sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08
INTERVJU: IGOR KORDEJ, strip-autor

Fanatični momci koji obožavaju strip

Pre desetak godina smo kukali da nema ničega na tržištu, a onda su se pojavili izuzetni izdavači i u Srbiji i u Hrvatskoj
Autor: Milan Momčilovićsubota, 01.07.2017. u 21:51
Рад са изложбе „Случајни партнери”

Strip-crtač, scenarista, ilustrator i grafički dizajner Igor Kordej je poznat u celom svetu. Stripove je objavljivao širom Evrope, u Južnoj i Severnoj Americi, Kanadi. Živeo je u Francuskoj i Danskoj, a 1997. se preselio u Kanadu, gde je radio za najpoznatije američke izdavače, kao što su „Marvel”, „Dark Hors”, „Di-si komiks” i drugi. U Americi je najpoznatiji po stripovima „Iks Men”, „Tarzan” i „Ratovi zvezda”. Radio je za brojne časopise širom bivše Jugoslavije.

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja i nosilac francuskog zvanja Vitez reda umetnosti i književnosti.

U rodnu Hrvatsku se vratio 2007. godine a pre tri godine se preselio u Beograd, gde ga je dovela ljubav i nastavio saradnju s francuskim „Delkurom”. Oženio se Janom Adamović, takođe strip-crtačem, a u okviru devetnaste „Balkanske smotre mladih strip-autora” u holu Leskovačkog kulturnog centra otvorena je njihova zajednička izložba pod nazivom „Slučajni partneri”. Kordeja smatraju najtalentovanijim crtačem na području bivše Jugoslavije i nazivaju ga legendom stripa.

– Kit Ričards kaže da je dobro da ste živa legenda, ne zato što ste legenda, već zato što ste živi. To je dobar osećaj, zato što radim preko četrdeset godina i još mi nije dosta. Strip nije moj posao, već način života. Živeo sam u Danskoj, Kanadi, Americi, Zagrebu, sada sam u Beogradu. Svuda mi je lepo, zato što imam neku slamku za koju se hvatam. Volim svoj posao i nakon četrdeset godina i to je dobar osećaj, kaže Kordej na početku razgovora za „Politiku”.

Vi ste crtač, scenarista, ilustrator, grafičar. Je li to prednost, izazov ili, možda, opterećenje?

To je prednost, jer kad hoću da se odmorim od jedne stvari, pređem na drugu, ali se nikada ne opuštam. Skakanje s dizajna na ilustraciju, pa na strip je vrlo plodonosno, jedno utiče na drugo.

Dobro poznajete svet stripa. Koje su sličnosti, a koje razlike strip-scene u Srbiji i Hrvatskoj?

Situacija je ista, ima odličnih izdavača koji imaju fantastičnu ponudu, ali je sve manje kupaca. Pre desetak godina smo kukali da nema ničega na tržištu, a onda su se pojavili izuzetni izdavači i u Srbiji i u Hrvatskoj, fanatični momci koji obožavaju strip, koji se trude da nam daju odlične albume u izuzetnoj opremi, s lepim prevodima, u lepoj štampi, a s druge strane broj kupaca se smanjuje. Najveći problem je što nema novih generacija koje bi kupovale stripove jer su klinci prešli na video-igrice koje su izazovnije od stripa. Prelomne su bile ratne devedesete kada je prekinut kontinuitet praćenja stripa u celom regionu. Tako moja generacija još uvek priča o Alanu Fordu i Zagoru, a mladi nemaju ideju o čemu se tu radi. Odrastao sam na junacima iz „Plavog vjesnika” koje su crtali Frenk Emson i Frenk Belami.

Radili ste Tarzana koji vam je bio velika inspiracija, a jednom prilikom ste izjavili da je to lik koji osećate kao da ste ga sami stvorili.

Tarzan je deo mog života. Ne shvatam ga kao junaka, već kao božanstvo. To je lik o kojem sam čitao kao mali, a tek posle toga sam ga video u stripu. On je idealan junak, nema nikakve supermoći, sličan je Betmenu.

Poznati se po tome što ste isprobali sve tehnike u radu, od olovke do kompjuterskih programa.

Od olovke se počinje. Skice u olovci su početak rada na stripu. I dalje crtam crno-bele table, radim klasično – tuš, pero, četkica. Stripove slikam ručno, recimo, akvarelom ili gvašem, a poslednjih petnaest godina, kada radim u koloru, radim u foto-šopu. Prednost u odnosu na četkicu je da lakše i brže obavljaš neke stvari, ali suštinski se ništa nije promenilo.

U Leskovcu ćete održati radionicu stripa. Šta ćete reći mladima, kako nastaje strip?

Zavisi od toga šta me budu pitali. Ako me pitaju – koja je tajna vašeg uspeha, reći ću da tajne nema. Pet posto je talenat, a 95 procenata je teški rad. Kao što veliki gitaristi ili pijanisti vežbaju po deset-dvanaest sati dnevno, tako i dobar crtač mora da vežba.


Komentari0
2aa87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja