nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:07

U Vinči ni dima ni vatre

Problem na najvećoj deponiji na Balkanu rešen je posle tridesetak dana tako što je otpad zatrpan sa 65.000 kubika zemlje
Autor: B. Vasiljevićponedeljak, 26.06.2017. u 22:07
(Фото Раде Крстинић)

Požar na deponiji „Vinča”, zbog kojeg je danima više od pola Beograda bilo pod dimom neprijatnog mirisa, ugašen je posle tridesetak dana. U njegovom gašenju utrošeno je oko 65.000 kubika zemlje, ali i alternativna sredstva poput rastvora smeđih algi.

Vatra je nastala u dubini deponije od dvadesetak metara kada su se zapalili metanski čepovi. Kako se metan ne može gasiti vodom, primenjivana je jedina moguća metoda – zatrpavanje zemljom.

– Morali smo da sprečimo dotok kiseonika do metana, zbog čega smo svu zemlju koja se u gradu iskopavala preusmerili na Vinču. Radili smo u tri smene sa Vatrogasno-spasilačkom brigadom, kako bismo ugasili vatru. Posao je dodatno otežavalo to što se deponija nalazi na klizištu, zbog čega smo morali da budemo izuzetno oprezni kako ne bismo ugrozili živote ljudi – objašnjava Miroslav Bogdanović, direktor JKP „Gradska čistoća”. Smetnja je bila i to što su se metanski čepovi palili na ogromnoj površini – u jednom trenutku ona je zahvatala čak 20 hektara.

Dim sa „Vinče”, koji je od 18. maja kada se pojavio gušio pola grada, izazvao je strah kod mnogih Beograđana. Prema mišljenju stručnjaka sa Hemijskog fakulteta, prava slika zagađenja sa deponije nije se mogla sagledati jer naša zemlja nema laboratoriju za istraživanje i beleženje čestica prašine i čađi s teškim metalima i jedinjenjima koja imaju kancerogena i mutagena svojstva. Sa druge strane, u Gradskom zavodu za javno zdravlje napominju da je njihova laboratorija dobro opremljena i akreditovana za sve metode ispitivanja.

– Znamo da postoji određena sumnja kod građana da je dim sa deponije „Vinča” uticao na kvalitet vazduha i životne sredine, ali na osnovu merenja i uvida u stanje na terenu nije bilo odstupanja u pogledu utvrđenih koncentracija zagađujućih materija koje bi uticale na zdravlje. Merenja smo radili na 24 merne stanice, ali i četiri dopunske, na mestima u blizini Vinče, gde se dešavalo da vetar nanese dim, ali prekoračenja graničnih vrednosti na dnevnom nivou, osim u dva slučaja, nije bilo. Registrovana odstupanja na dva merna mesta bila su malo iznad graničnih vrednosti, ali znatno niža nego što je to slučaj u zimskim mesecima – kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje. Njegovi stručnjaci ističu da se, imajući u vidu rezultate svih ispitivanja, ne može reći da bi zabeležene pojedinačne koncentracije određenih materija mogle uticati na zdravlje stanovništva.

– Iako u konkretnom slučaju nismo merili dioksine i furane, koji se prema pretpostavci pojedinih stručnjaka mogu formirati u ovakvim situacijama, ispitivali smo druge specifične materije, koje mogu biti kancerogene, a koje nastaju u procesima nekontrolisanog sagorevanja otpada. Koncentracije koje smo zabeležili izuzetno su niske, tako da ni one zbrajanjem ne mogu imati efekat po ljudsko zdravlje – objašnjavaju u Zavodu.

Vinčanski dim postao je i kamen spoticanja između Gradske uprave i zaštitnika građana, a njihov rat saopštenjima dodatno je zbunio mnoge Beograđane. Dok su gradski zvaničnici tvrdili da zagađenja nema i da su sve informacije o kvalitetu vazduha dostupne svima, zaštitnik građana je insistirao da merenja moraju biti objavljena tako da ih lako mogu svi videti.

Problem najveće deponije na Balkanu ovog tipa, stare četiri decenije, i najcrnje ekološke tačke u Evropi mogao bi uskoro da bude rešen. Za dvadesetak dana biće otvorene ponude pet kompanija koje žele da učestvuju u javno-privatnom partnerstvu za sanaciju ovog smetlišta. Prema prvim procenama, za taj posao biće potrebno oko 300 miliona evra.


Komentari8
7c415
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Да би било мање отпада мора да постоји добра политика рециклаже. У већини таквих земаља држава је распоредила контејнере за папир, стакло и пластику на местима где их редовно празни. Да ли знате зашто држава сакупља папир, стакло, пластику? Добробит заједнице? Чист профит! Кубик упресованог папира 40 - 45 евра, итд. Кад имате у граду као Београд 200 контејнера који се празне недељно није мало. Онда се може од тих пара да купи и инценератор у коме се спаљује остатак смећа. Оно што остане се покупи магнетима. Овако ми сви чувамо тегле, флаше, новине по шупама, гаражама за не дај Боже, бацамо у контејнере све. Можда све то и некоме одговара јер кад уђемо једног лепог дана у Европу они ће нам показати како се то ради јер некоме тако и одговара да будемо глупи и неорганизовани.
Boris Airo
@Bozidar Mitrovic: Nalaziste u Vinci nema ama bas nikakve veze sa Slovenima!!! Svi nalazi iz Vince datiraju iz perioda starijeg kamenog doba znaci, mnogo, mnogo pre dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo.
Miki
Borise ne lupetaj 66% stanovnistva Srbije i Bosne ima gene starije od neolita doba kada je Vincanska kultura cvetala znaci jos od pre Lepenskog Vira.
Preporučujem 6
Teodor
Ja samo znam da se, pre neko vece, nije moglo disati u Mirijevu. Izasao sam u prodavnicu oko 22h i osetio smrad, stipanje i pecenje u grlu. Svuda je bila sumaglica. U normalnom svetu, koji nije zaslepljen buljenjem u jeftine prizemne zabave koje nam nude domace TV stanice, ljudi bi izasli na ulice i zestoko protestovali zbog trovanja zivotne sredine i ugrozavanja zdravlja, koje gradske vlasti zataskavaju. NEVEROVATNO koliko su nam ugaseni osnovni ljudski porivi da se borimo za zdravu okolinu nas i nase dece.
Aleksandar Petrovic
U civilizovanim zemljams metan tj. deponijski gas se koristi kao energent u razne svrhe. Šta reći!
Божидар Митровић
Изградња највећег ђубришта на најстаријем словенском светилишту у Винчи (где су храмови од кочја, одакле реч кућа били од дрвета) је бољшевичко-језуитска превара. Објавите Соху/колац (од речи Коло) на улазу Винчанске коче/куће, који се завршавао роговима (рашљама) у које су полагали свето брвно (тако да се на њему у рагатки виде Божански GODови) које носи кров, због чега Срби и данас славе "подизање рогова" када почињу завршетак крова куће - што је један од хиљаде доказа непрекидности наше културе на овом простору. Без тога сваки чланак о највећем ђубришту на Балкану у Винчи представља наставак те бољшевичко-језуитске подвале или система подвала због чега је у Винчи изграђен и атомски центар и највећа школа у Србији да би се ту људи насељавали, градили куће и затрпали древно археолошко налазиште где је зачета култура. Нам остаје 1000 словних знакова или усмено да преносимо знање о томе како је насто обичај ПОДИЗАЊА РОГОВА и предачкој вери коју су звали рАзУм.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja