utorak, 21.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:40

Nalazimo se u Četvrtom svetskom ratu

Treći svetski rat se završio pobedom Zapada i padom komunizma. Sada se bore svi protiv svih, ne zna se tačno ko protiv koga, rekao je Klaudio Magris na predstavljanju svoje nove knjige
Autor: Ana Otaševićsreda, 28.06.2017. u 20:00
(Фото Архипелаг)

Trščanin Klaudio Magris, jedan od najznačajnijih italijanskih savremenih pisaca, predstavio je juče u Beogradu svoju novu knjigu, „Obustavljeni postupak”, koju je za izdavačku kuću „Arhipelag” prevela Snežana Milinković.

Magris je gost 6. Beogradskog festivala evropske književnosti u organizaciji ove izdavačke kuće koja je objavila niz knjiga italijanskog pisca, od romana „Vi ćete, dakle, razumeti”, „Nagađanja o jednoj sablji”, „Drugog mora” i „Dunava” do knjige novela „Mikrokosmosi”.

Za svoju poslednju knjigu inspiraciju je pronašao u utopističkoj zamisli tršćanskog profesora Dijega de Henrikeza koji je život posvetio sakupljanju oružja za svoj osobeni muzej rata.

Magris je iz ove istinite priče uzeo sastojke za roman u kome je podigao sopstveni muzej od predmeta iz kojih, poput Aladinove lampe kada se protrlja, izlazi duh koji o njima govori, bilo da je reč o sekiri Indijanaca Čamakoka, „ratnom oružju za mir koje se nije spustilo ni na čiju glavu” ili o pušci austrijskog vojnika koga je streljao Vermaht pošto je odbio da puca na civilno stanovništvo.

Priče o ljubavi i otporu, o ratu i zaboravu, o onima koji su umrli zato što nisu hteli da ubiju i onima koje je zaobišla kazna, lavirint u čijem središtu je fabrika u Trstu u kojoj je poslednje dve godine Drugog svetskog rata bio logor sa jedinim krematorijumom u to vreme u Italiji, čiji je upravnik potom držao pivnicu u Berlinu.

„U Trstu se o tome dugo nije govorilo, čak ni u antifašističkim porodicama poput moje. Kao da su želeli da se to izbriše”, rekao je Magris u obraćanju novinarima.

Italijanski pisac, međutim, nema iluzije kada je u pitanju uloga pisca i uticaj književnosti na čitaoca.

„Književnost indirektno može da učini da nešto saznamo i osetimo i da nam pomogne da se promenimo. Mnogo dugujem knjigama i autorima koji su me učinili otvorenijim. Ali nije dovoljno napisati knjigu i misliti da je problem rešen.

S druge strane, ne treba zaboraviti da su neki od najvećih pisaca 20. veka bili nacisti, fašisti, staljinisti. Kada Pirandelo piše telegram solidarnosti Musoliniju povodom ubistva Mateotija, iako ga razumemo i poštujemo kao pisca, shvatamo da se njegova kućepaziteljka bolje razumela u politiku od njega. I u jugoslovenskim ratovima postoje takvi slučajevi”.

U vreme kada ratne trube oglašavaju današnje sukobe i najavljuju neke nove, pisca pokreće potreba ali i nemogućnost pripovedanja.

„Verujem da se nalazimo u Četvrtom svetskom ratu. Treći svetski rat se završio pobedom Zapada i padom komunizma. Sada se bore svi protiv svih, ne zna se tačno ko protiv koga. Kada Amerika daje novac za borbu protiv Islamske države, ne zna se iz kojih pobuda to radi. Slično je u bilo u Prvom svetskom ratu, s tom razlikom što je tada postojala iluzija da će to biti poslednji rat, da će nastupiti mir i da će se rešiti pitanje granica. Posle toga se desio još veći masakr”, kaže Magris.

Kao primer ratnohuškačke politike koja vodi u još veća razaranja navodi reči Madlen Olbrajt, američkog državnog sekretara u vreme pregovora u Rambujeu, da su uslovi ponuđeni Srbima bili tako sastavljeni da nisu mogli da ih prihvate.

„To jeste jedna vrsta ratnog zločina. Svi su bili umešani u ovaj besmisao jugoslovenskog rata. Postojao je i srpski nacionalizam, Srbi su takođe pisali užasne stranice o drugima, ali je Zapad jednosmerno pripisivao krivicu, počevši od Italije. Sećam se da smo, podignutih zastava, učestvovali u jednom od najnepravednijih ratova”, smatra italijanski pisac.

Evropa se igra vatrom

Junakinja Magrisovog romana je ćerka Afroamerikanca i tršćanske Jevrejke, naroda koji su iskusili breme izopštenosti i platili tragičnu cenu ksenofobije i rasizma. Uprkos lekcijama iz prošlosti ovi porivi nikada nisu iskorenjeni i danas ponovo vaskrsavaju u kontekstu krize sa migrantima iz Afrike i sa Bliskog i dalekog Istoka.

„Ovo je možda i glavni problem današnjice. Pored problema i otpora koji su etničke prirode – u Lombardiji neće nikog osim Lombardijaca, a zamislite tek da prime crnce – ovi prognanici rizikuju toliko toga da bi na kraju bili odbijeni, jer je njihov broj prevelik. To je veliki problem koji nekada ima i rasistički odgovor. Evropa se igra vatrom i to može da bude pogubno za sve”, upozorava pisac koji često reaguje na aktuelne političke fenomene u svojim kolumnama u listu „Korijere dela sera”.


Komentari0
6719d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja