sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:29

Sloveniji skoro ceo Piranski zaliv

Dok Zagreb poručuje da je odluka arbitražnog suda samo mrtvo slovo na papiru, u Ljubljani su zadovoljni presudom koja joj je dodelila tri četvrtine zaliva, ali i indirektni izlaz na otvoreno more
Autor: D. Vukotićčetvrtak, 29.06.2017. u 15:48
(Д. Козомара)

Iako se hrvatski političari prave da se ne dešava ništa, ipak je došao trenutak da se već jednom stavi tačka na teritorijalni spor između Slovenije i Hrvatske – ovako bi mogao da se sumira dominantan ton izveštavanja većine zagrebačkih redakcija.

I zaista, iako zvanični Zagreb uporno poručuje da ga se presuda ne tiče, Stalni arbitražni sud u Hagu je presekao spor koji godinama opterećuje odnose dve zemlje: tri četvrtine Piranskog zaliva pripale su Sloveniji, a posredno joj je obezbeđen i izlazak na otvoreno more koridorom širokim 2,5 nautičkih milja.

Predsednik Stalnog arbitražnog suda u Hagu Žilber Gijom pročitao je deo presude, u kojoj se navodi da linija razgraničenja u zalivu mora da spoji kopnene granice na ušću reke Dragonje do tačke na kraju zaliva u Sloveniji.

Odlukom suda Slovenija nema direktan izlaz na otvoreno more, pošto se njeno more u Piranskom zalivu graniči sa hrvatskim i italijanskim vodama. Međutim, Slovenci su dobili pravo da slobodno koriste za transport deo hrvatskog mora koje se graniči sa italijanskim kako bi došli do međunarodnih voda u Jadranskom moru, gde je dozvoljen ribolov. Uspostavljanje ovog koridora kroz hrvatske vode podrazumeva i slobodu navigacije, nadletanje i polaganje podzemnih cevi i kablova, kao i druga prava određena međunarodnim pravom. Te se slobode odnose na sve civilne i vojne brodove i avione pod svi zastavama, bez ikakve diskriminacija na osnovu nacionalnosti, prenela je televizija N1.

Arbitražni sud u Hagu je, međutim, saopštio da nema jurisdikciju da odluči o hrvatskom zahtevu da slovenački vojni kompleksi ne smeju da ostanu na hrvatskoj teritoriji.

Vlast i opozicija u Zagrebu su uoči objavljivanja odluke bili jedinstveni u stavu da je arbitražni sporazum za Hrvatsku „mrtvo slovo na papiru” i da na miran i trezven način treba tražiti drugi način rešavanja teritorijalnog spora vezanog za morsku granicu. Slovenija je, s druge strane, saopštila da se odluka arbitražnog suda o graničnom sporu mora poštovati.

Za razliku od kopnenih, granice na moru između nekadašnjih jugoslovenskih republika nisu bile određene, pa je to posle osamostaljenja bio glavni problem u odnosima Slovenije i Hrvatske. Za Ljubljanu je u tom sporu ključno pitanje granica u Piranskom zalivu i mogućnost direktnog kontakta Slovenije s otvorenim morem.

Kako podseća hrvatski portal „Dnevnik”, arbitražu o razgraničenju Hrvatske i Slovenije načelno su dogovorili Ivo Sanader i Janez Janša, sporazum su potpisali Jadranka Kosor i Borut Pahor, a odluku o izlasku Hrvatske iz postupka jednoglasno je doneo Sabor za vreme vlade Zorana Milanovića.

Da će se pitanje razgraničenja Hrvatske i Slovenije, pa tako i o Piranskom zalivu, odlučivati međunarodnom arbitražom, načelno je dogovoreno pre gotovo deset godina. Hrvatski mediji napominju da je to bilo „vreme slovenačkih ucena na hrvatskom putu prema Evropskoj uniji i najava kasnijih blokada pojedinih poglavlja”.

Načelan dogovor su, podseća „Dnevnik”, 2007. postigli tadašnji premijeri Hrvatske i Slovenije, Ivo Sanader i Janez Janša koji su se 26. avgusta susreli na Strateškom forumu na Bledu.

Naknadno je postignut dogovor da će o sporu Hrvatske i Slovenije odlučivati međunarodna arbitraža, no Sporazum o arbitraži potpisan je tek dve godine kasnije, kada ni Sanader ni Janša više nisu bili na vlasti.

Sanader je „zahvalio na saradnji” (kasnije se ispostavilo da je bio pritisnut ozbiljnim optužbama koje se i danas rešavaju na sudu), uz objašnjenje da je između ostalog otišao i zbog slovenske blokade pristupnih pregovora s EU nakon što nije hteo trgovati hrvatskim teritorijama, a Janša je izgubio na izborima, takođe opterećen optužbama da je primio mito u slučaju nabavke borbenih oklopnih vozila. Sporazum su tako potpisali premijeri Jadranka Kosor i Borut Pahor.

„Dnevnik” podseća da je proces trebalo da počne kad Hrvatska potpiše ugovor o pristupanju Evropskoj uniji, a obe su zemlje morale su ratifikovati sporazum i unapred se obavezati da će prihvatiti presudu kakva god ona bila.

U Zagrebu podsećaju i na ulogu srpskih medija u ovom slučaju, pa se tako prenosi da je upravo beogradski tabloid „Kurir” prvi, 2015. godine, objavio da odluka o dodeli najmanje dve trećine Piranskog zaliva – ide u korist Slovenije. Potom je zagrebački „Večernji list” objavio audio-snimak nekoliko razgovora slovenačkog člana suda Jerneja Sekoleca sa slovenačkom zastupnicom na sudu Simonom Drenik. U tim se razgovorima čula izjava da su „Slovenci dobili što su hteli na moru” i da će Slovenija dobiti dve trećine, ako ne i više, spornog zaliva. Teritorijalni spor je preko noći postao afera, a mediji su je krstili „Piran gejt”.

Hrvatska vlast, kojoj je tada na čelu bila Kukuriku koalicija, žestoko je reagovala, a tadašnji premijer Zoran Milanović je najavio da Hrvatska izlazi iz arbitraže.


Komentari35
9fa36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

goran bodrozic
Mi vecito brinemo tudje brige. Bilo bi bolje upitati se kako to ( i zasto ) da se svako mesto u Vojvodini na Guglovim mapama nalazi u Vojvodini a ne u SRBIJI te da je, recimo, granica na Dunavu na tom istom Guglu iscrtana po "Hrvatskom modelu", od Madjarske granice pa dole do Iloka...
vojislav
Kako su zemlje koje su usle u Evropsku uniju mogle da pristupe a da nisu definisali i medjusobno definisali granice , pa to je protivno povelji unije? Da unija je po sistemu ajd Alija da je vise vojske!!!
MARKO MARKOVIĆ
Slovenija je dobila pravo neškodljivog prolaza hrvatskim teritorijalnim morem (i vrlo je nezadovoljna zbog toga) što je i do sada neometano koristila u službi koparske luke. Nije dobila slovensko teritorijalno more (more i podmorje u vlasništvu je i Hrvatske) u doticaju sa međunarodnim vodama (jer kao što je bila namjera, tada bi koristila plinska nalazišta u Jadranu koja Sloveniji nikako ne mogu pripadati i dr.). Trošak arbitražnog suda (sudaca) iznosi 8 miljuna eura. Za pametnog dosta, ali pamet je oduvijek deficitarna na našim područjima).
Tomislav K
Prilično bizaran tekst. Dakle, da napišem nešto što ljudi izgleda ne znaju. 1) ostaje status quo, tj. granica po polovici zaljeva. Kao i do sada, Slovenci su to poštovali, a ako koji njihov ribar prijeđe granicu, plati kaznu. To rješava pomorska policija. 2) ovaj sud je kompromitiran ne samo zbog uplitanja slovenskih diplomata, nego i zato što su njegovi sudci - ne svi- bili upleteni u korupcionaške skandale i nad njima se vrši istraga. Pravi arbitražni sud bi bio sud za međunarodno pomorsko pravo, koji ima autoritet i postupa po ozbiljno razrađenim principima pomorskoga prava- i zato Slovenije ne želi ni pod koju cijeni ići na presudu toga suda, jer zna da bi izgubila. Sve u svemu ostaje po starom, i ne vjerujem da će sa Slovenijom biti ikakvoga sporazuma jer bi bilo koji slovenski političar koji bi pristao na međunarodno priznate principe pomorskoga prava, izgubio izbore. A slovenskih prijetnji se nitko ne boji, kao ni uplovljavanja slovenskih nosača aviona Kekec i Ciciban.
Milosav
Sude se Hrvati i Slovenci oko vekovne italijanske teritorije koja je prvi put u istoriji zahvaljujuci snazi jugoslovenskog (vecinom srpskog) oruzja oteta Italiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja