petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30

Obeleženo 75 godina od dolaska naših interniraca u Norvešku

petak, 23.06.2017. u 12:37
Логори за Србе у Норвешкој за време Другог светског рата (Фото Википедија)

BOTN/NOVI SAD - U norveškoj opštini Saltdal, u mestu Botn, gde se nalazi najveće sabirno groblje u Severnoj Norveškoj, u čast jugoslovenskim zatvorenicima interniranim tokom Drugog svetskog rata u Norvešku, vence su na spomen ploču položili norveški kralj Harald V i ambasadorka Republike Srbije u Norveškoj Suzana Bošković-Prodanović.

Vence su nosili troje unuka zatvorenika koji je preživeo logor u Norveškoj, Maja. Luka i Iva Dimitrijević, uz tradicionalnu narodnu pesmu „Tamo daleko”, u izvedbi Jasmine Kozić iz Niša, koja danas živi u Norveškoj, saopštila je Skupština AP Vojvodine.

Veliki broj prisutnih gostiju iz Norveške i Srbije, kao i predstavnike udruženja prijateljstava dve zemlje, pozdravila je predsednica Parlamenta Okruga Nordland Sonja Stin, još jednom ističući značaj održavanja ovih veza i njihovo prenošenje na buduće generacije.

Tokom ceremonije je istaknuto da je u Norveškoj život izgubio 2.081 zatvorenik, dok je na ratnom groblju u Botnu sahranjeno ukupno 1.911 zatvorenika.

Oni su prinudno radili na izgradnji puta, danas poznatijeg kao „Krvavi put”, a norveško lokalno stanovništvo pomagalo je ratnim zarobljenicima koliko god je to bilo u njihovoj moći.

Prijateljstvo koje je tada nastalo između zarobljenika i lokalnog stanovništva nastavljeno je kroz saradnju opština i gradova iz Pokrajine Norland i Republike Srbije i njihovo bratimljenje.

Poslednjeg dana u nedelji obeležavanja 75. godina od dolaska jugoslovenskih zatvorenika u Norvešku, gosti iz Srbije će zajedno sa domaćinima otkriti spomen ploču na mestu bivšeg zatvoreničkog kampa u Usenu.

Oni će odgledati projekciju dokumentarnog filma „Krvavi put” i okupiti se na vrhu planine Korgfjelet u znak mira, gde će predstavnici Društva prijateljstva Norveška-Zapadni Balkan takođe otkriti spomenik nastradalima. (Tanjug)


Komentari6
e2b8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

V.V.B. Danska
Slava im i hvala! Avgusta 1988. smo moj muz, Danac, i ja bili na putovanju po Svedskoj i Norveskoj. Bili smo mladi,bez sopstvenog prevoza,pa smo uglavnom putovali vozom,autobusom i feribotom. Na povratku za Dansku putovali smo vozom od Larvika do Osla. Unapred smo odlucili da na tom putu posetimo ratno groblje u Botnu i poklonimo se senima nasih interniraca. To nam nije bilo usput,ali kako jeste u pravcu Larvik-Oslo nismo zeleli da propustimo mogucnost da ga posetimo. To se pokazalo kao vece iskusenje nego sto smo mogli da pretpostavimo. Groblje se nalazi u brdovitom,zabitom i retko naseljenom delu Norveske. Stanica voza je bila u blizini sela koje je prilicno udaljeno od groblja do koga smo pesacili nekoliko kilometara. Na tom putu nismo sreli ni jednu jedinu zivu dusu. Na groblju me je ophrvala tuga zbog tragicne sudbine ljudi koji su izgubili zivote,a potom sahranjeni huljadama kilometara daleko od otadzbine, ali i zbog zapustenosti groblja. Cija je odgovornost odrzavanje groblja?
miroslav
Lepa sećanja na Norvežane u ta ružna i strašna ratna vremena, mi je pričao moj pokojni stric, Ostoja-Drgo. Strica i njegovog gimnaziskog prijatelja iz porodice Kovačević, kao maturante su zarobili Nemci i odveli ih u zarobljeništvo, prvo u Nemačku a onda u Norvešku, radili su na "Krvavom putu". Oba su preživela zahvaljujući Norvežanima i srećnim okolnostima, trenutak je bio presudan. Oba su bili zaljubljenici u tu državu i narod, odlično su savladali Norveški jezik. Na žalost dosta našeg sveta je stradalo u Norveškoj od nemačkih fašista i njihovih podanika. Važno je da se sećamo naših dragih i da im grobovi nisu u korovu.
Goran Andric
Čitajući tekst stičem dojam da je Norvežanima više stalo do obeležavanja nego nama, kao da su tamo sahranjeni neki vanzemaljci a ne Srbi.
Jovan Milanovic
Stice se utisak da Nemacka s tim nema nikakve veze, pa se moze postaviti pitanje ciji su to internirci, i otkud tamo,
misa markovic
jedan od preživelih po kome je i snimljen film "Krvavi out", gospodin Milenko Milović, umro je pre nekoliko godina u Beograd. slava mu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja