istoka ka zapadu moglo bi da dođe do učestalih turbulencija i kad nema oluje. Od osamdesetih godina povećao se broj ozbiljnih povreda izazvanih turbulencijama, kaže profesor Vilson za „Njujork tajms”.

„Skloni smo da zanemarimo atmosferu, pa mislimo da avion leti kroz prazan prostor, ali naravno nije tako. Avioni ne lete kroz vakuum, a atmosfera se menja zbog klimatskih promena”, kaže za američki list Pol D. Vilijams, profesor na odseku za meteorologiju britanskog Univerziteta Reding.

Problem u Finiksu uticao je na manje avione regionalnih partnerskih kompanija. Veći kao što su „boing 737” i „erbas A320” imaju viši prag 126, odnosno 127 Farenhajtovih stepeni, što je malo više od 52 Celzijusova. Avioni imaju različite maksimalne temperature zavisno od niza faktora, a jedan od njih je nadmorska visina aerodroma (346 metara u Finiksu).

Analitičari avio-industrije kažu da se kompanije trude da budu efikasnije, ali da nijedna ne preduzima dovoljno da bi se pripremila za dugoročne posledice globalnog zagrevanja. Do sada se uglavnom pričalo o tome kako da se smanji doprinos ukupnim emisijama ugljen-dioksida, budući da je avijacija jedan od većih zagađivača.

Novija je tema uticaj klimatskih promena na mogućnost aviona da poleti, na šta utiču i drugi faktori: dizajn aviona, veličina i lokacija aerodroma, težina putnika i prtljaga i slično.

Na višim nadmorskim visinama, na primer u Denveru, vazduh je inače ređi, pa visoke temperature mogu dodatno da pogoršaju problem. Njujorška „Lagvardija” je na nivou mora, ali ima kratku pistu u odnosu na velike komercijalne aerodrome, što može da bude problem kad su dani vreli jer avioni možda neće imati dovoljno prostora da dostignu brzinu potrebnu za poletanje. Jedno od rešenja može da bude da se oslobodi dela tereta ili putnika. Na „Lagvardiji” inače „boing 737” mora da smanji maksimalni teret za oko 500 kilograma, a kad temperatura dostigne 33 stepena, smanjuje se još više.

Kako se klima menja, putovanje avionom biće skuplje i manje predvidivo, uz veći rizik povređivanja putnika usled turbulencija

Jedno američko istraživanje iz 2015. pokazalo je da je od osamdesetih godina prošlog veka povećan broj vrelih dana kada je bilo nužno ograničiti težinu tereta u avionima. Britanski mediji podsećaju na slične probleme. U avgustu 2013. na londonskom gradskom aerodromu, koji ima kratku pistu, deo putnika nije mogao da se ukrca da bi avion po vrelom vremenu mogao da poleti. S druge strane, bliskoistočne kompanije uglavnom zakazuju duge letove za večernje sate.

Mesta poput Finiksa u Arizoni izvesno su toplija. Podaci pokazuju da je svaka godina od 1976. bila vrelija od istorijskog proseka, a sedam od 10 najtoplijih u istoriji zabeležene su u poslednjoj deceniji.

Komentari0
57fb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja