subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 24.06.2017. u 22:00 Aleksandar Miletić
RAZGOVOR NEDELjE: ALEKSANDAR ĐORĐEVIĆ, selektor košarkaške reprezentacije Srbije

Uvek tražim da mi kažu šta ne valja

Srbija je uz Ameriku i Španiju najupešnija reprezentacija poslednje tri godine. – Samo povrede mogu da budu razlog da se odbije poziv nacionalnog tima
(Фото Н. Неговановић)

Selektor košarkaške reprezentacije Aleksandar Đorđević svakim svojim gestom pokazuje koliko mu je stalo da ona bude još jača. Na nedavnoj pres-konferenciji, kada je objavio spisak kandidata za „Evrobasket 2017” (31. avgust – 17. septembar) govorio je da samo povrede mogu da budu razlog da se odbije poziv nacionalnog tima, da srpska košarka ne sme nikada da postavlja cilj niže od pobedničkog postolja, ali i da se treba što bolje spremiti za novi sistem takmičenja Svetske košarkaške federacije (Fiba) koji će – kako je istakao – osnažiti slabe, a oslabiti jake.

Pre nekoliko dana, u Košarkaškom savezu Srbije (KSS) govorio je okružen najbližim saradnicima.

Pošto u svakom trenutku svoju slavu deli s njima na ravne časti (ali i premije od medalja), pitali smo ga, pre svega, u čemu je tajna uspeha stručnog štaba koji je u poslednje tri godine odveo državni tim do dva srebra (svetsko 2014, olimpijsko 2016) i jednog polufinala (evropsko 2015)?

– S Antonićem, Nikolićem i Minićem se već dugo, dugo znam. Mi smo se, da tako kažem, odavno spojili. Kroz ljudski odnos, ali i kroz košarkaško znanje i ljubav prema košarci. Među nama postoji iskren odnos, zasnovan na otvorenosti jer nju iznad svega cenim. Ako na kraju radnog dana pomisle da mi kažu da je sve bilo u redu, onda bolje da mi ne prilaze. Uvek tražim od njih da mi kažu šta ne valja, šta bi trebalo da se poboljša, gde grešim... Jer tako me teraju da se probudim spremniji, bolji, da što manje grešim. Uz nas se odlično uklopio mladi kondicioni trener Mladen Mihajlović, sa svojim znanjem i pristupom, koji je nastavio tamo gde je stao Srđan Sarić koji je preminuo posle Svetskog prvenstva u Španiji 2014.

Igrači i saradnici vas opisuju kao „majstora komunikacije”, da znate svakome da nađete žicu, da umete s ljudima?

Kad steknete određeni kredibilitet, kad pokažete da znate o čemu pričate onda je lako da komunicirate i da vam ljudi veruju. Volim da slušam. Kao što je neko lepo rekao: kad slušate samo sebe gubite šansu da naučite nešto od onih oko sebe! Iako sam ponekad isključiv, ja volim da saslušam druge. Otkako sam objavio spisak kandidata za Evropsko prvenstvo, razgovarao sam maltene sa svim igračima jer želim da čujem šta oni misle i da ih pripremim za ono što ih čeka.

Nedavno ste u Nemačkoj, gde radite kao trener Bajerna, dobili nesvakidašnje priznanje od jednog portala. Izabrani ste za najomiljenijeg trenera, a glasali su anonimno svi igrači Bundeslige (pitanje u anketi je bilo: Koga biste voleli za trenera)?

Veoma mi godi to priznanje, mada, da budem iskren, nisam znao da postoji sve dok ga nisam dobio. Kad bolje razmislim, to je lepa satisfakcija da znate da bi većina igrača želela da im upravo vi budete trener.

Stalno ukazujete na to da je za razvitak košarke jedne zemlje najvažniji uspeh reprezentacije. Čak ste i predstavili svoju teoriju na stranicama „Politike” neposredno posle uspeha u Riju?

Moja teorija se potvrđuje u praksi. Suština je u tome da euforija praćenja uspeha reprezentacije dovodi do masovnog opredeljivanja desetogodišnjaka kojim će sportom da se bave. Iz takve masovnosti dobijamo mnogo veću šansu da dobijemo bolje košarkaše jer se oni fanatično zaljubljuju u sport i počinju da sanjaju dečačke snove o osvajanju medalje za svoju zemlju. Stvara se pogodan ambijent za takav rast jer se u svest tih dečaka, koji još ne vezuju sport za novac, urezuju nezaboravne slike slavlja na ulicama. Oni su vođeni čistim sportskim ali i patriotskim motivom. Recimo, moja generacija je kao svoj sport izabrala košarku krajem sedamdesetih, kad smo Divac, Kukoč, Rađa i ostali imali desetak godina, u vreme dok su Kića, Moka i Praja bili evropski i svetski šampioni, u Liježu 1977. i Manili 1978. Loši rezultati mlađih kategorija prošlog leta jesu posledica toga što su ti mladići imali desetak godina kad je reprezentacija beležila loše rezultate 2004, 2005, 2006, 2007. Dok je generacija Miloša Teodosića (1987) ili Stefana Markovića (1988), juniorskih prvaka sveta, počela da se bavi baš košarkom zbog uspeha moje generacije u drugoj polovini devedesetih. To je, uostalom, Teodosić istakao jednom prilikom. Zbog naših uspeha u poslednje tri godine možemo da očekujemo da današnji desetogodišnjaci budu dominantni 2024, 2025, 2026. godine. Živi bili pa videli.

Rekli ste na poslednjoj pres-konferenciji da Fiba stvara veštačku košarkašku hijerarhiju s novim sistemom takmičenja (takozvanim prozorima u kalendaru, koji se kosi s terminima NBA i Evrolige)?

Nikada ne otvaram usta reda radi, već da potaknem ljude na razmišljanje. Zato sam i rekao sve to o Fibinom novom sistemu, jer smatram da to ne doprinosi rastu popularnosti košarke. Čak nameravam da pošaljem pismo „Kući košarke” kao selektor i nekadašnji reprezentativac. Fiba nam je nametnula te „prozore”, bez šanse da utičemo na tu odluku, i sada moramo da se adaptiramo. Vrhunska reprezentacija neće moći u kvalifikacijama da izvede svoj najjači sastav. Trudimo se da negujemo kult reprezentacije i da način dolaska u nju bude nešto što će da definiše naš rad, međutim, taj sveti čin oblačenja nacionalnog dresa anuliran je ovakvim kalendarom takmičenja. Ubuduće neće igrati najbolji igrači, već oni koji budu mogli da se uklope u „prozore”. Naš krajnji proizvod – igra – samim tim neće biti kvalitetan. Ujedno, daje se šanse nekim reprezentacijama iz drugog plana da, povlašćene novim sistemom takmičenja, pobeđuju favorite. Na ovaj način se otežava Srbiji, Španiji, Francuskoj i još nekim jakim selekcijama, a olakšava svima onima koji nemaju igrače u NBA i Evroligi. Iz Fibe nam kažu: „Ne brinite, ako se ne kvalifikujete, dobićete vajld kard”! Zašto onda igramo kvalifikacije...

Nije to jedina stvar koju zamerate Fibi?

Srbija je uz Ameriku i Španiju najuspešnija reprezentacija na svetu u poslednje tri godine, ali nas Fiba nije nagradila za to. Kao olimpijski i svetski viceprvaci nismo uspeli da obezbedimo dodatna sredstva za razvoj naše košarke. Marketing se zasniva na eksploataciji vrhunskog proizvoda, a mi u kvalifikacijama ne možemo da ponudimo ono najbolje što imamo. Tako će sve to biti kontraproduktivno. Rasteraćemo i ono malo sponzora. A imamo 20 puta manji budžet od najbogatijih evropskih federacija, koje godišnje mogu da računaju i na 40 miliona evra.

Posle tri velika takmičenja ustalilo se jako jezgro tima u kojem su oni koji znaju kako se bori za najdraži dres (Teodosić, Bogdanović, Jović, Simonović, Kalinić, Raduljica...)?

To je naša najveća pobeda. Svi oni i te kako žele da igraju za reprezentaciju, a izborili su se za svoje mesto i košarkaškim i ljudskim kvalitetima. Odani su timu i spremni su da se podrede timskoj ideji. Da bi neko istisnuo nekoga od njih mora da bude mnogo, mnogo dobar. Kod nas vlada meritokratija: vrednujemo talenat, rad, zasluge, veštinu... S druge strane, nemamo predrasuda. Svi ostali imaju podjednaku šansu da se izbore za svoje mesto, ali moraće da dokažu da su vredni toga.

Pokazalo se da reprezentacija podiže kvalitet igrača?

To je ogromna satisfakcija za svakog od nas u stručnom štabu. Meni lično imponuje to što me mnogi reprezentativci zovu za savet u nekim delikatnim trenucima. Pitaju me i za privatne stvari, ali i kad se opredeljuju za klubove. To je znak velikog međusobnog poverenja. Naši igrači su podigli svoje ugovore kroz reprezentaciju. Setite se samo da je pre tri godine na snazi bio stav da, osim Teodosića, nemamo one koji su nosioci igre u svojim klubovima, dok sada mnogi od njih dominiraju u svojim klubovima. Svi zajedno smo doprineli da imaju veće samopouzdanje nego pre. Svi zajedno smo porasli kroz reprezentaciju. Igrači su nas trenere učinili boljim.

Vaša je ideja bila i da se na kampu u Americi testiraju igrači koji uče u toj zemlji?

I taj projekat govori da smo zagledani u budućnost. Već nekoliko godina sam razmišljao o tome kako da uključimo naše studente u Americi. Joca Antonić ih je pratio preko videa, interneta, na razne druge načine, ali smo želi da ih lično upoznamo i pokažemo im da nam je stalo do njih. Biće među njima reprezentativaca.

Ističete da će univerzitetska reprezentacija, koju nazivate B selekcijom, imati sve veći značaj zbog Fibinih „prozora”. Međutim, ta reprezentacija nije izazov za sve igrače?

U juniorskoj reprezentaciji nemamo taj problem, već se on javlja kad dođu prvi ugovori i kad neki „privatni programi” dobijaju prioritet. Velika je greška preskakati neku selekciju, pa bila ona i B, jer to je važan korak u razvoju svakog igrača. Svako preskakanje stepenika, da bi se stiglo do vrha planine, donosi rizik da se okliznete zato što ste napravili neprirodan pokret. Inače, smatram da postoji previše nacionalnih selekcija. Sve mlađe kategorije trebalo bi da pretvorimo u dve, pa da te dve igraju preko leta na po dva takmičenja. Zašto bismo se toliko rasplinjavali i punili teftere skauta silnim imenima. Kad je manje dece možemo više i da im se posvetimo. Ako se mi ne budemo bavili njima, onda će neko drugi. Mladi igrači preskaču takmičenja zbog saveta onih koji ih vode, a suština je u tome da ih sklanjaju od očiju analitičara da ne vide koliko nisu spremni za velika dela.

Komentari1
14704
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan
Nas selektor je iz kosarkaske kuce i odlicno zna sta prica.Odlican rad ,sto se vidi po rezultatima.Puna podrska gospodine Djordjevicu i vama i nasim kosarkasima...Imam osecaj da dolaze ponovo divne godine za SRB kosarku.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja