- Nemamo naftu, ali imamo baštinu
utorak, 14.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:24
NASLEĐE

Nemamo naftu, ali imamo baštinu

Italijani su od potpuno zapuštenog sela Santo Stefano napravili jednu od najprivlačnijih destinacija. –Može li da oživi netaknuto kameno seoce Gostuša u Pirotskom okrugu
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 22.06.2017. u 22:00
Село Гостуша на Старој планини (Фото Википедија)

Postoji u Italiji, u regiji Umbrija, selo po imenu Santo Stefano di Sesanja.

Od potpuno zapuštenog oronulog mesta, maltene gradića duhova, transformisano je nedavno u jedno od najprivlačnijih destinacija, čija autentičnost privlači ogromnu pažnju onih koje posebno zanima mnogostruka baština zemlje u koju dolaze.

Preduzetnik koji je pokrenuo celo naselje, ali i okolinu, otvorio je autentičan, difuzan hotel: ne dirajući ništa od originalnih zdanja, nakon opsežne konzervacije posetiocima je postao dostupan smeštaj koji je kaskadnog karaktera, kakvo je i samo zemljište, razuđen i samosvojan – svaki objekat je zasebna storija, kao i pokućstvo u njemu, naravno i materijali potiču sa istog ruralnog podneblja. Tekovina savremene civilizacije ima taman onoliko koliko je potrebno.

Kao i u ostalim sličnim slučajevima mestašce je zaživelo, danas diše punim plućima, a da pri tome nije izgubilo ništa od svog primarnog karaktera i identiteta.

Ovaj nagrađen, uspešan primer zaštite baštine, u širem kulturološkom smislu, ali i njene konkretne uloge u domenu održivog razvoja, opet u širem smislu, pomenula nam je u razgovoru za „Politiku” Sneška Kvadvlih Mihailović, generalni sekretar organizacije „Evropa nostra”, čija je konferencija „Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi” održana prošle nedelje u Beogradu.

Iako ovakvih aktivnosti ima širom Evrope, istina je da svest javnosti ne samo o značaju već i o iskoristljivosti kulturnog nasleđa nije na zadovoljavajućem nivou, dodaje naša sagovornica, čija je mreža organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti nasleđa osnovana 1963. i danas je prepoznata kao najreprezentativnija u ovom domenu u Evropi (predsednik je čuveni Plasido Domingo). Moralo bi da bude drugačije, ističe ona, budući da je kulturno nasleđe u Evropi jedna od važnih spona kojom se može postići mnogo.

Imajući u vidu i često korišćenu maksimu „jedinstvo u različitosti”, to je postalo jasno upravo u vremenu krize Evropske unije, u dobu kada su njene institucije na testu, kada su politike koje se sprovode preispitivane, kada je Starim kontinentom počela da provejava i ksenofobija. Ne slučajno, stoga, sledeća godina proglašena je za Evropsku godinu kulturnog nasleđa.

– U dogovoru sa nekoliko partnera, uz podršku EU, dve godine smo se bavili istraživanjem koje su to konkretne vrednosti kulturne baštine na evropskom tlu, kao i koristi koje imamo od nje. Cilj nam je bio da one koji donose odluke o tome suočimo sa konkretnim argumentima, kako bi se ozbiljnije okrenuli zaštiti ovog nasleđa i brizi o njemu, jer koristi su mnogostruke. Ne možemo sve svesti na novac, moramo da mislimo i o kvalitetu života, koheziji društva, zaštiti okoline. Rečju, o holističkom pristupu kulturi. Svuda gde smo mogli o tome javno smo govorili i, sticajem okolnosti, 2014. godine na ministarskom nivou unije usvojen je dokument u kojem se kaže da je kulturna baština strateški resurs za budućnost Evrope. To je već jedna politička odluka, veoma važna, i to baš u trenutku kada se shvatilo da se značaj evropskih integracija ne može meriti samo liberalnom ekonomijom – kaže Sneška Kvadvlih Mihailović, ističući da su integracije, zapravo, jedan kulturno-civilizacijski projekat, čiji je deo naša zajednička istorija koja se događala vekovima.

– Možda nemamo mnogo izvorišta nafte ali imamo baštinu koje nema na drugim mestima. Naša organizacija, u tom smislu, već duže vreme vodi i kampanje za očuvanje ugroženih spomenika, mesta i pejzaža širom Evrope. Borimo se i za to da korišćenje kulturne baštine ne bude banalno, u onom jednostavnom turističko-menadžerskom smislu, već da se ovo nasleđe uvede u ostala polja u kojima funkcioniše društvo, kako se ne bi dešavala situacija koju imamo u Beogradu kada je u pitanju urbano planiranje. Projekat „Beograd na vodi”, na primer, u očitom je sukobu sa dušom grada, njegovim identitetom i istorijom. Ne zaboravite, nemamo Dubai u Evropi. Niko nije protiv građenja novih gradskih celina, ali zna se kako se i gde to radi, posebno ako je reč o gradu sa nekoliko hiljada godina istorije – dodaje naša gošća.  

Od 2002, od kada se u više kategorija nagrađuju uspešni projekti, ova organizacija dodelila je 455 priznanja koja su otišla u 34 države. Ovom spisku pridružili smo se i mi – za 2016. godinu nagrađena je „Studija konzervacije sela Gostuša u Pirotskom okrugu u Srbiji” čiji su autori arhitekte konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. Predstavnici „Evrope nostre” posetili su i ovaj lokalitet.

– Ovaj projekat zaštite ugroženog narodnog graditeljstva u ovom malom, ali jedinstvenom netaknutom kamenom seocu, predstavlja dokaz da posao može da se obavi uz primenu visokih standarda, zahvaljujući čvrstoj posvećenosti i odlučnosti, uprkos ograničenim sredstvima. Bitno je da svi pokažu inicijativu, jer ne bi trebalo da država bude jedina koja sve pokreće, niti, istina, ona može sve da finansira. Ideja da se nekadašnje javne zgrade privedu novoj nameni kulturnih centara, koji će potencijalno doprineti revitalizaciji sela, predstavlja izuzetan aspekat ovog projekta, koji će se, nadamo se, sprovesti zarad ljudi koji tamo žive – zaključuje Sneška Kvadvlih Mihailović i dodaje da se trenutno razmišlja o izgradnji puta koji bi ovo fascinantno seoce povezao bolje sa prvim naseljenim mestom u okolini i uvođenju mobilne mreže. Najpre jer je to potreba stanovnika koji od toga mesta nisu ni do sada odustali.  


Komentari6
8e0f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sanja Ivanovoc
Bila sam nekoliko puta u Gostusi. Njima stvarno treba mnogo pomoci. Za pocetak da lakse stignu do lekara. Divne su kamene kuce i pocinju da ih pretvaraju u bnb smestaj. Samo trba tu jos mn9go. A ljudi su divni.
Sulja
Ipak je nafta mnogo značajnija za Srbiju, nego pravoslavne litanije i veličanje domaćinskih tradicija.
Sasa Trajkovic
Lep primer kako se na istoriji i sopstvenoj kulturi ne samo promovise kultura jedne zemlje vec i lepo zaradjuje... ali i podsetnik da toliko slicnih seoskih ambijenata zapustenih i uraslih u korov nebrige i zaborava sirom istocne Srbije. Ali Srbija vise voli fensi nebodere i armirani beton Beograda a svoje kulturno nasledje tretira kao trosak.
Nikola Nesic
Svaki pokusaj poredjenja Srbije i Umbrije je u najmanju ruku nespretan. Svako selo, mesto ili grad na brdima centralne Italije ima kontinuitet u razvoju bar sedam, osam vekova, a poneki iz Etrurske epohe. Mi bi mogli da se ugledamo na najblize susede, I da budemo realni i to bi bio korak napred. Srpski gradovi-varosice se razvijaju zadnjih 150-200 godina. I pored toga imamo vrednosti i nemara; probajte da u Pirotu kupite cilim ili domacu kobasicu, ili da u Novom Pazaru nadjete stazu do utvrde starog Rasa? Nadjite put, oznaku do Crne reke, ili Kalenica, a da nikog ne pitate, Naupara ili stare Pavlice? Neka nam to bude pocetak.
Milivoje Radaković
Mi tradiciju, Nešiću, cenimo u teoriji...
Preporučujem 5
Mitar Mitrović
Postoji jedno mestašce zvano Hajdilend u Švajcarskoj, radnja knjige o Hajdi se odvija u tom kraju, u planinama iznad Majenfelda u kantonu Graubunden... jedna stara kuća, ili dve, malo patuljastih koza i turistički punkt i veliki broj turista... eto šta dobra promocija može da postigne čak i kada na terenu nema bog zna čega... nadam se da će i kod nas stvari krenuti u istom smeru jer se ima šta ponuditi, a o ljudima i hrani se već reč daleko pronela!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja