subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 01.07.2017. u 21:35 Boško Lomović
TRAGOM STARE FOTOGRAFIJE

Kako je Đuzepe postao Dragoljub

Priča o Sicilijancu iz Amerike koga je sudbina, pre sto godina, skrasila pod Rudnikom potvrđuje narodno verovanje da je ljubav jača od slona
Са вен­ча­ња Си­ци­ли­јан­ца Ђу­зе­па и Ми­ла­нов­чан­ке Да­ре, 1919. (Фо­то из по­ро­дич­ног ал­бу­ма)

Gor­nji Mi­la­no­vac – Ovaj, na sli­ci le­vo, u voj­nič­kom ko­po­ra­nu je mla­do­že­nja Đu­ze­pe Al­ba­no. Deč­kić po­red nje­ga u be­lom ode­lu je Si­mo, sin apo­te­ka­ra Sku­bi­ce ko­ji je na ven­ča­nju bio kum. Kum je uz mla­do­že­nju, a do nje­ga je ne­po­zna­ti čo­vek, ve­ro­vat­no je bio sta­ri svat. Sa be­lom tka­ni­com pre­ko gru­di je Mi­šo La­zić, ruč­ni de­ver mo­je maj­ke Da­re, ka­sni­je je bio šef že­le­znič­ke sta­ni­ce Ta­ta je na dan ven­ča­nja bio u 30, a ma­ma u 18. go­di­ni – po­ka­zu­je nam Đu­ze­peo­va kćer­ka Jer­ma (82) ko je ko, na fo­to­gra­fi­ji iz 1919. go­di­ne.

Od rod­nog se­la Na­ro na Si­ci­li­ji do svo­je svad­be, Đu­ze­pe je pre­šao po­la sve­ta.

Sa ro­di­te­lji­ma se, po­put mno­gih si­ro­ma­šnih ze­mlja­ka, kra­jem 19. ve­ka od­se­lio u SAD, u Bru­klin. U no­voj do­mo­vi­ni je za­vr­šio obu­ćar­ski za­nat, a kad je Ita­li­ja pri­šla si­la­ma An­tan­te i otvo­ri­la front pre­ma Austri­ji, mla­di Đu­ze­pe je pre­šao oke­an i do­bro­volj­no stu­pio u ga­ri­bal­di­nci. Austri­jan­ci ga za­ro­be na re­ci Pi­ja­vi i do­ve­du u Mi­la­no­vac. Bio im je u voj­sci do­bro­do­šao je­dan vr­stan obu­ćar.

– Otac je kao maj­stor i do­bar čo­vek ste­kao mno­go pri­ja­te­lja u Mi­la­nov­cu to­kom dve po­sled­nje rat­ne go­di­ne. Bio se za­gle­dao i u mla­du Da­ru Ne­šo­vić, či­ji je otac Vo­jin bio fi­ja­ke­ri­sta. Go­vo­rio je već ita­li­jan­ski i en­gle­ski, a br­zo je učio i srp­ski, ali ga ni­kad do kra­ja ži­vo­ta ni­je do­bro go­vo­rio, pa su se pri­ja­te­lji do­bro­na­mer­no ša­li­li na ra­čun nje­go­vog iz­go­vo­ra po­je­di­nih na­ših re­či. 

Kad je pro­bi­jen So­lun­ski front i is­hod Ve­li­kog ra­ta se na­slu­ći­vao, Austri­jan­ci su se po­vu­kli iz Mi­la­nov­ca, ali su po­ve­li i svo­ga za­ro­blje­ni­ka. 

Ali, mla­di Đu­ze­pe je va­ro­ši­cu pod Rud­ni­kom već oda­brao za do­ži­vot­no me­sto bo­rav­ka, jer je u njoj ži­ve­la le­pa Da­ra Ne­šo­vić. Kod La­po­va je is­ko­čio iz „ći­re” i vra­tio se. Za ne­ko­li­ko me­se­ci je po­stao mi­la­no­vač­ki zet – da­lje nam pri­ča Jer­ma, ko­ju po­zna­ni­ci i pri­ja­te­lji ne zo­vu druk­či­je ne­go Ci­ca.

Ven­ča­nje je oba­vlje­no u mi­la­no­vač­koj cr­kvi, po­što je Đu­ze­pe pre­šao u pra­vo­slav­ce i no­vim kr­šte­njem do­bio ime Dra­go­ljub. Da­ra i on su usko­ro na­gra­đe­ni ra­đa­njem dvo­ji­ce si­no­va, Alek­san­dra i Vik­to­ra, ubr­zo i kćer­kom Jo­lan­dom, a 16 go­di­na po ven­ča­nju i kćer­kom Jer­mom u či­joj nam ku­ći, uz sta­re fo­to­gra­fi­je, ona oži­vlja­va pro­šlost svo­je po­ro­di­ce. Da, sa na­ma je i Jer­mi­na se­stri­či­na, Jo­lan­di­na kćer­ka Zo­ri­ca (62):

– Iz­me­đu dva ra­ta de­da je dr­žao ugled­nu obu­ćar­sku rad­nju, bi­la je na me­stu da­na­šnjeg ho­te­la „Šu­ma­di­ja”. Ka­žu da je bi­la ure­đe­na kao apo­te­ka, kao bu­tik. Imao je kat­kad i po 15 še­gr­ta, svi mi­la­no­vač­ki obu­ća­ri su kod nje­ga na­u­či­li za­nat. Za vre­me fe­ri­ja, u rad­nji su se sa­ku­plja­li mi­la­no­vač­ki stu­den­ti da slu­ša­ju de­di­ne pri­če o Ame­ri­ci i si­ci­li­jan­skoj ma­fi­ji s one stra­ne Atlan­ti­ka. I rad­nja i na­ša ku­ća iz­go­re­le su sep­tem­bru 1941. go­di­ne. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta u gra­du je osno­va­na obu­ćar­ska za­dru­ga u ko­joj je jed­no vre­me ra­dio i moj de­da. 

To­kom ne­mač­ke oku­pa­ci­je Đu­ze­pe se ko­ri­stio svo­jim ita­li­jan­skim pa­so­šem da po­mog­ne su­gra­đa­ni­ma, da od ne­mač­ke ko­man­de iz­mo­li po­ne­što. Na ta­va­nu svo­je ku­će je skri­vao ko­mu­ni­stič­kog ak­ti­vi­stu Lju­bi­šu Za­ri­ća, mno­go ri­zi­ku­ju­ći. 

Sa si­nom Vik­to­rom, u sep­tem­bar­skoj ra­ci­ji 1941. go­di­ne, na­šao se me­đu ta­o­ci­ma u Kra­gu­jev­cu. Pre­po­znao ga je je­dan pe­to­ko­lo­naš, iz­veo obo­ji­cu iz ko­lo­ne za stre­lja­nje, a is­po­sta­vi­lo se da ga je, po­tom, sa­slu­ša­vao ne­mač­ki ofi­cir ko­ji se, ta­ko­đe, s dru­ge stra­ne, bo­rio na Pi­ja­vi u Ve­li­kom ra­tu. I to je po­mo­glo da se vra­te ku­ći. 

– Vik­to­ra su, pred kraj ra­ta, mo­bi­li­sa­li par­ti­za­ni i po­gi­nuo je u se­lu Ča­đa­vi­ca u Sem­be­ri­ji. Sta­ri­ji moj brat Alek­san­dar je bio bo­lje sre­će. Kao ita­li­jan­ski dr­ža­vlja­nin je oti­šao u Ita­li­ju da od­slu­ži voj­ni rok. U uni­for­mi ga je za­te­kao rat, ali je po­be­gao iz je­di­ni­ce i krio se sve dok se sa­ve­zni­ci ni­su is­kr­ca­li u Ita­li­ju. Ta­da se pri­dru­žio En­gle­zi­ma, slu­žbo­vao u rat­nom va­zdu­ho­plov­stvu (RAF), a po­sle se stal­no na­sta­nio u Lon­do­nu – li­sta­ju­ći sta­re po­ro­dič­ne fo­to­gra­fi­je, pri­ča Jer­ma.

Đu­ze­pe Al­ba­no je vo­leo Mi­la­no­vac, Mi­la­nov­ča­ni su vo­le­li nje­ga. Ni­ka­da ni­je po­no­vo pre­šao oke­an da vi­di ro­di­te­lje, dva bra­ta i dve se­stre ko­ji su osta­li u Bru­kli­nu. Ni­je čak oti­šao ni mno­go bli­že, do Si­ci­li­je, oda­kle je u krat­kim pan­ta­lo­na­ma oti­šao u Ame­ri­ku. Od 1964. go­di­ne po­či­va na mi­la­no­vač­kom gro­blju; se­dam go­di­na ka­sni­je mu se pri­dru­ži­la i vo­lje­na Da­ra.

 Ali je nji­hov unuk Zo­ran Gre­go­vić, Jer­min sin, pre dve go­di­ne po­se­tio Si­ci­li­ju. Iz se­la Na­ro je do­neo gru­men ka­me­na i po­lo­žio ga na de­di­nu hum­ku.

Komеntari0
bcdbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja