petak, 21.07.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
INTERVJU: Feri Lainšček, pisac i scenarista

Đavo se uvek maskira tako da izgleda lepo

Puno Soroševih para smo potrošili i bili ubeđeni da su date sa dobrom namerom – da šire demokratiju i prosvećuju. Trebalo je petnaest godina da saznamo šta stoji iza Soroševih namera
Autor: Marina Vulićevićčetvrtak, 29.06.2017. u 22:35
(Фото М. Вулићевић)

Katolički sveštenik po kazni odlazi u ukleto mesto Mokuš, selo košmara i snovidnih prikaza, da obnovi crkvu i veru zabludelim meštanima. Do tamo ga vodi zloslutna ptica, a zlobni kovač mu zakiva potkovicu na stopalo, misleći da je ovaj sam đavo, a ne svešteno lice. Uskoro saznaje i za grehe koji su prouzrokovali močvarno tlo i učmali duh ljudi.

To je ukratko sadržaj romana „Koju je magla donela” slovenačkog pisca Ferija Lainščeka, objavljenog u ediciji „Sto slovenskih romana” izdavačke kuće „Arhipelag”, u odličnom prevodu Ane Ristović.

Feri Lainšček, koji je bio gost „Arhipelagovog” 6. Beogradskog festivala evropske književnosti, autor je nekoliko desetina knjiga poezije i proze, čak dvadeset romana. Piše i filmske scenarije. Po njegovom romanu snimljen je i najgledaniji slovenački film posle 1991. godine „Petlov doručak”.

Na osnovu pet vaših romana snimljeni su igrani filmovi, međutim samo jedan ima posebnu sudbinu?

Po romanu „Koju je magla donela” snimljen je film naslovljen „Mokuš”, u režiji Andreja Mlakara, ali to ostvarenje imalo je, među filmovima nastalim na osnovu mojih knjiga, posebnu sudbinu. Zbog „odsustva političke volje” već je više od deset godina skrajnut i, iako je jednom prikazan na Filmskom festivalu u Portorožu, nikad nije imao premijeru na slovenačkoj televiziji. Mislim da je to poslednji slovenački film koji je „ostao u bunkeru”, iako to nikada zvanično nije rečeno. Sve je počelo na snimanju, kada je reditelj za potrebe filmske priče istraživao u crkvenoj biblioteci. Tad su crkveni dostojanstvenici zatražili da vide scenario i taj rukopis im se, naravno, nije svideo, posle čega je počelo da se radi na tome da ni film ne vidi svetlost dana. Ni reditelj Andrej Mlakar više nije snimio ništa, iako je pre toga imao tri uspešna filmska ostvarenja. U jednoj televizijskoj emisiji pozvao sam premijera i ministra kulture da mi pomognu da skinemo blokadu s filma „Mokuš”, ali niko mi se nije odazvao. Javio se samo čovek iz filmske arhive i kazao mi da ga čuva i da je u dobrom stanju.

Kao da je ukleta atmosfera knjige prešla u stvarnost?

Tako bi se moglo reći, mada nisam do kraja saznao pozadinu te odbačenosti. Pre nekoliko godina, kada je u Sloveniji bila u jeku crkvena afera zbog zloupotrebe velikog novca iz fondova Evropske unije, zalagao sam se da taj film bude prikazan na televiziji zato što sam znao da bi ljudi razumeli da u romanu „Koju je magla donela” s jedne strane govorim o veri, a sa druge problematizujem crkvu kao instituciju.

Vaš junak je sveštenik kažnjen zbog toga što je rasprodao crkvenu imovinu zbog siromaha, sankcionisan je zbog najlepše hrišćanske vrline – milosrđa...

Aktuelni papa Franjo deluje u izvornom duhu Rimokatoličke crkve, kao što se i moj junak ponaša u skladu sa biblijskim principima. Međutim, zato biva kažnjen. Nije samo crkva koruptivna, i demokratske države u kojima sada živimo podležu korupciji i nepotizmu. Takav sistem teži sebi da pruži legitimitet kroz određena načela, što nikada u potpunosti ne uspeva. Mogli smo da pratimo kako se polako razgrađuje i ideja jednakosti u prethodnom socijalističkom sistemu, da bi se na kraju pokvarila do raspada države. Ni demokratija, po zapadnim uzorima, ne može ovako da opstaje večno i niko ne može da kaže da je to najbolji društveni sistem u kojem se može živeti. Ipak, bolje nismo još smislili.

Zbog Melanije znaju za Sloveniju
Da li se sada za Sloveniju više zna u svetu zbog Melanije Tramp?Slovenci često zavide uspešnima, ali ja mislim da je to lepo što će u istoriji biti zapisano da je ona bila žena predsednika Amerike. Bolju političku poziciju na osnovu toga ne možemo izgraditi, ali bolju promociju možemo. U Americi sada više ljudi zna za Sloveniju.

U ovoj vašoj priči, koja ima elemente bajke, junak ne bira između dobra i zla. On ima izbor između manjeg i većeg zla . Pred sličnim izborom smo i mi u sadašnjem svetu?

Zadatak umetnosti nije da pruža odgovore, već da postavlja prava pitanja. Posle 25 godina ova knjiga postala je klasik, štampana je u zbirci „Kondor” Mladinske knjige, i još uvek je aktuelna. Čitav roman izgrađen je na sumnji, sveštenik sumnja u sebe, u Boga i ljude koji ga okružuju. U suštini je onakav kakvi bi trebalo da budu svi ljudi, da grade život razmišljajući o njemu. Kada bi više ljudi preispitivalo svoje postupke i društva bi bila drugačija. Nažalost nije tako. Moj junak, pak, smatra da zbog istine treba ići i u sam pakao, da se mora reskirati sve.

Na neki način ovaj siže je tipičan jer prikazuje stradanje čoveka ispravnih uverenja u okolini koja ga ne zaslužuje?

To je arhetipska situacija. Čoveka koji bi mogao da bude svetionik drugima i da menja svet masa ne čuje. Masa je po prirodi glupa. U demokratskim razmerama sasvim je razumljivo da takva gomila ne može da izabere pametnog vođu, posebno u državama u kojima ne postoji duga tradicija demokratije. Zbog toga na Balkanu, kao i u Srednjoj Evropi, politika loše stoji.

Ni strancima se često ne piše dobro na našem evropskom tlu, a vaš junak je kao stranac obeležen tako što je doslovno potkovan?

Mislim da je odbacivanje stranaca način odbrane i danas, u vreme velike ekonomske krize. Novopridošlog možemo da označimo kao nekog ko nas ugrožava i preti nam, tako da dobijamo razlog da ga udaljimo. Moja dva ekranizovana romana govore o Romima. Upravo o tome kako su i Romi na isti način osuđivani. Pa i u nacizmu su istovetno završavali Jevreji, Romi i Sloveni. To je arhetipska situacija, uvek je na delu. Ako roman funkcioniše na arhetipskom nivou, on preživljava kroz vreme i drugačije kulturne prostore.

Kada govorimo i o prirodi strašnog, žene mogu da budu jezivije od bilo kog muškarca. Takva je i ona „koju je magla donela”?

Kroz vekove deluje vaga na kojoj balansiraju dobro i zlo. Uvek se čini da će zlo pobediti, a onda dobro izravna tasove. Da bi vaga mogla da radi za dobro, pomaže samo ljubav. Problem je u tome što je zlo raznoliko i nije ga uvek lako prepoznati. Mi danas teško prepoznajemo zlo koje se ispoljava kroz naizgled „lepe” sile novog političkog i ekonomskog poretka. Puno Soroševih para smo potrošili i bili smo ubeđeni da su date sa dobrom namerom, da šire demokratiju i da prosvećuju. Trebalo je petnaest godina da saznamo šta stoji iza Soroševih namera. Đavo se uvek maskira tako da izgleda lepo. Lepo se predstavljao dok je rušio Bliski istok i Gadafija, a kasnije smo kroz posledice shvatili prave namere iza toga. Uvek govorim da živimo u paralelnoj stvarnosti, nemamo pravi uvid u stvari. S jedne strane je politički diktat, a sa druge medijski, tako da se stvarnost teško razaznaje. U prošlom sistemu to je bilo lakše. Ili širiš komunističku ideju ili si disident, postojale su samo dve strane. Samo pesnička istina nosi prave vrednosti, ako nje jednom ne bude, neće biti ni sveta.


Komentari2
8e777
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jasmina, Subotica
Saglasna sam ... "MASA" je mediokrotetska, glupa, kako kaže ovaj slovenački umetnik, slepa, povodljiva, politički nepismena (a to je najgori vid nepismenosti) ... Ja sam, pak, verovatno zauvek inficirana svojom iluzijom da je jedini lek u prosvećivanju te i takve mase kroz snažan obrazovni sistem, jasno determinisanih ciljeva i još više sadržaja i metoda rada koje neće nužno isključivati nemačku budalaštinu zvanu "dualno obrazovanje" za masovnu proizvodnju fah - idiota, ali nipošto neće zanemariti opšte obrazovanje o istoriji, umetnosti, kulturi, savremenom društvu, i, najzad, ali ne na poslednjem mestu, etici.
Pera Peric
Поштована гђо Јасмина, етика је на првом месту. Етички систем утврђује које су вредности у које једно друштво и његов појединац верују, а логика (науке) и естетика (уметности) њене су алатке. Када наше друштво дефинише вредности које ће афирмисати, као што су нпр. однос према људским слободама, правима, раду, ближњима, животној средини..., тада ће логика и естетика моћи да заузму одговарајућу позицију. Садашња ситуација у образовању, науци и уметности последица је једне врсте етичке дезоријентације која траје већ неколико деценија.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja