nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 23.06.2017. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Nema ličnog bankrota za građane Srbije

Teško da bi iko u našoj zemlji mogao da doživi sudbinu nemačkog tenisera Borisa Bekera, jer bogati, a i oni koji to nisu, ne idu u bankrot zato što takva institucija ovde ne postoji
(Илустрација Борислав Станковић Стабор)

Javnost još ne veruje da je Boris Beker, legendarni nemački teniser i bivši trener Novaka Đokovića, bankrotirao.

Neverica je utoliko veća, ako se zna da sudiji Kristin Deter nije bio problem da kazni svetski poznatog tenisera, bez obzira na insistiranje Bekerovih advokata da se dug refinansira, stavi hipoteka na nekretnine na Palma de Majorci, čime bi prikupili šest miliona evra.

– Proglasila sam bankrot. Stekla sam utisak da je to čovek koji je zabio glavu u pesak – rekla je sudija, pošto je zahtev za bankrot podnela jedna privatna banka, zbog duga koji datira iz 2015. godine. Sudija je odbila da dozvoli još 28 dana Bekeru da otplati dug.

Da li bi iko u Srbiji mogao da propadne kao Beker?

Iz spiskova 100 najvećih poreskih dužnika fizičkih i pravnih lica, koje Poreska uprava periodično objavljuje, vidi se da su njihovi dugovi nastali pre pet pa i deset godina, ali da i dalje manje-više normalno žive i rade. Pravo pitanje je zar u Srbiji stvarno nema sudije poput Deterove?

Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi Srbije, odgovara da „bogati (pa i oni koji to nisu) ne idu u bankrot zato što takva „institucija” u Srbiji ne postoji.

– Kod nas pravna lica mogu da odu u stečaj (što je pandan bankrotstvu fizičkog lica), ali fizička ne mogu da bankrotiraju Ova kategorija tek treba da se uredi u našem pravnom sistemu. Preduslov za to je uspostavljanje mnogo bolje evidencije i kontrole imovine i prihoda fizičkih lica, jer bankrotstvo tek tada ima smisla. Iako kod nas postoji zakon o unakrsnoj proceni imovine i zarada, (ukrštanju podataka) nikada nismo saznali šta je s onima čija je lična imovina veća od prihoda. Da li su ostali bez nje, ukoliko nisu uspeli da dokažu kako su je stekli – kaže Pap.

Pojedine zemlje regiona ugradile su bankrot u svoje pravne sisteme. I u Srbiji se pre dve godine govorilo o korisnosti bankrotstva, ali je sve ostalo na tome. Pap kaže da je važno da bankrotstvo fizičkih lica postoji u Srbiji.

– Bankrotstvo znači da fizičko lice koje duguje više ne upravlja svojim finansijama. Umesto njega, to radi neko drugi, u cilju da on efikasno i što pre otplati dugove. Onaj ko upravlja imovinom i prihodima bankrotiranog, procenjuje koliko mu je i šta neophodno za život, a ostali novac koristi za otplatu dugova – objašnjava ovaj poreski stručnjak.

U slučaju ličnog bankrota prvo se popisuje celokupna imovina i prihodi dužnika, ne računajući njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje i ostavlja se mogućnost da se naplati iz budućih prihoda u određenom roku.

 Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da je odavno trebalo u Srbiju uvesti instituciju ličnog stečaja.

– Na ovaj način ne bi niko mogao da utaji prihode. Jer, ukoliko je ostavljeno bankrotiranom da dugove vraća iz budućih prihoda, onda se o njima brine službenik banke ili suda. To znači, da pare ne bi mogle da završe u poreskim rajevima kakav je inače slučaj, a da dužnik, nema od čega da plati dug – kaže Atanacković.

Na pitanje kako komentariše to što se u svetu intenzivirala kampanja upravo protiv poreskih rajeva, gde je većina srpskih biznismena iznela novac, poreski stručnjak Pap odgovara da ako je tačno da se rajevi gase, to je zato što se u svetu raznim merama sve više sužava prostor za njihovo delovanje. Od sporazuma koje države međusobno zaključuju (uglavnom multilateralne) pa do političkih i ekonomskih pritisaka na države gde se ti ekonomski rajevi nalaze.

– Značajan doprinos sužavanju prostora poreskih rajeva daju i međunarodne organizacije (ali i institucije u razvijenim državama, kod nas je to Uprava za sprečavanje pranja novca) koje se bave sprečavanjem pranja novca – kaže on.

Ne treba zanemariti ni rad pojedinačnih država koje u okviru svojih pravnih i poreskih propisa raznim merama destimulišu rad domaćih privrednih subjekata sa poreskim rajevima.

– Zakon o porezu na dobit propisuje da na prihode koje ostvari stranac u Srbiji s preferencijalnim poreskim sistemom (što je drugi naziv za poreske rajeve) po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25 odsto. U pravilniku o poreskim rajevima nabrojana je ukupno 51 država gde se porez ne plaća. Dakle, ako plaćate neki račun firmi koja je na području nabrojanih država morate obračunati i platiti 25 odsto poreza u Srbiji. To je, ozbiljna mera koja utiče na odluku svakoga hoće li poslovati sa preduzećima iz poreskih rajeva – zaključuje naš sagovornik.

Komеntari4
8cc8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bankabanka
Banka, dovede svakoga i ponudi šta ima, to je uvek prevare. Detektuju svakoga i osmisle kako da se poigraju. Moraš da platiš da bi ti papirološki odbio i odgovorio na usmeno već postavljeno pitanje, to niko nije video na filmu. Ovde je to naša realnost. Živimo je.... banke mogu posustati i....BRAVO!
nikola andric
Razlika izmedju pravnih lica i fizickih lica je da prva nestaju posle stecaja. Fizicka lica ostaju dok je njihova situacije posle stecaja razlicito regulisana u razlicitim drzavama. Takozvano ''zalozno pravo'' omogucava i jednim i drugim ''licima'' da smanje visinu kamete zavisno od (kod) banke ulozenih ''sigurnosti''. Svako zna sta je hipoteka ali sve imovinske vrednosti mogu posluziti kao garancija za banke. Ko nema sta da ''zalozi'' placa najvisu kamatu. Beker ocevidno nije zalozio svoje ''nekretnine'' na Palmi za naznaceni dug dok nije jasno sta je zalozio kod banke. U svakom sucaju nije ispunjavao obaveze prema toj banki (placanje kamate?) pa je ona trazila njegov ''stecaj''. U tom stecaju je banka jednaka drugim mogucim potrazivaocima posto se prferentna pozicija u stecaju i stice zalogama. Nekretnina je u stvari ''ekonomska svojina'' banke. Svako ko otplacuje hipotekarne dugove to zna. Banke se naplacuju od (prodaje) nekretnina izvan stecaja.
Саша
Али зато на Балкану због дуга од 1000 Евра људима одузимају куће пс продају по пола цене на јавном надметању. Зеленашки систем се устоличио где човек има само једно право: Да плаћа порез 50%. Да подсетим људе. Порез пре 1000 година је износио 5 до 10%, Осмалије су узимале 10% + ту и тамо остале ствари (харач/данак итд), онда са доласком краљевине око 20 до 30% да би данашњи кумулативни порези били 40% -50% посто.
Boris
E moj Sasa, ajd sve nekako, al kako bi obracunali prvorodjenog sina kad ga Turcin otme iz majcinih ruku? Kolika je to kamata? Manite se Turaka i njihovih "dobrocinstava"...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja