subota, 22.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

Srpski nacionalni parkovi dobili ličnu kartu

Kapitalni izdavački poduhvat jedinstven u svetu – petotomna leksikografska edicija posvećena Đerdapu, Kopaoniku, Tari, Fruškoj gori i Šar-planini
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 24.06.2017. u 22:00
Шар-планина: вериге света (Фотографије Драган Боснић)
Ђердап: Казан са Великог штрпца

Radeći ove publikacije, nismo mogli da posegnemo za iskustvima drugih, jer je ovo, prema našim saznanjima, prva leksikografska edicija, i to ne samo u Srbiji, u kojoj su obrađeni svi aspekti nacionalnih parkova jedne države. Tim rečima urednik Vladimir Roganović opisao je na nedavnoj promociji u Narodnoj biblioteci Srbije kapitalni petotomni izdavački poduhvat „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije”.

O impozantnosti ove edicije u izdanju „Službenog glasnika” dovoljno svedoče cifre. Svaki leksikon posvećen je jednom od nacionalnih parkova – Đerdapu, Kopaoniku, Tari, Fruškoj gori i Šar-planini. 

Svih pet knjiga sadrži ukupno 1.800 stranica sa 4.000 članaka koje je napisalo 120 autora. Među njima su istraživači iz najrazličitijih oblasti, koji su se potrudili da svojim prilozima daju sveobuhvatnu sliku svakog područja od izuzetne prirodne važnosti ponaosob, istakao je Roganović.

„Građa u ovim publikacijama raščlanjena je po odrednicama na ukupno trinaest oblasti – od biljnog i životinjskog sveta koji nastanjuju svako od ovih prirodnih bogatstava, preko istorije, arheologije i etnologije, do privrede”, rekao je on, dodajući da sadržaj upotpunjuje i više od 2.000 fotografija, ilustracija i grafičkih priloga.

Među koricama su tako sabrane i odrednice koje se odnose na kulturno nasleđe ovih područja, kao i na naselja, institucije i značajne lokalitete koji, strogo uzevši, ne pripadaju nacionalnim parkovima, ali su s njima funkcionalno povezani.

Tako će čitaoci toma o Kopaoniku moći da saznaju da su ga Rimljani, Turci i Mlečani zvali Srebrna planina i da se upoznaju s pesmama, pričama i predanjima o tom nacionalnom parku. U leksikonu posvećenom Tari ne piše se samo o Pančićevoj omorici i drugim prirodnim znamenitostima, već i o hajducima koji su se skrivali u ovoj gori. Knjiga o Šar-planini pruža uvid i u istorijske okolnosti koje su dovele do toga da bude prozvana „verigama (staroga) sveta” (odnosno „katena mundi” na latinskom). U publikaciji o Fruškoj gori navode se činjenice i o tamošnjim manastirima, dvorcima i fortifikacijskim građevinama, ali i obližnjim gradskim jezgrima Sremskih Karlovaca i Iriga. A kad je o Đerdapu reč, urednica tog toma Ana Milanović iz Geografskog instituta „Jovan Cvijić” Srpske akademije nauka i umetnosti, ilustruje koliko je bio ozbiljan rad samo na ovoj knjizi.

„Samo za ovaj tom postojalo je čak sedam verzija azbučnika pre nego što smo napravili konačnu. Ali, višegodišnjim radom uspeli smo da dođemo do publikacije i edicije koja ima i naučni i popularni karakter, jer je namenjena najširoj publici, od istraživača do turista i studenata”, istakla je ona.

O ozbiljnosti ovog višegodišnjeg poduhvata svedoči i to što je, iako je ediciju formalno izdao „Službeni glasnik”, još sedam javnih preduzeća i institucija učestvovalo u njenoj izradi. Osim uprava pet nacionalnih parkova i Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU – čiji je urednički tim u saradnji sa leksikografskom redakcijom „Službenog glasnika” učestvovao u odabiru odrednica – za stručnu pomoć bio je zadužen Zavod za zaštitu prirode, a podršku je pružilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ediciju je uredilo 27 urednika, više od 200 stručnjaka iz različitih oblasti i petoro stručnih redaktora. Među njima je bila i Lidija Amidžić, koja smatra da je ova edicija svojevrsna lična karta nacionalnih parkova Srbije, podjednako značajna i za prirodnu i za kulturnu baštinu.

„Ovim smo želeli da skrenemo pažnju i na važnost očuvanja prirodne baštine. Na globalnom nivou, više od 15 odsto svetskog kopna i 3,5 procenata svetskog mora nalazi se pod zaštitom. U Evropi, status zaštićenog područja ima 21 odsto teritorije kontinenta. A u Srbiji taj procenat iznosi svega šest odsto teritorije, iako imamo znatno više prirodne baštine koja zaslužuje da bude uvrštena u taj udeo”, zaključila je Lidija Amidžić.

„Politika” će od idućeg ponedeljka krenuti sa dosijeom o nacionalnim parkovima Srbije, u kojem ćemo čitaocima otkriti samo deo prirodnog blaga naše zemlje.

Edicija u brojkama

4.000 članaka

1.800 stranica

2.000 fotografija, ilustracija i grafičkih priloga

120 autora tekstova

100 autora fotografija

20 geografskih karata


Komentari3
1aa2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

radivoje
Puno rada znanja i vjestina da se napravi ovakav projekat. RESPEKT.
Ivana Hamp
Sjajno! Imam želju da čitam, a i gledam sadržaj petotomnice. 2q
Nenad
Svaka cast!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja