četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 28.06.2017. u 00:01 B. Mitrinović

Bosanski scenario za Kipar

Uoči današnjeg samita o federalizaciji ostrva, predstavnici kiparskih Grka i Turaka su oprezni, ukopani na svojim pozicijama i javno ne iznose bilo kakve optimistične prognoze
Кипарски Грци и Турци плешу у знак подршке мировним преговорима (Фото Ројтерс)

Na današnje razgovore u Kran Montani izaslanik Ujedinjenih nacija Espen Bart Ejde gleda kao na najbolju ali ne i poslednju priliku za dogovor.

To je u dobroj meri ublažena izjava njegovog portparola, koji je posle pripremnih susreta u Nikoziji pre desetak dana rekao da posrednici očekuju da u Ženevu dođu predstavnici svih strana i jednom zasvagda reše pitanje podeljenog ostrva.

„Neće biti lako i nema garancija za uspeh”, rekao je Ejde juče u Ženevi, nazvavši današnju konferenciju najkompleksnijom rundom razgovora do sada. Optimizma nema ni u medijima, uspeh će biti teško dostižan, barem se ne očekuje da će konačan dogovor biti postignut danas u odmaralištu u švajcarskim Alpima. Predstavnici kiparskih Grka i Turaka veoma su oprezni i ukopani na svojim pozicijama, pogotovo javno ne iznose bilo kakve optimistične prognoze.

Da su šanse za uspeh na pregovorima male, postalo je još očiglednije kada je pre dva dana predsednik Kipra Nikos Anastasijadis odbacio dokument UN o utvrđivanju smernica za današnju konferenciju na kojoj bi trebalo da se utvrdi da li uopšte može da dođe do dogovora o federalnom ujedinjenju grčke i turske zajednice. Razgovore takođe komplikuju predsednički izbori kiparskih Grka u februaru i eksploatacija gasa, čiji je početak planiran za sredinu jula, što Turci ne dozvoljavaju sve dok se ne postigne sporazum.

Neki izvori tvrde da će konferencija trajati najmanje 10 dana, razgovorima će prisustvovati i predstavnik EU, a pod pritiskom da postignu rešenje naći će se predsednici kiparskih Grka i Turaka, ali i Grčka, Turska i Velika Britanija, države garanti nezavisnosti Kipra od Velike Britanije, koju je stekao 1960. godine. Kipar je podeljen 1974. godine, kada je Turska izvršila invaziju na severnu trećinu ostrva, posle puča u Nikoziji kojim se tražilo ujedinjenje sa Grčkom. Severnokiparski Turci su tada proglasili Tursku republiku severni Kipar, koju je za 43 godine priznala jedino Turska. Podeljeni Kipar je postao članica EU 2014. godine i do danas se navodi kao presedan koji je uniji doneo nerešen teritorijalni problem.

Od poslednjeg mirovnog susreta u Ženevi u januaru, koji je održan u prisustvu generalnog sekretara UN Antonija Guteresa, radilo se na pripremi rešavanja bezbednosnih pitanja posle buduće federalizacije ostrva, koji bi rešio višedecenijski problem.

Pregovori su fokusirani na stvaranje nove federacije na Kipru, ali neslaganja oko vraćanja imovine, teritorijalnih prilagođavanja i deljenja vlasti tek treba da budu potpuno rešena.

Procenjuje se da će od poglavlja o bezbednosti zavisiti i celokupni pregovori. Ukoliko se slože o bezbednosnim pitanjima – ima nade za ceo sporazum, ukoliko ne – propadaju pregovori. Ministar odbrane kiparskih Grka Hristoforos Fokaides ponovio je u nedelju tvrdu poziciju svoje strane, dok je zvaničnik kiparskih Turaka uključen u razgovore rekao Rojtersu da je rotirajuće predsedništvo „uslov svih uslova” za njihovu stranu.  

Lideri podeljenog ostrva su se složili, pod pokroviteljstvom generalnog sekretara UN, u dokumentu potpisanom 11. februara 2014. godine da će se o svim pitanjima pregovarati odvojeno, ali da ništa neće biti dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno. Ova formula daje određenu sigurnost pregovaračima, a primenjivana je i u slučaju pregovora o statusu Kosova i Metohije.

Predsednik kiparskih Turaka Mustafa Akinči traži razgovore o podeli nadležnosti, koja bi, između ostalog, podrazumevala rotirajuće predsedništvo, zatim dogovore o podeli imovine i teritorije. Kiparski Grci zahtevaju da Turska povuče sve svoje trupe sa ostrva i odustane od svojih intervencionističkih prava.

Pozivajući se na dobro obaveštene izvore, Agencija frans pres tvrdi da je turska strana spremna da broj vojnika smanji za 80 odsto i da će tu ponudu staviti na sto. Na ostrvu se nalazi oko 950 pripadnika mirovnih snaga, koji su imali ulogu u razdvajanju dveju strana, a u budućem planu federalizacije trebalo bi da dobiju mandat bezbednosnog nadgledanja novog sporazuma.

Komentari5
5bd20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Samo ne dejton način, mržnja još uvek traje, kao da je juče potpisan. Biti dobar komšija je optimalno rešenje. Ovako svak svakoga krivi, preglasava, svak ima svoje prijatelje što su drugima neprijatelji. Političari vrlo često pričaju jedno a drugo rade, npr građanska država. Narod posle rata prvi prihvati činjenice, da je najbolje biti samo komšija.
Mujo
E blago jnima ako im zapad namesti "Bosnu", ima da se usrece:)...Ali dobro, zapadau je potreban "kontrolisani haos"....
Саша
Босна мора бити подељена по националној линији јер је то најстабилније решење на дуге стазе. Немачка и Француска су то радиле после 2СР као и Италија, Турска, Русија, Пољска итд. Ово сада је политичка наказа у којој се и једни и други користе да би ослабили оног другог. Свако иоле паметан то зна али се прави луд и тера инат говорећи како не може. Боње да будемо добре комшије него лоши укућани. Па нека једни лепо славе дан Турске а други не. Зар не?
zoran
Страшно, решење за које сви тврде да је лоше и да не функционоше покушавају да наметну Кипру.
Коста
И врапци знају Дејтонска БиХ није никакво "за свагда" решење.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja