nedelja, 19.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27

​ „Agent Gestapoa” koji je crtao stripove

Priča o Veljku Kockaru je priča o zlatnom dobu srpskog stripa 30-ih i 40-ih godina, kaže Aleksandar Rakezić Zograf koji je upravo završio snimanje filma o srpskom strip-crtaču koji je streljan 1944. godine
Autor: Ana Otaševićnedelja, 25.06.2017. u 22:02
Сцена из документарног филма о Вељку Коцкару

Na listi streljanih koju je Politika objavila 28. novembra 1944. godine, 37. po redu je Veljko Kockar. „Student tehnike, agent Gestapoa, istakao se u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta”, pisalo je pored njegovog imena.

Dvadeset četvorogodišnji student je bio jedan od mnogih Beograđana koje su partizanske jedinice u danima nakon oslobođenja pokupile sa ulice i streljale bez suđenja, ispisujući jednu od najmračnijih stranica u istoriji grada i posleratne Jugoslavije.

Veljko Kockar je bio strip-crtač, jedan od najtalentovanijih predstavnika prve generacije autora koja se pojavila krajem tridesetih godina prošlog veka.

Njegova sudbina bi ostala zaboravljena da se za njega nije zainteresovao Zdravko Zupan, istoričar stripa, koji je udružio snage sa Sašom Rakezićem, alijas Aleksandrom Zografom, strip-crtačem iz Pančeva, i svoje višegodišnje istraživanje uobličio u knjigu koju je objavio Kulturni centar Pančeva. Priča je inspirisala reditelja Đorđa Markovića da snimi dokumentarni film. Snimanje koje je trajalo sedam godina završeno je prošle nedelje i film bi uskoro trebalo da se nađe pred publikom.

– Priča o Veljku Kockaru je priča o srpskom stripu 30-ih i 40-ih godina koji je bio mnogo snažniji i bogatiji nego što se pretpostavlja. U vreme kada je strip bio novost u većem delu Evrope, ovde je postojalo nekoliko desetina strip crtača, kaže Zograf, koji pored toga što se bavi crtanjem, objavljuje grafičke albume i sarađuje sa nedeljnikom „Vreme”, izučava prošlost stripa.

„Kažu da sam opsednut prošlošću”, otvara film koji je za njega svojevrsna posveta pionirima srpskog stripa.

– Savremeni strip se u Srbiji pojavio sredinom 30-ih. To je bilo zlatno doba srpskog stripa. „Politika” je u to vreme imala važnu ulogu u njegovoj promociji kao dnevni list koji je ‘34. godine počeo da objavljuje prevode poznatih američkih stripova, a isto tako i „Politikin zabavnik” koji je pokrenut ‘39. godine. Ovo će biti naše poklanjanje pred tom istorijom.

Mladi crtači, inspirisani novim medijem, brzo su prihvatili izazov. Veljko Kockar je u Beograd stigao iz rodnog Osijeka krajem 30-ih i počeo da objavljuje svoje stripove u lokalnim strip-časopisima. Pažnju je privukao sa stripom „Kaktus bata”, čiji su junaci kaktusi u saksijama koji hodaju.

„Iako su crtani u diznijevskom stilu, tako da su vrlo simpatični, ta zarobljenost u saksiji biljke koja ipak može da hoda je neka vrsta metafore”, primećuje Rakezić.

Aleksandar Rakezić Zograf
(Foto: A. Otašević)

Kockar je nastavio da objavljuje crteže u listovima koji su izlazili za vreme okupacije.

– Na osnovu naših istraživanja nikada nije objavio nijedan crtež koji bi mogao da se okarakteriše kao propaganda, pa čak ni kao politički komentar. Znamo za neke druge crtače koji su bili vrlo angažovani u nacističkom propagandnom odeljenju u Beogradu. Najistaknutiji je bio Konstantin Kuznjecov, šef propagandnog odeljenja. On je 1944. pobegao zajedno sa Nemcima jer je znao da je imao razloga da beži. Veljko je ostao u gradu i stradao je, kaže Zograf, koji se donekle poistovećuje sa sudbinom ovog strip-crtača.

– Nisam doživeo represiju kao on, ali znam šta znači stvarati unutrašnje svetove i oživljavati ih kroz crtež na papiru. Ti svetovi koji su postojali u njemu prekinuti su na tako strašan način, dodaje dok se sprema za poslednju scenu koju četvoročlana ekipa snima u zabavnom parku iza hotela Jugoslavija.

Strip je ponovo obnovljen nakon rata. Posle svađe Tita i Staljina državna politika se okrenula prema Zapadu, a strip je bio jedan od nosilaca zapadne kulture koja je brzo bila prihvaćena. „Politikin zabavnik” je obnovljen 50-ih, a strip je našao put do velikog broja publikacija i nastavio da se razvija. Uprkos nepovoljnim okolnostima krajem prošlog veka, kada su novi ratovi desetkovali jugoslovensku strip-scenu, opstao je do danas.

– Iako nisu dobra vremena za bilo šta što izlazi na papiru, ima mnogo mladih koji se bave stripom. To govori da je ovde strip duboko ukorenjen i baš zbog toga je važno govoriti o tradiciji. Postoje oni koji su se time bavili na istom prostoru, u istom gradu, koji su pre nas hodali istim ulicama, kaže ovaj dobar poznavalac.

Domaći strip je pre rata bio prevođen u čitavom nizu zemalja, od Francuske preko Bugarske, Poljske, Švedske i Danske, do Argentine i Brazila.

– U ovim zemljama su izlazile strip-revije, u kojima su se pojavljivali i stripovi naših autora. U to vreme stripovi nisu bili potpisivani, tako da niko nije znao da su to autori iz Srbije.

Njihovi crteži našli su se u svetskim strip-revijama zahvaljujući distributerskoj kući „Univerzum pres” čije je središte bilo u Parizu i Beogradu. „Tek sada, zahvaljujući internetu, otkrivamo crteže srpskih autora objavljenih u svetu čiji rad poznajemo”, kaže Zograf.

„Naš strip je do mnogih zemalja dolazio pre nego naša književnost”, ističe sa izvesnim ponosom autor koji i sam spada u one čije su delo prepoznali u svetu. Njegovo istraživanje po arhivama i interesovanje za prošlost se nastavlja, o čemu svedoči i najnovija zbirka stripova „Mala otkrića”.


Komentari8
d89e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan T
Ne odobravam, ali sada, pre svega zbog SNS botova, sve vise razumem. Steta svih koji su nevini stradali, a jos veca steta zbog onih koji su se krivi izvukli. Trag takvih se nastavlja i daje nadu sledecim generacijama slicnih da ce proci bez pravde. Englezi su, za veleizdaju, prvo vesali, kastrirali, prosuli creva, odsecali glavu i na kraju cerecili. Takve stvari se ne zaboravljaju i motivisu na odanost prema zemlji, ma kakva bila moguca dobit od izdaje.
Obrad Lipovac
@Dusan, bas tako kako ste napisali, a kukavica Josip Broz, valjda poštujući srpsku uniformu iz prethodnih ratova, čak nije smeo da ispoštuje dogovor sa Jalte, kad je u pitanju egzekucija zločinaca i izdajnika. Draži je, iz meni potpuno nepoznatih razloga, progledao kroz prste i streljao ga je umesto, kako je bilo predviđeno dogovorom saveznika, da ga je obesio. Ljubo Miloš i društvo su 1946. visili, i to javno na banderama.
Preporučujem 1
dr Slobodan Devic
Sve je to lepo. Ali, eto, oko nas pojedini koji drzavne nikada nisu imali pocinju da ih prave. A mi? Mi se jos uvek svadjamo da li su komunisti-partizani imali pravo da ubijaju radikale-cetnike, a sto je najgore, bilo koga ko im nije bio po volji. Kadkada i svoje koji kada videse kuda kola idu, pocese da se bune, pa bejahu skraceni za po glavu; ono po principu - svaka revolucija jede i svoju decu. Na teritoriji Jugoslavije se tokom drugog svestkog rata nije vodila borba protiv Nemaca (osim sporadicnih akcija) vec pre svega gradjanski rat (na ideoloskoj osnovi) i bratoubilacki rat (na verskoj osnovi); o genocidu na teritoriji NDH da i ne govorim. A za preduslove da do ovoga svega dodje kriv je Aleksandar prvi. Rusima su "izvezli" revoluciju pred kraj prvog svetskog rata, videli da radi, pa nama "servirali" tokom drugog ...
Marko
Ne znam detalje, ali argument u naslovu nije prihvatljiv. U to vreme upravo su stripovi i karikature bili veoma moćno propagandno odružje.
Obrad Lipovac
Evo vam i tehnologije rehabilitacija: "Vojni arhiv, Arhiv Srbije i Bezbedonosno informativna agencija su obavestile Okružni sud da ne poseduju podatke o licu čija se rehabilitacija traži, niti presudu kojom je osudjen na smrt streljanjem". Npr, Dušan Glišić, otac Gordane Pekić koji je na zahtev ćerke rehabilitovan, a državni organi su dostavili gornje obaveštenje. E ja sad pitam, da li postoji i minimalna verovatnoća da Voni arhiv ne raspolaže presudama vojnih sudova iz 1944. godine a da Arhiv Srbije nema dokumenta da je Dušan Glišić bio tehnički urednik "Novog vremena" i predsednik Udruženja arhitekata Nedićeve Srbije (rang zamenika ministra u vladi). NAGRADE: ko uhvati ili ubije komunistu člana naoružane bande-Svaki bio zvaničan organ ili ne, ko posle gornjega roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagradjen sa tri hiljade dinara – a ako ubije vodju bande biće nagradjen sa 25.000 dinara. (Novo vreme, 19.avgust 1941.godina). Tehnički urednik je rehabilitovan.
Obrad Lipovac
Pa dobro, da li je čovek bio agent gestapoa? Ko svedoči da nije? Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević?
goran
A ko svedoči da jeste? Evo ni ja nema svedoka da sam agent CIA ili bilo koje obaveštajne službe na svetu, znači li to da trebam biti streljan?
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja